Kurti: Kosovo i BiH nisu problem, problem je njihov zajednički sused – Srbija

Kosovski premijer Aljbin Kurti obratio se danas u Sarajevu na proširenoj sesiji „Kluba 99“, gde je, između ostalog, naveo da BiH sa jedne, odnosno Kosovo sa druge strane, nisu problem, ali da imaju probleme, od kojih je jedan zajednički – njihov istočni, odnosno severni sused - Srbija.

Kurtijev govor u više navrata prekidali su aplauzi, uglavnom kada bi Srbiju spomenuo u negativnom kontekstu.

Na početku obraćanja, citirao je reči Alije Izetbegovića da Bosna „nije nastala nakon raspada Jugoslavije, već je bila nezavisno evropsko kraljevstvo pre šest vekova, smešteno na granici između dve ckrve... priznata od suseda i Svete stolice... te da su zatim usledili vekovi turbulente istorije, a rezultat je BiH kao multinacionalna, multireligijska i multikulturalna država“.

Naveo je da su BiH i Kosovo povezani ne samo zajedničkom istorijom i porodičnim vezeama, već i kroz „bolnu i tragčinu prošlost“, kao i da je Kosovo na mnogo načina dužno Bosni „velikim delom zbog strahota kojima je svet svedočio u BiH, a s tim intervenisao na Kosovu, pre nego što je to učinio u Bosni, da zaustavi genocid Srbije“.

Kako je rekao, Nato je u BiH intervenisao posle Srebrenice, u četvrtoj godini rata u BiH, dok je na Kosovu intervenisao tokom druge godine rata, kako se ne bi i na Kosovu desilo ono što se desilo u Srebrenici.

Konstatovao je i da je juče navršeno pet godina od izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koju je citirao, a u kojoj je naveo da „i on i svi članovi Srpske liste ponavljaju da je Račak fabrikovan“.

„On je zastrašujućim nazvao to što je jedan srpski političar na Kosovu osuđen na dve godine zatvora, jer je za masakr u Račku rekao da je izmišljen i poručio da i on sam ponavlja da je fabrikovan zločin i upitao da li će zbog toga sve da osude. Rekao je i da je Račak fabrikovan zločin, gde je sve falsifikovao belosvetski prevarant, lopuža i hohštapler Voker. Ali, verujem da se svi slažemo da umesto da bude ljut, režim u Bg treba da se stidi“, rekao je Kurti.

Citirao je i američkog diplomatu Ričarda Holbruka, koji je u predgovoru knjige Dereka Šolea, naveo:

„Postoji mnogo stvari koje smo mogli bolje uraditi pre, tokom i nakon Dejtona. Još uvek žalim što sam pristao da bosanski Srbi zadrže ime Republika Srpska za svoj entitet. Alija Izetbegović je bio u pravu, da je to nacističko ime. Trebalo je više da se trudimo da ga promenimo, iz praktičnih i simboličkih razloga“.

Kurti je rekao i da Srbija negira genocid na Kosovu, kao i u BiH, da negira masakr u Srebrenici i u Račku.

„Oni negiraju svoju zločinačku prošlost, jer time dokazuju da bi oni ponavljali to što su uradili, kada bi opet imali mogućnost. Zato je važno da mi osnažimo naše države i na taj način požmaemo i njima, da ne ponove svoj zločin“, kazao je Kurti.

Prema njegovim rečima, budućnost BiH ne zavisi od odluka koje se mere preciznom ravnotežom između tri entiteta, već od onoga što je dobro za sve Bosance, od „lidera koji grade, a ne uništavaju“.

Rekao je i da je danas važniji nego ikad evropski put, zbog čega se treba posvetiti ekonomskom rastu, demokratskom napretku i društvenom razvoju.

„Oni koji žele na evropski put, neka nam se pridruže, oni koji ne žele, neka iščeznu, jer Evropa je naš kontinent, želimo da tu dobijamo i damo svoj doprinos“, rekao je Kurti.

Ukazao je da je suština u demokratiji i vladavini prava, koje znače da niko ne bi trebalo da bude iznad zakona, niti izvan zakona.

„Pisutnost političara iznad zakna i kriminalaca izvan zakona razlog je za veliki uticaj organizovanog kriminala u regionu. Upravo te strukture hrane napetost u regionu i prete novim konfliktima i ratovima. Zato nam je vladavina prava osnov svakog koraka. Vladavina prava i ljudska prava su principi na kojima gradimo Kosovo“, rekao je Kurti.

Naveo je i da ruska agresija na Ukrajinu predstavlja brutalno narušavanje suverentita nezavisne države i čin koji podseća na mračne trenutke evropske istorije.

Kazao je i da, kao što je ruska invazija direktna pretnja miru i sigurnosti u Evropi, secesionitičke težnje unutar predstavljaju ozbiljan izazov opstanku demokratskog društva.

