Krasnići: Duboke posledice institucionalne krize, šteta za ekonomiju i imidž Kosova

Profesor i analitičar Miljazim Krasnići ukazao je da institucionalna kriza izaziva duboke posledice, uz ocenu da je prethodni period jedan od najštetnijih za Kosovo od posleratnog perioda.

„Nesumnjivo, činjenica da nisu formirane institucije loše utiče na razvoj zemlje, jer godinu dana nije usvojen nijedan zakon, nema poboljšanja u zakonskim propisima i uredbama koje zapravo prate ekonomski i društveni razvoj. Period bez skupštine i vlade je ozbiljno naštetio ekonomiji i međunarodnom imidžu zemlje, jer to šalje sliku da smo kao društvo nesposobni da formiramo institucije“, rekao je Krasnići u intervjuu za Ekonomiju onlajn.

Sve su to, kaže, ozbiljne posledice koje se odražavaju i na raspoloženje građana, jer smanjuje njihovo poverenje u društvo i državu.

„Odgovornost leži na ljudima koji imaju priliku da formiraju institucije, ali nisu želeli zbog svojih proračuna, primitivizma ili skrivenih motiva koje je teže otkriti“, konstatovao je Krasnići.

Upozorava da je posledica i to što je Kosovo postalo nesigurno za strane investitore, a izrazio je i bojazan da će još jedna posledica biti odlazak mladih iz Kosova.

„Bez ikakve sumnje, investicije se ne ostvaruju u zemlji koja nema stabilnost, sigurnost, institucije, kredibilnu vladu koja se pojavljuje kao partner investitorima, jer su to složeni procesi i zahtevaju mnogo odluka. Nedostatak investicija je jasan alarmantan indikator da se Kosovo nalazi u krizi ne samo ekonomskoj nego i institucionalnoj. Verujem da će to imati mnogo posledica, od kojih se jedna već vidi u alarmantnoj tendenciji mladih da napuštaju Kosovo, a još jedna uočena tendencija je odlazak postojećih biznisa. To je povezano sa kriterijumima vlade za mešanje u energetsko tržište. Sve ove pogrešne politike zapravo su podstakle i odlazak biznisa i nedostatak stranih investicija“, naglasio je Krasnići.

Što se tiče ideje da skupština usvoji budžet pre izbor vlade, Krasnići to ocenjuje kao nezakonit postupak, ali iznad svega vidi to kao političku propagandu.

„Nesumnjivo je reč o revolucionarnom pozivu, nimalo legitimnom ni legalnom, jer taj parlament nije imao pravo da usvoji budžet iz prostog razloga što nije uspeo da izabere vladu. U trenutku kada nije izabrao vladu, taj parlament je de fakto nepostojeći, a još više što nije imao ni parlamentarne komisije. Svi oni koji zamagljuju stvar ovim pitanjem treba da se zapitaju zašto su 50 sednica ili više posvetili samo jednom kandidatu, kada su tokom svih tih sednica mogli da testiraju sve kandidate pa bi se jedan od njih izabrao i zatim bi se konstituisala skupština i mogla da se formira vlada. Dakle, apsolutna odgovornost je na Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi, koja je dovela zemlju u ovu krizu. I naravno, sada ne samo da nije budžet usvojen legitimno, već on drastično zloupotrebljava budžet, deleći dodatke svuda unaokolo pokušavajući da kupi glasove ili simpatije građana. Tako da je sve ovo deo propagande, jer skupština nije uspela da usvoji budžet na zakonit način“, smatra analitičar.

Krasnići je rekao da je rešenje za izlazak iz blokade postojalo, ali da nije bilo političke volje.

„Mislim da je izbore trebalo raspisati najmanje šest meseci ranije, u trenutku kada se videlo tvrdoglavljenje oko Aljbuljene Hadžiju ili kada je bilo jasno da se ne postiže dogovor – trebalo je izvršiti pritisak da se ide na izbore. Druga opcija je bila da bivše opozicione partije formiraju vladu, jer su imale brojeve, ali se nisu udružile, što je bila slabost opozicionih partija koje nisu uspele da formiraju vladu", naglašava Krasnići.

Veruje da, ukoliko je Kosovo namerno ostavljeno 10 meseci bez institucija, to predstavlja izdaju.

„Ali ostaviti zemlju 10 meseci bez institucija, bez skupštine, bez vlade, bez parlamentarnih odbora – to je nešto što, ako je urađeno namerno, predstavlja izdaju; ako je urađeno iz neznanja, onda je glupost. Ali vlada koja ima 50 odsto ne ostavlja zemlju 10 meseci bez institucija – to je slučaj 'sui generis'. Ostaje da se vidi da li je problem bio glupost, fanatizam ili nešto još gore, jer postoje glasovi koji tvrdše da postoje pokušaji da Kosovo postane propala država kako bi se sprovela autonomija za kosovske Srbe, koju je Kurti prihvatio preko francusko-nemačkog plana“, zaključuje Krasnići.