Lajčak: Bez ZSO, na osnovu postignutih sporazuma, nema ni dogovora - sačekajte i videćete

Miroslav Lajčak RTS printscreen
Izvor: Printscreen RTS

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak istakao je danas da Zajednica srpskih opština mora biti uspostavljena, i to na osnovu dogovora iz 2013. i 2015.godine, a modeli koje je predložio u Prištini, kaže, imaju za cilj da pokažu da nema potrebe za strahom od Zajednice.

Lajčak je, u emisiji "Oko" RTS-a, ukazao da je cilj njegovog mandata da pomogne normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i da radi na tome.

"Sam naziv moje funkcije govori da odnosi nisu normalni, a želim da se uspostave odnosi u kojima ljudi mogu slobodno da se kreću, studiraju, posluju, i to u interesu svih", objasnio je on.

Lajčak je podsetio da je održan sastanak na visokom nivou 27. februara u Briselu, i da je dogovoreno da nema više potrebe da se razgovara o tekstu predloga koji je postao javan.

"Međutim, da bi se taj tekst ostvario treba da se dogovorimo o redosledu koraka, ko treba šta da uradi i kada. Nivo poverenja na obe strane je veoma nizak i i jedna i druga strana traže garancije. A cilj moje posete u Beogradu i Prištini je upravo to", dodao je on.

Kazao je da je boravio u Prištini da bi dobio mišljenje u vezi sa aneksom za implementaciju sporazuma.

Naveo je da je značajan deo sporazuma uspostavljanje ZSO.

"To je dogovoreno 2013. i 2015. od kada se nije desilo ništa, a mora da se desi, i to na osnovu onoga što je dogovoreno. Predložili smo analizu 15 postojećih modela kao inspiraciju, ne kao alternativu, jer dva sporazuma iz 2013. i 2015. možda neće dati odgovore na sva pitanja", objasnio je on.

Rekao je da ZSO mora da bude uspostavljena na osnovu dogovorenog modela 2013. i 2015. godine.

Modele koje je preneo Prištini, objašnjava, treba da pokažu da niko ne treba da se plaši Zajednice.

"U Evropi postoje modeli samouprave manjiske grupe ili naroda. Nije to ništa opasno, niko ne treba da se plaši toga. Normalno je u Evropi da imamo pravnu garanciju, pravila, da se manjinska zajednica oseća bezbedno", dodao je Lajčak.

Na pitanje da li će ZSO imati izvršna ovlašćenja rekao je da ZSO danas ne postoji, a šta će imati to treba da se dogovore Beograd i Priština u okviru dijaloga, ali na osnovu toga što je već prihvaćeno i potpisano.

Ukazao je da treba da se predloži Statut i postoći dogovor o tome.

"Za nas je važno da se ispuni sve što je dogovoreno. Deset godina nije ispunjeno, ali će biti ovog puta. Nećemo imati dogovor bez ZSO i garancije da će biti uspostavljena. Inspiracija je potrebna jer se mnogi na Kosovu plaše ZSO, da će naneti štetu funkcionisanju sistema. Ali u Evropi ima puno modela koji pokazuju da nije tako", objasnio je on.

Lajčak je podsetio da je u fabruaru Evropski savet, kao najviši organ EU, usvojio zaključke u kojima su tri člana posvećena dijalogu, a jedan od njih je upravo da ZSO mora da bude uspostavljena.

„EU i SAD jasno i izričito govore da ZSO mora da bude uspostavljena. Član 7 predloga kaže da mora da bude uspostavljena. Mora i biće“, rekao je Lajčak, a na pitanje kako će biti uspostavljena sada, kada nije već 10 godina, odogovorio je: „Sačekajte, videćete“.

Dodao je da stav EU i SAD nikada nije bio toliko jasan, a Unija nikad toliko ujedinjena, sa Velikom Britanijom i Amerikom, da ZSO mora da se formira i da to mora svako da poštuje.

Na pitanje u vezi sa predstojećim razgovorima na Ohridu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da ide na Ohrid, da je to u interesu Srbije, te da je važno da se nastave razgovori.

„Cilj moje misije u Beogradu i Prištini je da pripremim pozicije i približim pozicije dve strane, da pripremimo predlog koji bi trebalo da posluži kao osnova razgovora u Ohridu“, rekao je Lajčak.

Na pitanje da li svaka strana može da izabere o čemu želi da razgovara, podseća da je predlog prihvaćen u celini, ali da se treba dogovarati o implementaciji.

„Naš cilj je da se dogovorimo o punoj primeni predloga. ZSO je postala ključno pitanje i došlo je vreme da, ako nema ZSO, nema dogovora, ni normalizacije. Ali, ne verujem da bi to moglo da se sedi. Očekivanje EU je toliko jasno i izričito rečeno da za mene nije pitanje da li će biti, nego kako će biti formirana“, rekao je Lajčak.

Na konstataciju da se čini da neravnomreno pritiska jednu i drugu stranu, kaže da već tri godine sluša u Srbiji da daje podršku Kosovu, a na Kosovu da daje podršku Srbiji, što je za njega pokazatelj da je neutralan, jer samo želi da pomogne da se reši problem.

Na pitanje da li je u januaru doneo ultimatum u Beograd, odgovara da EU ne koristi jezik ultimatuma, već da se razgovaralo o tome kakve su alternative, a da je Vučić jasno rekao da alternativa odbijanju predloga, ne bi bila dobra za Srbiju.

Upitan da li je za njega, kao slovačkog diplomatu, Kosovo sastavni deo Srbije ili ga smatra nezavisnim, odgovara da se više od 20 godina bavi ovim regionom, dobro ga poznaje, i vidi koliki potencijal i želju ima Balkan da postane deo EU.

