Krieziju: Predsednik mora biti normalna osoba, koja ima političko znanje i institucionalno iskustvo

Dok traju politički razgovori Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova o izboru budućeg predsednika, u fokusu je i profil koji bi konsenzualni predsednik trebalo da ima. Poznavaoci ustavnih pitanja ističu da, osim političkog dogovora o kandidatu, on mora da ispuni zakonske kriterijume i poseduje osobine koje ga čine prihvatljivim van stranačkih podela, prenosi Kosovo pres.

Bivši član Ustavnog suda Kadri Krieziju rekao je za Kosovo pres da kandidat najpre mora da ispuni formalne i pravne uslove. Kao zakonske kriterijume naveo je starost od najmanje 35 godina i prebivalište na Kosovu u poslednjih deset godina. Međutim, prema njegovim rečima, pojam konsenzualnog predsednika podrazumeva mnogo više od ispunjavanja ovih kriterijuma.

Krieziju ističe da je predsednik, prema Ustavu, faktor jedinstva i da ima zadatak da predstavlja zemlju na međunarodnom planu, sarađuje sa drugim institucijama i parlamentarnim političkim strankama, kao i da čuva pravni i ustavni poredak zemlje.

Prema njegovim rečima, na čelu države treba da bude osoba sa političkim znanjem i institucionalnim iskustvom, koja može da obavlja funkciju bez poistovećivanja sa stranačkim sukobima.

„Pre svega, treba da ispuni formalne, pravne uslove, kako ih mi nazivamo. Treba da ima 35 godina i da je poslednjih deset godina bio rezident na Kosovu. Zatim, konsenzualni predsednik podrazumeva osobu koja na isti način gleda na političke stranke i ne vidi ih kao protivnike. Prema Ustavu, predsednik je faktor jedinstva i ima zadatak da sarađuje sa parlamentarnim političkim strankama. Takođe, ima zadatak da čuva pravni i ustavni poredak zemlje. Treba da bude normalan čovek, koji ima političko znanje i institucionalno iskustvo. Na Kosovu ima dovoljno takvih ljudi. Ne treba tražiti nešto čega nema, a oni traže nešto čega nema“, istakao je Krieziju.

S druge strane, istraživač Kosovskog instituta za pravdu Gezim Šalja rekao je da se u procesu izbora najpre moraju poštovati ustavni i zakonski kriterijumi.

Prema njegovim rečima, budući predsednik treba da bude ličnost koja štiti integritet predsedničke funkcije i na adekvatan način izvršava ovlašćenja koja mu daje Ustav.

Međutim, osim profila kandidata, Šalja smatra neophodnim i postizanje političkog kompromisa.

„Iako nisu navedena konkretna imena, ono što ocenjujemo da je veoma važno jeste da se najpre izabere predsednik koji ispunjava uslove utvrđene Ustavom i zakonom, to je prvo. Drugo, predsednik koji štiti integritet predsedničke funkcije i na adekvatan način izvršava ustavna ovlašćenja koja predsednik ima. U svakoj situaciji političke stranke treba da pronađu kompromis kako bi Kosovu dale predsednika u roku utvrđenom Ustavom Kosova. Najveća odgovornost za postizanje ovog političkog dogovora pripada onome ko ima najveći broj poslanika u Skupštini“, dodao je on.

Premijer u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti sastao se u utorak sa predsednikom Demokratskog saveza Kosova Ljumirem Abdidžikuom kako bi razgovarali o pitanju predsednika.

Nakon sastanka, obojica su rekli da postoji obostrana volja da za predsednika bude izabrana ujedinjujuća i konsenzualna ličnost. Nisu naveli imena kandidata, ali su rekli da će o tome razgovarati u stranačkim organima, a zatim na narednom sastanku izneti konkretna imena za predsednika. Demokratska partija Kosova i Alijansa nisu uključene u ove razgovore.

Skupština Kosova još nije konstituisana, jer u dosadašnja dva pokušaja nije izabran predsednik Skupštine i okončan proces konstituisanja 11. saziva.

Konstitutivna sednica i dalje je u središtu sukoba među parlamentarnim strankama, dok neuspeh u formiranju institucija produžava političku krizu na Kosovu. Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti zatražio je vreme za postizanje političkog dogovora, dok su Demokratska partija Kosova i Alijansa nastavile političke aktivnosti kojima zahtevaju održavanje konstitutivne sednice.