Kurti odgovara: Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu

Kosovski premijer Aljbin Kurti je u video poruci javnosti odgovorio na objavu američkih sankcija Kosovu, koje su posledica nasilja na severu, rekavši da je Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu, a da se "demokratija ne može suspendovati, niti može da bude nečiji talac". 

Kurti je u obraćanju naveo da gradonačelnici izabrani 23. aprila, uprkos slaboj izlaznosti na izborima, zbog bojkota koji je, kaže, nametnut kosovskim Srbima, i dalje jedini imaju legitimitet da budu u zgradama opština i na usluzi građanima.

Stoga imaju punu, bezuslovnu i nepokolebljivu podršku vlade.

"Demokratija se ne može suspendovati ili držati kao talac, njeno sprovođenje je garancija mira i bezbednosti, bez obzira na pretnju ili opasnost", naveo je Kurti.

On je rekao i da je Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu, sa bezbednosnim i institucijama vlasti koje su stručne i dele vrednosnu orijentaciju sa zapadnim društvima.

"Juče je konačno dokazano svima nama sa kim se suočavamo: grupama ekstremne desnice sa maskama, koje vandalizuju, napadaju, pale sve što ne smatraju srpskim i koje uzdižu nacionalističke i šovinističke simbole... Ekstremisti imaju svoje ime. Oni nisu narod. Srpska zajednica mora biti oslobođena od njih. Većinu smo identifikovali juče i danas. Ne mogu postojati pojedinci ili grupe iznad zakona i moćnije od države. Takvi su multimilionerski kriminalci poput Milana Radojčića i Zvonka Veselinovića. Oni su veliki biznismeni i 'vlasnici' šverca, koji uslovljavaju svoje siromašne radnike nasilnim protestima. U stvari, ovo je put njihovih gazda u Beogradu: put Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina i Ivice Dačića", tvrdi Kurti.

Naveo je da zna da je juče i danas na skupovima bilo i mirnih demonstranata, ali da protesti nisu bili mirni.

"Protest koji napada policiju koja održava red i sprovodi zakon, pripadnike Kfora koji održavaju mir i stabilnost i novinare koji izveštavaju o dešavanjima sa terena, nije protest zbog opštine, već za vlast. Na Kosovu se vlast može dobiti samo putem izbora. Ne nasiljem i zločinom", dodao je Kurti.

Prema njegovim rečima, policija i KFOR predstavljaju granicu između "nasilnih ekstremista i mirnih institucija".

Kurti je kazao i da su kosovske institucije u poslednjih nekoliko sati intenzivirale komunikaciju sa međunarodnim partnerima, jer je zajednički cilj da se smiri situacija.

"Ali, pored briga, juče nam se pred očima pokazalo da su nam zajedničke i pretnje i opasnosti", uveren je Kurti.

Povređenima je poželeo potpun i brz oporavak, a zahvalio se načelnicima opština koji su, kaže, i pored teškoća pokazali iskrenu volju da služe građanima, što se i u ovakvim situacijama dokazuje.

Zahvalio se i kosovskim policajcima, koji su, "uprkos tenzijama i napadima, obavljali svoje dužnosti sa najvišim profesionalizmom", kao i pripadnicima Kfora koji, "uprkos stranim namerama za destabilizacijom, održavaju mir i bezbednost".

"Zahvaljujem se novinarima i medijima koji su nam, uprkos opasnostima i neizvesnosti, doneli pravo lice nasilnih protesta milicije u glasu i slici. I posebno se zahvaljujem građanima Kosova na ukazanom poverenju i podršci", rekao je Kurti.

Kurtijevo obraćanje usledilo je nakon izjave Hovenijera o uvođenju sankcija SAD.

Američki ambasador je saopštio odluku da se otkaže učešće Kosova u zajedničkoj akciji “Branilac Evrope 2023”, dodajući da u ovom trenutku SAD nemaju mnogo entuzijazma da reaguju na neke interese Kosova, poput angažovanja sa nepriznatim zemljama ili aktivnog rada na unapređenju Kosova na evroatlantskom putu.

Ove odluke usledile su nakon jučerašnjih dešavanja na severu, kada je Kfor u Zvečanu nasilno razbio miran protest Srba, bacajući suzavac i šok bombe. Tom prilikom povređeno je više od 50 Srba, od kojih troje teže.

Srbi u opštinama Zubin Potok, Zvečan i Leposavić mirno protestuju, ne želeći da dozvole da novi gradonačelnici na severu udju u zgrade opština koje funkcionišu i po srpskom sistemu, a nakon izbora koje je srpska zajednica bojkotovala, i na kojima su gradonačelnici izabrani iz redova Albanaca sa koliko tek četiri odsto izašlih birača, od kojih samo 13 Srba.

Inače, samo ove godine na Kosovu su zabeležena 73 etnička incidenta u kojima su predmet napada bili Srbi. Od početka 2021. godine, odnosno od dolaska na vlast Aljbina Kurtija zabeleženo je čak oko 350 napada na Srbe.

Samo u proteklih nekoliko meseci, učestala su hapšenja Srba, bivših pripadnika Kosovske policije, na Jarinju, koji su pre nekoliko meseci napustili službu, zajedno sa drugim Srbima sa severa koji su izašli iz kosovskih institucija, ali i zadržavanja i maltretiranja ljudi zbog registarskih tablica ili dokumenata.

Uz to, kosovske vlasti izbegavaju da sprovedu i odluku o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, koju je ustavni sud doneo još 2016. godine.

Takođe, Prištini je tokom prošle i ove godine donela i više odluka o eksproprijaciji zemljišta u privatnom i društvenom vlasništvu na severu Kosova, a na nekim parcelama već su izgradili baze za potrebe specijalne policije.

Na Kosovu, uz sve to, ne jenjava kampanja bojkota proizvoda iz Srbije.