„Prošlost koči napredak ka budućnosti. Moje je da pomognem da se reši problem, ali ne u smislu da neko pobedi, a neko izgubi, već da bude 'vin-vin' situacija, da pomognemo i otvorimo evropska vrata“, rekao je Lajčak.

Komentarišući nisku podršku Uniji u regionu, kaže da ima više razloga, te da su se građani u regionu izgubili poverenje u EU po pitanju članstva ovog područja.

Kaže da je EU od izbijanja rata u Ukrajini promenila stav i da ozbiljna je, te su sada vrata EU ponovo otvorena, i pitanje je samo da li zemlje regiona mogu da iskoriste tu priliku.

„Balkan će biti siguran samo kada zemlje regiona postanu punopravne članice EU“, rekao je Lajčak.

Na pitanje kako verovati Briselu, ako se ima u vidu primer Severne Makedonije, koja je i ime promenila, a nije daleko odmakla u procesu pridruživanja, Lajčak je rekao da se atmosfera u Briselu promenila i da svi znaju da cilj proseca treba da bude članstvo ovih zemalja, te da to nije političla odluka, već je vezana za ispunjavanje tehničkih uslova.

„Zato je važno da se mobilišu sve proevropske snage u Srbiji i regionu, jer vrata neće biti otvorena zauvek“, napomenuo je Lajčak.

Istakao je da evropski predlog govori o normalizaciji, a ne o nekoj kapitulaciji.

„Treba da smo svesni toga i verujem da je predlog fer i da je korist za Srbiju i region“, rekao je Lajčak.

Dodao je da nije tu da menja istoriju, već da pomogne da budućnost bude bolja, evropska, jer iz persepktive svoje zemlje zna koliko će dobrog to doneti građanima.

„Imam mandat 27 zemalja članica, i moj mandat je da pomognem normalizaciji i to radim. To nije kapitulacija“, rekao je Lajčak.

Na pitanje da li je to priznanje, odgovorio je o tome Srbija i Kosovo treba da se dogovore, i da EU neće o tome da odlučuje.

Upitan da li može u Ohridu da se dođe do zadovoljavajućeg plana, ili na nekom sledećem sastanku, kao i da li je moguće rešiti kosovsko pitanje za godinu dana kako to kažu SAD, Lajčak je odgovorio da jednog dana mora da se završi to pitanje, jer se ne  može živeti u prošlosti.

"Treba da tražimo rešenje. Zalažem se da tražimo fer rešenje i za jedninu i drugu stranu. Ne može prošlost da nas koči na putu ka budućnosti. Tražimo rešenje kojim bi se otvorio evropski put i da građani Srbije mogu da veruju da njihova evropska budućnost nije pitanje decenija, već najbliže budućnosti. Sastanak u Ohridu ima za cilj postizanje dogovora oko ispunjavanja sporazuma, koji ima takvu podršku u EU kakve se ne sećam da je bila u prošlosti. Svi želimo da ovo područje ne postane tlo za destabilizaciju", objasnio je on.

Upitan za stav o RS u BiH, kazao je da je Republika Srpska arhitektura koja je odlučena u Dejtonu, gde je glavni cilj bio da se zaustavi rat.

"To treba da se poštuje. Uspelo se u tome, ali mi danas nismo u ratu. Ne treba da tražimo ratna rešenja, nego funkcionalna rešenja. BiH nije uzor funkcionalnosti države. Danas tražimo rešenja koja će ubrzati evropski put ovog regiona. To je glavna razlika. Zato ne treba da tražimo inspiraciju u ratnim modelima“, ukazao je Lajčak.

Rekao je da je RS rešenje doneto 1995., a da se danas traži evropsko rešenje, koje će ubrzati evropski put.

Istakao je da je ponosan na svoje službovanje u Sarajavu, jer je BiH tada potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je, smatra, najvznačajiji dokument, značajniji i od dobijanja statusa kandidata.

Međutim, kaže da u BiH postoji stalna diskusija oko nadležnosti, i da se mora naći rešenje koje je evropsko, ko daje kome nadležnosti entiteti državi, ili država entitetima.

"To je glavna dilema BiH oko kojeg postoji jedno mišljenje u Sarajevu, a drugo u Banja Luci", rekao je on.

Ukazao je da sada, kada nije u Sarajevu, gleda sa distance, i da ne drži stranu ni jednima ni drugima, već želi samo da ohrabri na pronalaženje rešenja jer je to ključno za BiH.

Što se Crne Gore tiče rekao je da je ta zemlja najviše napredovala na evropskom putu, ali da je činjenica da je posle izbora 2020.došlo do zastoja, odnosno država se bavila više sama sobom nego demokratskim reformama.

"Vrlo malo napretka je bilo na evropskom putu. Došlo je do institucionalne krize. Nismo imali funkcionalni ustavni sud. Verujem da smo sada na putu povratka normalnosti. Imamo predsedničke izbore i posle toga očekujem rešenje oko mandata vlade", poručio je on.

Na kraju, upitan da li posle dijaloga očekuje da će imati za šta da ga nagrade Beograd i Priština, rekao je da je tu da pomogne fer procesu i nudi svoje znanje iz regiona i znanje iz EU da pomogne Srbiji i čitavom regionu na evropskom putu.

"Ja sam tu da pomognem fer procesu, nudim svoja iskustva i iskustva EU kako bi pomogao Srbiji i celom regionu na putu u EU. Verujem u evropski put, evropska rešenja. A to da je moj način delovanje je fer o tome će istorija da sudi“, naglasio je on.