Kurti: Institut za ratne zločine baviće se zločinima koji su doveli do rata, ali i onim posle toga

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da će direktora Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, čije je osnivanje planirano, imenovati premijer i da je cilj da se i tako istakne značaj koji vlada pridaje istraživanju i dokumentovanju zločina, prenosi Kljan Kosova. 

"Dok će institut funkcionisati pod okriljem najviše funkcije izvršne vlasti, jednom godišnje će slati izveštaj i Skupštini Kosova i predsedniku, u cilju što bolje međuinstitucionalne koordinacije u stvari od državnog značaja koje se tiču istine i pravde", rekao je Kurti. 

Kosovski premijer je naveo da ne može biti trajnog mira ili dugoročne bezbednosti bez istine i pravde, a da će Institu biti u funkciji istine i pravde. 

"Zvanična je informacija kada je rat počeo i kada je završio, pa se ratni period završava u junu 1999. godine i kao takav je definisan ovim zakonom. Tačnije, slažem se, trebalo bi da bude 20. jun, kada je poslednje uniformisano lice Srbije, odnosno Jugoslavije, povučeno iz naše zemlje", rekao je Kurti. 

Prema njegovim rečima, institut se neće baviti samo zločinima koji su počinjeni tokom rata, već i onim zločinima koji su doveli do rata, ali i onima koji su se desili neposredno po njegovom završetku.

"Pored toga, mi smo obavezivali institut da se bavi počinjemi zločinima koji su doveli do rata, dokazujući razlog za oslobođenje albanskog naroda na Kosovu jer je bilo i zločina 1996. godine koji nisu bili obični već su doveli do rata, i 1997. godine", kaže Kurti.

Kurti je rekao da "neće biti isključena ubistva koja su dovela do rata, a koja su se desila krajem novembra 1997. i ona iz 1996. godine". 

"Ne želimo da isključimo ubistva koja su dovela do rata, ali u isto vreme i ona koja su se mogla desiti nakon toga i rekli smo da se drugi zločini u vezi sa ratom mogu tretirati nakon ratnog perioda sa ograničenjima od decembra 2000. godine, u okviru čega će biti i pitanje nestalih lica čija sudbina se, 23 godine nakon rata, ne zna", naveo je Kurti. 

Prema njegovim rečima, ubistva u februaru 2000. godine, koja su se desila na severu Mitrovice, nisu bila samo obična ubistva. 

"To su politička ubistva, koja su izvršile preostale ilegalne strukture nasleđene od Miloševićevog režima čak i kada su srpske snage povučene. Dakle, to što su se snage Srbije povukle, nisu otišle sve strukture Srbije", naveo je Kurti.

Da podsetimo, bivši lideri OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići su u Specijalnom sudu u Hagu optuženi za ratne zločine počinjene u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.