Kreća: Rezolucija 1244 SB UN neoboriv argument Srbije u pregovorima o Kosovu

Profesor međunarodnog prava Milenko Kreća ocenio je da je u pregovorima o Kosovu, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neoboriv agrument Srbije, piše Politika.

Kreća je naveo da su, pored Rezolucije 1244 SB UN, ključni argumenti i Povelja Ujedinjenih nacija, Briselski i Vašingtonski sporazumi.

"Pravna pozicija Srbije u pregovorima dobro je utemeljena na Rezoluciji SB 1244, koja je doneta na osnovu 7 glave Povelje UN (Pretnje miru, kršenje mira i akti agresije). Ove rezolucije su po svojoj snazi, zapravo, odluke, budući da su se, prema članu 24 Povelje, članice UN saglasile da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti ostvarenja mira i bezbednosti, a prema članu 25, obavezale su se da „prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti”. Stoga, može se reći da je Rezolucija 1244 neoboriv argument", rekao je Kreća.

Prema njegovim rečima, savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 2010. godine ne menja ništa iz dva razloga, formalnog i supstancijalnog.

"Što se formalnog suda tiče, Međunarodni sud pravde nije ovlašćen da vrši sudsku kontrolu akata Saveta bezbednosti, posebno odluka donetih na osnovu poglavlja 7 Povelje. Sa supstancijalnog stanovišta, mišljenje Suda ne dotiče se suštine stvari, već predstavlja apstraktan odgovor, jednu sofističku konstrukciju. Našao je, naime, da „opšte međunarodno pravo ne sadrži primenljivu zabranu Deklaracije o nezavisnosti”, a da nije ustanovio ko je njen autor. U mišljenju se konstatuje da u autentičnom tekstu Deklaracije, na albanskom jeziku, ništa ne upućuje na skupštinu Кosova kao njenog autora, da se jezik Deklaracije razlikuje od onoga koji se koristi u aktima skupštine Кosova, kao što se i procedura usvajanja Deklaracije razlikuje od uobičajene zakonodavne procedure u skupštini Кosova. Deklaracija nije upućena specijalnom predstavniku generalnog sekretara radi objavljivanja u „Službenom listu”, tako da nije ni objavljena. Ćutanje specijalnog predstavnika o Deklaraciji sugeriše, navodi se u mišljenju, da on nije smatrao da je Deklaracija privremenih institucija samouprave", objasnio je Kreća.

Kako je dodao, pozivanje na međusobno priznanje između Kosova i Srbije ima skrivenu poruku, da se Srbija i Kosovo stave u isti ravan.

"Nezavisno od činjenice da bi eventualno uzajamno priznanje bilo pravni nonsens, jer je priznanje u međunarodnom pravu rezervisano za novonastale države, ono bi u proizvelo dalekosežne negativne posledice. Pozivanje na međusobno priznanje ima skrivenu nameru – da se Srbija i КiM stave na istu ravan, kao dve nove države nastale na istom talasu teritorijalnih promena koje su pogodile SFRJ. Dve okolnosti bi mogle biti zloupotrebljene u maniru opšte instrumentalizacije činjenica i prava stranih aktera zarad osamostaljenja Кosova. Prva je da je Кosovo, nakon improvizovanog referenduma o nezavisnosti 1990, organizovanog od Demokratskog saveza Кosova, koji je Srbija proglasila ništavnim, proglasilo nezavisnost koji je priznala samo Albanija. Druga okolnost je da se podnošenjem molbe za prijem u UN oktobra 2000, SRJ odrekla kontinuiteta sa SFRJ i prihvatila status države-sukcesora SFRJ, tj. nove države", rekao je on.

Kreća je naglasio da bi posledice priznavanja Кosova po Srbiju bile višestruke.

"Pre svega, to bi značilo odricanje od dela državne teritorije, lišavanje predmeta Rezolucije 1244, koja bi izgubila pravni smisao, kao i konvalidaciju ilegalnog proglašenja nezavisnosti, jer priznanje ima retroaktivno dejstvo, i oslobađanje odgovornosti kosovskih i stranih aktera na osnovu naknadnog pristanka Srbije kao oštećene strane", naveo je Kreća.