Kurti: Izbori bili nametnuti, bez dogovora o predsedniku biće ih ponovo na jesen

Kosovski premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti izjavio je da su vanredni parlamentarni izbori bili nametnuti i da ih u njegovoj stranci nisu želeli, najavljujući razgovore sa opozicijom o pitanju izbora predsednika kako izbori ne bi morali ponovo da se održe na jesen. Kurti je u intervjuu za bečki Prese rekao i da Evropska unija ne bi trebalo da ostavi Kosovo u situaciji da je jedino u regionu bez statusa kandidata.

Na konstataciju da je Unija odgovornost za tenzije sa Srbijom pripisala Kosovu i čak uvela sankcije, Kurti je rekao da su te kaznene mere bile ishitrene i pogrešne.

„Kada su nam uveli kaznene mere, to je bio ishitren i pogrešan korak. Trebalo je vremena, ali sada su mere ukinute. Odnosi Kosova sa EU su normalni. Brisel ne bi trebalo da ostavi Kosovo u situaciji u kojoj smo jedina zemlja u regionu bez statusa kandidata“, smatra Kutri.

Govoreći o vanrednim parlamentarnim izborima održanim pre nekoliko dana, ukazao je da su oni bili nametnuti.

„Nismo ih želeli. Ali, ponovo smo u vođstvu. Ovo je naša peta pobeda u poslednjih sedam godina. Sada imamo 43 odsto, ali to ne uključuje glasove dijaspore. Čekamo konačne rezultate, a zatim ćemo stupiti u razgovore sa ostalim strankama. Prošli put, naša vlada je takođe uključivala predstavnike svih etničkih grupa i siguran sam da će tako i ostati“, poručio je Kurti za Prese.

Na konstataciju da su izbori, iako tvrdi da su bili nametnuti, održani jer nije bilo dogovora sa opozicijom o izboru predsednika, on je rekao da je učinio sve što je mogao da dođe do konsenzusa o predsedniku.

„Ponudili smo jednoj od opozicionih stranaka koaliciju. Ona je odbila. Ponudili smo opoziciji mogućnost da nominuje tri kandidata. Ponovo su odbili. A, onda smo predložili nekoga iz civilnog društva, a oni su ponovo odbili. Tek tada smo izašli na izbore. Pokušali smo sve, ali nije uspelo“, kaže Kurti.

Na pitanje kako namerava da reši krizu, najavio je da će razgovarati sa opozicijom.

„Sa onima koji su spremni da sednu sa nama - jer nisu svi uvek bili spremni. I razgovaraćemo o tome kako da rešimo pitanje izbora predsednika kako ne bismo morali ponovo da održavamo parlamentarne izbore na jesen“, dodao je Kurti.

Bez dogovora, podvlači, ponovo bi morali biti održani izbori, dok je u međuvremenu, podseća, predsednik parlamenta vršilac dužnosti predsednika, a on premijer u tehničkom mandatu.

To bi, dodaje, bio rezultat nedostatka rešenja.

Na konstataciju da je politička kriza takođe prepreka evropskim integracijama Kosova, on je kazao da se ovakva situacija ne odražava dobro po Kosovo.

„Ali, imamo stabilan ekonomski rast od četiri procenta BDP-a. Naš izvoz se udvostručio. U mnogim indeksima vezanim za demokratiju i ljudska prava, visoko smo rangirani na Balkanu. Kosovo napreduje, ali ovi politički problemi više štete našem imidžu nego našoj suštini. Podneli smo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. Sada čekamo status kandidata i početak pregovora o pristupanju. Spremni smo“, objasnio je Kurti.

Upitan kako očekuje da Kosovo pristupi EU kada pet zemalja članice ne priznaje nezavisnost, on je ukazao da je to pet od 27 zemalja članica EU.

„Vredno radimo na tome da nas i tih pet prizna. Atmosfera sa njima je pozitivna i stalno se poboljšava. Ali korak ka priznavanju još uvek nije napravljen. Ako ne žele da nas priznaju kao državu u ovom trenutku zbog sopstvenih unutrašnjih problema, i dalje mogu da pristanu da nam se da status kandidata. Na kraju krajeva, te zemlje prihvataju naše pasoše i pristale su na liberalizaciju viznog režima i Sporazum o pridruživanju EU sa Kosovom“, objasnio je Kurti.