„Vreme je da svi na Kosovu i u BiH, i šire osude ovakve politike koje podstiču podele, nasilje mržnju. Ćutnja pred agresijom i separatizmom vodi novim sukobima i tragedijama“, dodao je Kurti.

On je rekao i da se sigurnost Kosova danas svodi da „sigurnost granica“.

„Projekat ’velike Srbije’ koji se danas zove ’srpski svet’ nema granice,  jer ne želi i ni ne može da ih ima. Zbog toga moramo da sačuvamo najdužu granicu koju imamo baš sa Srbijom“, smatra Kurti.

Tvrdi i da Srbija izjavljuje da je BiH možda i privremena država koja će se možda i raspasti, zapravo „iz straha da se ona sama raspasti“, a ta opaska ispraćena je aplauzom iz publike.

„Nakon raspada SFRJ, Srbija se plaši da je na redu ona da se raspadne. Kada god pomenu RS u Beogradu, budite sigurni da, mnogo češće nego što mi i pomislimo, oni pominju RS da ne bi pomenuli Vojvodinu“, rekao je Kurti.

Spomenuo je oduku Međunarodnog suda pravde, koji je u savetodavnom mišljenju o Kosovu u julu 2010 naveo da proglašenje nezavisnost Kosovo nije značilo kršenje međunarodnog prava, i rekao da slučaj Kosova i Republike Srpske ne mogu da se porede.

„Treba da bude oprezni, ne mislim samo na rusku agresiju u Ukrajini, već i na mogućnost da se prelije u naš regionu“, rekao je Kurti i ponovio da je Kosovo za nešto više od godinu dana „doživelo dva teroristička napada – u septembru prošle godine u Banjskoj i prošlog petka na kanalu Ibar-Lepenac“.

Naveo je i da na Kosovu i u regiona nema više nacionalizma masa, koji se „pretvara u gorivo za ratnu maširenju raznih diktatora“, ali da su ovakvi napadi pokušaj da se nacionalizam „vrati među obične ljude“.

Detaljno je ispričao šta se, iz vizure Prištine, desilo 24. septembra prošle godine u Banjskoj, rekavši da je Beograd tada pokušao da „defakto“ međusobno priznanje Kosova i Srbije, koje proističe iz Osnovnog sporazuma u Briselu od prošle godine, zameni „defakto“ podelom na terenu.

Tvrdi i da je Kosovska policija najlegitimnija, što se tiče profesionalizma i integriteta, kao i da Srbi na severu Kosova kada imaju neki problem – to prijavljuju Kosovskoj policiji.

„Stvar se drastično promenila. Nema više strepnje i straha od raznih kriminalnih grupa, paralelenih struktura i siledžija koji terorišu narod bez obzira na nacionalnost. Zato je Beograd još nervozniji, jer kad imaš uspeha oni su još agresivniji. Sprovode terorističke akcije, jer nemaju više kontrolu na severu“, rekao je Kurti.

Uverava i da su Srbi na Kosovu „slobodniji nego pre“ i da je na delu „proces prave integracije u institucije sistema Kosova“.

„S obzirom na to, mogao bih da kažem da – dok je  Milošević porastao na kosovoskom mitu, četiri decenije kasnije Vučić pada na stvarnosti Kosova“, rekao je Kurti i dodao:

„Oni imaju terorizam, mi demokratiju i već tri i po godine mi stalno pobeđujemo“.

Kaže i da se sve ovo odvija dok traje dijalog u Briselu, ali i da je njegov utisak da je pitanje – status Srbije u u 21. veku.

„Ovde je status odnosa Srbije sa Kosovom ključno. U Briselu, mi ne govorimo o statusu Kosova, to je završeno. Kosovo je nezavisno. Ali, razgovaramo o statusu Srbije. Počastvovan sam time što sam pozvan da dam svoj doprinos“, rekao je Kurti.

To je, kaže, direktna posledica činjenice da su sve konstitutivne jedinice SRF proglasile nezavisnost, osim srbije.

„Svi smo proglasli nezavisnost. Sada je vreme da Srbija proglasi nezavisnost od Kosova, ali i od BiH, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije“, rekao je Kurti.

Dodao je i da Srbija „stalno govori“ o ugroženim prava Srba na Kosovu.

„Ali, građani Kosova sprske nacionalnosti će pre postati evropski građani, nego građani Srbije. Mi se brinemo o svim građanima,  garantujemo ljudska i prava manjina“, kazao je Kurti.

Na kraju, pozvao je građane BiH da od 1. januara dolaze na Kosovo samo uz ličnu kartu i dodao da im je Kosovo prijatelj i partner.

 Dokazali smo da u ovo teško doba možemo da upravljano najvećim bezbednosnim izazovima. BiH s jedne i Kosovo s druge strane nisu problem, ali imaju probleme, a jedan je zajednički - to je vaš istočni i naš severni sused. Mi ne možemo da menjamo ni geografiju. ni istoriju, ali menjažemo na bolje našu budućnost“, poručio je Kurti.