Krstić: Sa Bajdenom malo manji manevarski prostor po pitanju Kosova

Srbija će biti jedna od stavki na spoljnopolitičkoj agendi Bajdenove administracije, kao što je bila i u Trampovoj, a pre svega dijalog Beograda i Prištine, uveren je Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

Krstić smatra da se sada takođe može očekivati da će taj dijalog biti potpuno objedinjen sa onim koji se vodi uz posredovanje Brisela.

Kako objašnjava, više neće postojati dva odvojena koloseka za dijalog, već jedan.

"Mislim da će Srbija imati malo manji manevarski prostor sa Bajdenovom administracijom da u dijalogu ostvari nešto dobro za sebe, nego što je bio slučaj sa Trampom", objašnjava Krstić za Tanjug.

To ne znači da je administracija Donalda Trampa bila spremna na neke prevelike ustupke Srbiji.

Trampova administracija je preferirala rešenje koje bi podrazumevalo priznavanje jednostrane kosovske nezavisnosti od strane Srbije, ali je ipak postojalo prostora za neka, kako je kazao, međurešenja, koja su rezultirala Vašingtonskim sporazumom.

"Taj dogovor će ostati na snazi i sa Bajdenovom administracijom i za očekivati je da se nastavi sa nekom vrstom, možda ne pritiska, ali podstreka beogradskoj i prištinskoj strani da što pre dođu do dogovora u ovim pregovorima", tvrdi Krstić.

Krstić kaže da je Bajden iskusan američki političar, višedecenijski senator, potpredsednik SAD za vreme Baraka Obame i kandidat za predsednika SAD u tri navrata.

"Njegovo spoljnopolitičko delovanje je bilo izuzetno intenzivno i on je bio jedan od čelnih ljudi u spoljnopolitičkom domenu u Senatu SAD. Mi ga na žalost ne pamtimo po najuravnoteženijim pristupu. Tokom devedesetih i početkom 2000. zastupao je prilično oštru agendu prema Srbiji i u tom smislu nije bio neko ko nam je bio preterano naklonjen", podseća on.

Ali, podseća Krstić, za vreme potpredsedničkog mandata Bajden je pokazao nešto više spremnosti za približavanja stavova sa Srbijom makar u tom domenu da je često govorio da treba da se složimo da se ne slažemo oko Kosova.

"Čak je 2009. godine eksplicitno rekao da priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti uslov za članstvo u EU, a 2016. godine, kada je poslednji put bio u poseti Beogradu, delovalo je da su njegovi odnosi sa vlastima Srbije daleko srdačnije i da je to veliki napredak u odnosu na devedesete i početak 2000", zaključio je Krstić.

Smatra da sporazum iz Vašingtona takođe ostaje na snazi.

"Najvažnija stvar koja proizlazi iz tog dogovora jeste kancelarija DFC koja je otvorena u Beogradu i koja će opstati uprkos promeni administracije u Vašingtonu, zato što je ta američka finansijska korporacija za razvoj i osnovana uz podršku i Demokrata i Republikanaca u Kongresu", naglašava Krstić.

On dodaje da se ne mogu očekivati apriori milijarde, ali, kako dodaje, ukoliko srpska privreda i državni i privatni subjekti budu kadri da obezbede vladavinu prava, transparentnost i da apliciraju sa uspešnim projektima za ta sredstva, može da se očekuje nešto dobro i sa sredstvima DFC.

Kada je reč o ključnim promenama na planu spoljne politike nove američke administracije, Krstić tvrdi da će to odnos prema evropskim saveznicima, odnosno prema državama-članicama NATO, verovatno biti bliskiji nego što je bio za vreme Trampa.

Što se tiće drugih ključnih neuralgičnih tačaka u pogledu Bliskog istoka veruje da će Bajden imati nešto blaži pristup prema pitanju Irana gde Donald Tramp je bio prilično oštar.

"Ono što je dobra stvar bila kod Trampa jeste da on nije započeo ni jedan veliki sukob za ove četiri godine mandata. A nadam se da ni Bajden neće započeti neki rat jer bi to bilo jako loše i po čitav svet a dugoročno i po SAD", ističe Krstić.