Na konstaciju da je još jedan problem na putu ka članstvu u EU taj što Kosovo još uvek nije postiglo konačan sporazum sa Beogradom i pitanje kako namerava da reši to pitanje, on tvrdi da već postoji sporazum sa Srbijom.

„Već imamo sporazum sa Srbijom, koji sam zaključio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 2023. godine. Ali Vučić ga ne poštuje. Poslao je naoružane bande na Kosovo, terorističke paravojne formacije koje su ubile jednog našeg policajca u septembru 2023. godine. Zahtevamo da Srbija izruči odgovornog – Milana Radoičića. On je na čelu tih kriminalnih organizacija“, kazao je Kurti.

Na pitanje da li zaista misli da će srpske vlasti izručiti Radoičića, odgovorio je da je pitanje zašto on nije izručen i zašto je samo kratko pritvoren u Srbiji.

„Izgleda da je bliži predsedniku Vučiću nego Vučićevi najbliži telohranitelji. Pitanje je zašto nije izručen i zašto je samo kratko bio pritvoren u Srbiji? Na kraju krajeva, priznao je svoje zločine. Možemo mu garantovati pravedno suđenje na Kosovu. Misija EU za vladavinu prava na Kosovu prati naše sudske postupke. Želimo dobrosusedske odnose sa Srbijom. Ali za potpunu normalizaciju odnosa potrebno nam je međusobno priznanje“, ponavlja Kurti.

Srbija, prema njegovim rečima, mora da prizna realnost i, kako kaže, ne sme da poriče zločine prošlosti.

„Normalni evropski odnosi sa nama su takođe u najboljem interesu Srbije“, naglasio je Kurti.

Premijer u tehničkom mandatu za „Prese“ ponavlja i tvrdnju da je predsednik Vučić okrenut ka Kremlju.

„Vladimir Putin koristi Vučića i Srbiju. Despotski predsednik Putin želi da pokaže da zemlja može da napreduje čak i van EU i Natoa. A to je veoma štetno za kontinent i stabilnost našeg regiona“, rekao je Kurti.

On je ukazao da je hibridni rat u toku i da su u vreme izbora na Kosovu Raša tudej i Sputnjik objavljivali dnevne izveštaje protiv kosovske vlade.

„Na Kosovu više nema paralelnih srpskih struktura koje nas mogu destabilizovati iznutra. Ali napadi spolja su verovatni. Ako Putin se odluči za eskalaciju na istočnom krilu Evrope, mogao bi da iskoristi Srbiju kao piona. Nismo u Natou, ali bismo želeli da se pridružimo što je pre moguće. I tesno sarađujemo sa mirovnim snagama Kfor koje predvodi Nato, u kojima učestvuje i Austrija. Takođe povećavamo naš budžet za odbranu. Moramo biti spremni“, objasnio je Kurti.

Na podsećanje da je u prošlosti bio veoma kritičan prema misiji UN na Kosovu, a takođe i prema Kforu i pitanje da li se to sada promenilo, on je rekao da je prisustvo Unmika sada samo simbolično.

„Kfor je danas manji. Broj naših vojnika je sada otprilike isti kao i broj Kfora. Nakon ruske agresije u Ukrajini, geopolitička situacija se dramatično promenila. Sada je drugačije doba i mi tesno sarađujemo sa Kforom i Natom. Prošle godine smo učestvovali u vežbi Natoa ’Difender Jurop’ sa skoro 1.000 vojnika“, naglasio je Kurti.

Govoreći o sastanku sa austrijskim kancelarom Kristijanom Štokerom i o očekivanjima od Austrije, rekao je da od Beča očekuje da će nastaviti da podržava Kosovo na putu ka članstvu u EU.

„Imamo dugogodišnje prijateljstvo sa Austrijom. I složili smo se da proširimo našu ekonomsku saradnju“, zaključio je Kurti.