Lajčak: EU i Zapadni Balkan moraju proširenje da shvate ozbiljno

Nakon agresije Rusije na Ukrajinu vidimo da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno, jer se ono može ostvariti samo ako obe strane taj proces shvate ozbiljno, ističe izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak u izjavi za Hinu.

„Moje lično mišljenje je da je Evropa morala da sprovede ogromno proširenje 2004. i 2007. Ono je donelo mnogo pozitivnih efekata, ali i elemente koji su zakomplikovali EU, pogotovo jer joj je teže da donosi jednoglasno odluke s 28, odnosno sada s 27 zemalja, nego je to bilo kada ih je bilo 16“, rekao je Lajčak za Hinu.

On je ukazao da su neke zemlje EU odstupile od evropskih normi i vrednosti što je takođe generisalo skepticizam prema daljem proširenju.

„Nadalje, objektivno govoreći, Evropa se suočavala s višestrukim krizama koje nisu bile planirane niti očekivane poput finansijske krize, migracija i bregzita. Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mišljenje u brojnim zemljama zapadne Evrope nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli promovisati dalje proširenje“ dodao je Lajčak.

Zemlje Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, za razliku od država srednje Evrope još uvek imaju nerazrešene stvari iz prošlosti koje ih i dalje zaokupljaju.

„Za moju zemlju (Slovačku), i ostale države srednje Evrope, integracija u EU bila je apsolutni prioritet pa smo bili potpuno predani postizanju toga“, rekao je Lajčak.

Hina je podsetila da je Srbija otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 35, a zatvorila je samo dva.

Takođe podseća se da je Severnu Makedoniju prvo blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala "Severna", blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik.

„Ne želim govoriti u terminima nečije krivice ali bili su faktori i na strani EU-a i na strani Balkana koji nas dovode do situacije u kojoj govorimo o budućnosti EU-a, ali bez napretka“, izjavio je Lajčak.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, koja je dobila status kandidata u decembru, kaže da je situacija u toj zemlji još uvek jako komplikovana.

„Fundamentalna stvar je od kuda dolazi legitimitet, šta bi trebalo biti razlika u odgovornosti i nadležnosti između državnog nivoa i entiteta. Vidimo različita tumačenja u Sarajevu i Banja Luci te brojna neslaganja sa temeljem razlika u tim interpretacijama“, rekao je Lajčak.

On je naglasio da se treba dotaknuti funkcionalnost te države.

„Vidimo takođe i pozitivne elemente, Savet ministara je formiran jako brzo, znatno brže nego prilikom prošlih izbora. Bitno je da odluke donose sva tri konstitutivna naroda. BiH takođe mora pronaći ulogu i za one narode koji nisu konstitutivni, kako bi se osiguralo da niko nije diskriminisan temeljem svoje etničke pripadnosti“, dodao je Lajčak.

Za Crnu Goru je rekao da očekuje da se manje bavi sobom, a više evropskom agendom.

„Crna Gora je i dalje predvodnik, premda je brzina evropske reforme značajno usporila. No, dobro je da je funkcionalnost Ustavnog suda obnovljena“, izjavio je Lajčak.

Rekao je da očekuje da se novi predsednik i vlada Crne Gore potpuno posvete evropskim integracijama, na ono što većina stanovnika želi.

„Crna Gora je dugo godina bila doprinosilac stabilnosti na Balkanu pa očekujem da nastavi sa tom ulogom“, dodaje on.

Istako je da je "nezahvalno govoriti" o datumima idućeg proširenja EU.

„Ono što bih voleo da  vidim, jeste da naši partneri na Zapadnom Balkanu počnu više učestvovati u partnerskim programima EU. Da budu u istoj sobi. Ne samo kada raspravljamo o Zapadnom Balkanu nego da budu i deo rasprave o drugim temama, da vide da smo ozbiljni s njima“, kaže on.

Istakao je da je potrebno osvežiti metodologiju, bez da se menja.

„Ne tražim da menjamo povelje ili dokumente jer će nas to koštati vremena. Ali unutar postojećih struktura mislim da postoji prostor koji bi smo trebali da iskoristimo da dovedemo Zapadni Balkan bliže“, naglasio je on.

Lajčak je naglasio da u zemljama jugoistočne Evrope "nije video da ljudi ne žele biti deo EU".

„Ali sam video ljude koji se boje da ih EU ne želi videti u svom članstvu. EU definitivno ima pozitivan imidž u regionu ali podrška evropskoj integraciji pada, jednostavno zato što se ljudi boje da EU nije ozbiljna. To se mora promeniti. EU mora više da razgovara s regionom kao partner, a manje da mu drži lekcije“, poručio je.

Ukazao je da je ponekad jezik EU prestrog, previše birokratski, kada govori o uslovljavanju.

„Moramo da pokažemo poštovanje prema tom regionu, njegovim ljudima, tretirati ih kao partnere. I biti jasni što im obećavamo. Kada oni nešto isporuče i mi moramo nešto isporučiti“, rekao je Lajčak.

Lajčak kaže da je već prošlo 10 godina pa na Hrvatsku više niko ne gleda kao na novu članicu.

„Hrvatska je važna članica u mnogim područjima jer je unela vlastito iskustvo. Njenu ulogu vidim kao konstruktivnu. Cenim njenu ulogu kada razgovaramo o stvarima u ovoj regiji i očekujem da bude snažan zagovornik daljeg proširenja EU. Ona može unaprediti komunikaciju EU sa zemljama regije“, zaključio je Lajčak.