Krieziju: Oba oblika glasanja zakonita, partije imaju obavezu da izgrade konsenzus za konstituisanje skupštine

Bivši sudija Ustavnog suda Kadri Krieziju istakao je da Ustavni sud sugeriše da su rasprave o tome da li je jedan oblik glasanja zakonitiji od drugog, ili da li se forma glasanja može menjati tokom sednice – potpuno besmislene. On je u izjavi za Kosovo onlajn naglasio da su oba oblika glasanja, i javno i tajno, zakonita i da političke partije imaju obavezu da izgrade konsenzus za konstituisanje Skupštine Kosova.

Krieziju navodi da Ustavni sud naglašava da je konstitutivna sednica posebno regulisana Ustavom i Poslovnikom Skupštine i dodaje da, kao takva, ona ima svečani karakter i da sledi unapred utvrđeni dnevni red, koji nije predmet rasprave i ne može se menjati.

„Sud takođe ističe da konstitutivna sednica ne podleže standardnim parlamentarnim procedurama. Ova tačka je posebno važna, jer poništava veći deo nedavne političke rasprave oko same sednice. Time što se uopšte nije izjasnio o načinu glasanja, i time što je jasno naveo da konstitutivna sednica ne sledi standardne procedure, Ustavni sud zapravo sugeriše da su rasprave o tome da li je jedan oblik glasanja zakonitiji od drugog, ili da li se forma glasanja može menjati tokom sednice – potpuno besmislene. Sud ponovo potvrđuje da su oba oblika glasanja, i javno i tajno, zakoniti. Način glasanja nije presudan za postizanje konsenzusa. U oba slučaja, kandidat može da ne dobije potreban 61 glas. Ovo implicira da Ustavni sud nije forum za rešavanje političkih sporova. Takođe se naglašava da problem nije u načinu glasanja, već u nedostatku političke volje za saradnju i konsenzusa“, istakao je Krieziju u izjavi za Kosovo onlajn.

Ukazuje da sud jasno navodi da političke partije imaju obavezu da izgrade konsenzus za konstituisanje skupštine.

„Konsenzus nije samo sastavni deo duha Ustava, već i preduslov za izbor predsednika i potpredsednika skupštine. Naglašavanjem roka od 30 dana, koji sada ima snagu obavezujuće sudske odluke, Ustavni sud na ispravan način upotpunjuje odluku iz 2014. godine, jer se tada uopšte nije govorilo o rokovima“, rekao je on.

Krieziju je naglasio da Član 67 Ustava koji se odnosi na izbor predsednika i potpredsednika skupštine, predviđa da se ova dva ključna koraka tretiraju kao jedan jedinstven proces. Dakle, izbor predsednika i potpredsednika skupštine, koji označava formalno konstituisanje skupštine, ne treba posmatrati kao dva odvojena procesa.

„To znači da politička odgovornost za postizanje konsenzusa ne leži samo na jednoj poslaničkoj grupi, već na svim članovima skupštine. Kada je reč o izboru predsednika skupštine, prvorangirana partija mora da sarađuje sa ostalima kako bi obezbedila 61 glas. Međutim, time se ne završava ustavna obaveza da se postigne konsenzus, jer se skupština ne smatra konstituisanom samo izborom predsednika. U procesu izbora predsednika, ako druge partije insistiraju da odgovornost za postizanje konsenzusa leži samo na prvoj partiji, onda bi u procesu izbora potpredsednika prva partija mogla da tvrdi da je odgovornost na drugoj i trećoj partiji – čime bi se opet blokirao proces obezbeđivanja potrebnog 61 glasa. Na taj način, jedna blokirajuća interpretacija se zamenjuje drugom, što na kraju čini konstituisanje skupštine nemogućim“, istakao je bivši sudija.

Podvlači da „prebacivanje odgovornosti s jedne strane na drugu nije samo detinjasto, već i opasna igra s kredibilitetom Kosova“ i da je u direktnoj suprotnosti sa zaključkom suda da se ustavne norme moraju tumačiti tako da omoguće funkcionisanje institucija, a ne da ih paralizuju.

„Ovo je važan trenutak da se naglasi: iako Ustavni sud ne može nametnuti političku volju da se postigne konsenzus, to ne znači da se po isteku roka od 30 dana ništa ne dešava i da konstituisanje skupštine ostaje neograničeno talac političke volje“, rekao je Krieziju.

Šta se dešava ako se rok od 30 dana ne poštuje?

Istakao je da su nedavno iznete tvrdnje kako nepoštovanje roka od 30 dana ne nosi nikakve pravne posledice, ili da ne vodi ka vanrednim izborima – neodržive. Naveo je da je neutemeljena i tvrdnja da predsednik Kosova nema nikakvu ulogu ili ovlašćenja u vezi sa konstitutivnom sednicom.

„Važno je podsetiti da član 84, tačka 2 Ustava, navodi da predsednik Republike ima nadležnost da obezbedi ustavno funkcionisanje institucija. Nadalje, član 112 Ustava utvrđuje da je Ustavni sud krajnja instanca za tumačenje Ustava i usklađenost zakona sa Ustavom u Republici Kosovo. Član 116, tačka 1 jasno navodi da su Odluke Ustavnog suda obavezujuće za pravosuđe i sve osobe i institucije u Republici Kosovo. Dakle, nepoštovanje odluke Suda predstavlja kršenje Ustava. Ako poslanici ovog saziva ne konstituišu skupštinu u roku od 30 dana, kako je naredio Ustavni sud, deluju protivno članu 74 Ustava, koji obavezuje poslanike da svoje dužnosti obavljaju u skladu sa Ustavom“, ukazao je Krieziju.

Sudija naglašava da, po isteku roka od 30 dana, ignorišući odluku suda i kršeći član 74 Ustava, članovi ovog zakonodavnog tela „aktivno ometaju ustavno funkcionisanje skupštine“.

„U tom slučaju, predsednica, delujući u potpunosti u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, ima pravo da utvrdi da zakonodavno telo nije ispunilo svoju ustavnu obavezu da konstituiše skupštinu, i da kao izlaz iz ove apsurdne situacije, raspiše nove izbore. Treba naglasiti da, ako bi predsedničina odluka o raspisivanju novih izbora bila osporena pred Ustavnim sudom, ne postoji logičan scenario u kojem bi sud kontrirao sopstvenoj odluci kojom nalaže da se skupština mora konstituisati u roku od 30 dana“, istakao je on.

Krieziju je ponovo pozvao stranke na odgovornost i patriotizam, jer, navodi, „Kosovo nije predmet podsmeha niti političke eksperimentacije“.