Krieziju: Samoopredeljenje koristi politički haos kao strategiju

Direktor Kosovskog demokratskog instituta Ismet Krieziju ocenio je da Pokret Samoopredeljenje namerno koristi „politički haos“ kao strategiju. Sukobi i institucionalne krize koje traju i dok je stranka na vlasti, prema njegovom mišljenju, deo su „šire političke filozofije koja delegitimizuje sistem i stvara trajnu klimu nesigurnosti“.

„U politici, haos se obično vidi kao posledica kriza, grešaka ili nesposobnosti za upravljanje. Međutim, u nekim slučajevima on se može pretvoriti i u svesnu političku strategiju. Ako se pažljivo posmatra politički razvoj Pokreta Samoopredeljenje, stiče se utisak da sukobi i stvaranje kriza nisu bili samo opoziciona strategija, već deo šire političke filozofije“, napisao je Krieziju u objavi na Fejsbuku.

Kako je dodao, tokom godina u opoziciji, Samoopredeljenje je gradilo svoj identitet na protivljenju političkom poretku koji je postojao pre i posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Ipak, ostaje nejasno zašto se ova logika nije transformisala nakon što je politička snaga došla na vlast. Normalno je da opozicija mobilizuje podršku kroz konflikte, dok vlast stabilizuje sistem kroz upravljanje i funkcionalne institucije. U slučaju Kosova, čini se da je ova logika preokrenuta: sukob i političko-institucionalna kriza nastavljaju se i kada vlast drži ova stranka“, pojašnjava.

Smatra da je značajan primer ove dinamike vidljiv posle izbora održanih prošle godine.

„Iako je Samoopredeljenje osvojilo više od 41 odsto glasova i jasno se pokazao kao najveća politička snaga, zemlja nije ušla u normalan proces formiranja institucija. Umesto da pokušaju da izgrade vladajuću koaliciju i stabilizuju politički sistem, zemlja je dugo ostala u institucionalnoj krizi i bez konsolidovanih funkcionalnih institucija. Paradoksalno, ova situacija postala je politička prednost za Samoopredeljenje. Tokom ovog perioda, kriza je bila praćena političkim narativom koji je krivicu svaljivao na druge partije za institucionalnu blokadu. Na izborima 28. decembra, ova strategija se pokazala efikasnom: Samoopredeljenje je značajno povećalo izborni rezultat, prelazeći 52% glasova“, objasnio je Krieziju.

Ipak, kako navodi, ni posle ovog snažnog izbornog rezultata nije uspostavljena održiva institucionalna stabilnost na Kosovu.

„Nedostatak političkog kompromisa oko ključnih pitanja, kao što je izbor predsednika, ponovo drži zemlju u klimi nesigurnosti i gura je ka novoj institucionalnoj krizi. Kao rezultat toga, Kosovo i dalje funkcioniše kroz tehničku vladu, dok zemlja čeka još jedan izborni ciklus. Na ovaj način, zemlja rizikuje da dugo ostane u stanju cikličnih političkih kriza, sa redovnim vanrednim izborima i institucijama koje funkcionišu samo delimično“, ističe Krieziju.

Kaže da ako se ova situacija sagleda kao celina, stiče se utisak da postoji širi model sukoba koji hrani opštu klimu političke nesigurnosti.

„Prvo, sukob se odvija unutar samog političkog sistema i institucija vlasti, gde su krize i institucionalni napetosti postali uobičajeni deo političkog života. Drugo, reflektuje se u međualbanskim odnosima i među susednim državama, gde odnosi sa političkim faktorima u Albaniji i sa Albancima u Severnoj Makedoniji često prate nepotrebne rivalitete i tenzije. Treće, sukob se širi i na međunarodnu dimenziju, u odnosima sa savezničkim i strateškim partnerima Kosova“, dodao je.

Tako, ukazao je, nastaje svojevrsni „trougao sukoba“ — unutar Kosova, u albanskoj sferi u susednim državama i u međunarodnim odnosima — koji, umesto da proizvodi političku stabilnost, stalno hrani klimu krize i nesigurnosti.

„Ovo neizbežno postavlja dublje pitanje: da li je haos rezultat političkih okolnosti ili namerna strategija? Po mom mišljenju, više nego političke okolnosti koje stvaraju ovu situaciju, upravo politička strategija Pokreta Samoopredeljenje stvara ove okolnosti. Društvo koje živi u stalnoj krizi i politički sistem koji deluje nesposobno za stabilnost stvara teren za opasnu naraciju: da je sama država krhka i da postojeći institucionalni poredak ne funkcioniše. Na ovaj način, haos može služiti kao sredstvo delegitimizacije sistema i promocije novih političkih projekata koji obećavaju da će ga izgraditi iznova. Jer, ako haos postane strategija, najveći rizik nije samo privremena politička kriza, već normalizacija haosa kao načina funkcionisanja države“, zaključio je Krieziju.