Lajčak: Implementaciju Osnovnog sporazuma blokira Kosovo, neizbežno formiranje ZSO

Beograd_240129_Miroslav Lajčak
Izvor: Kosovo Online

Osnivanje Zajednice srpskih opština i primena Ohridskog sporazuma uslov je za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali i nastavak puta ka Evropskoj uniji, poručio je Specijalni izaslanik EU za odnose Beograda i Prištine Miroslav Lajčak u intervjuu za Nacionale.

Lajčak navodi da premijer Kosova Aljbin Kurti nije hteo ni da stavi inicijale, niti da formalno pošalje Osnovni sporazum Ujedinjenim nacijama.

"To su bili predlozi Evropske unije da se daju dodatne garancije i da se dodatno ojača status Sporazuma, kako Kurti uporno zahteva. Ali isto tako, inicijalizacija ili formalno slanje sporazuma u ​​UN, nisu bili dovoljni za kosovskog premijera, koji traži formalizaciju kroz bilateralno potpisivanje sporazuma između Kosova i Srbije", rekao je Lajčak.

Dodaje da su Osnovni sporazum i njegova primena ostali blokirani od strane Kosova, koje bi, prema njegovim rečima, "trebalo da napravi samo mali korak“.

"Jedan od tih koraka je usvajanje uredbe Vlade kojom se Statut Zajednice opština sa srpskom većinom upućuje Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, da se deblokira ceo proces sprovođenja Sporazuma. Ali to se ne dešava, već se gubi vreme. Za svakoga ko pročita Sporazum na putu normalizacije, jasno je da bi ovaj sporazum doneo toliko jasnih koristi stanovništvu Kosova. A stanovništvo Kosova treba da postavlja legitimna pitanja svojoj vladi zašto još uvek ne može da uživa u njima“, kaže Lajčak.

Još odlučniji je po pitanju Zajednice srpskih opština, čiju primenu vidi kao neizbežnu u svakom kontekstu puta Kosova ka evropskim telima.

"Neuspeh da se to uradi predstavlja kršenje obaveza Kosova prema EU i njegovog unutrašnjeg prava.  Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom treba posmatrati i u kontekstu ambicija Kosova da se pridruži međunarodnim organizacijama. Ove organizacije, posebno one koje se bave zaštitom i unapređenjem vladavine prava, pridaju veliki značaj ispunjavanju obaveza svojih članova prema međunarodnom pravu“, dodaje Lajčak.

Kada su u pitanju pregovori u Briselu i odbijanje glavnog pregovarača Besnika Bisljimija da ode na razgovore, Lajčak je kazao da se ispostavilo da trenutno ima više pitanja nego odgovora.

"Diskusija će morati da se nastavi, čak i na političkom nivou. Da podsetim da je Evropska unija obaveštena o uredbi Centralne banke Kosova. U isto vreme, bili smo vrlo jasni da posledice uredbe ozbiljno utiču na populaciju kosovskih Srba i druge zajednice širom Kosova, posebno na finansijsku podršku koju dobijaju od Srbije. Nedostatak prethodnih konsultacija i komunikacije znači da trenutno ne postoje alternative, što posebno negativno utiče na škole i bolnice. Zato smo ove nedelje organizovali sastanak u Briselu – da bismo se pozabavili zabrinutošću međunarodne zajednice i tražili rešenja. EU i države članice zatražile su da se to reši u okviru Dijaloga, jer je dijalog jedina platforma za pronalaženje sveobuhvatnih i održivih pregovaračkih rešenja za pitanja između Kosova i Srbije", naglasio je Lajčak.

Na pitanje da prokomentariše izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je na 16.-godišnjicu nezavisnosti govorio o "odlučujućim nedeljama“ koje nas očekuju u primeni svih odredbi Sporazuma, a posebno ZSO, kazao je da nije na njemu da komentariše Makronove izjave ali da je zahvalan francuskom predsedniku na njegovom ličnom zalaganju i podršci dijalogu.

"Evropski savet je u svojim zaključcima od 26. do 27. oktobra 2023. izrazio žaljenje zbog „nedostatka primene Sporazuma na putu normalizacije od strane obe strane i aneksa njegove implementacije, kao i drugih sporazuma postignutih u dijalogu koji je omogućio EU. Jednoglasno je upućen poziv Kosovu i Srbiji da ih sprovedu, bez odlaganja i preduslova. To uključuje i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Dalje je navedeno da je normalizacija odnosa suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka. Znajući da su ovo na najvišem nivou podržali svi šefovi država i vlada EU, to daje vrlo jasnu indikaciju stava EU", kazao je Lajčak. 

Dodaje da je štaviše, u svojim zaključcima od 12. decembra 2023. godine, Evropski savet naveo da će Novi plan rasta za Zapadni Balkan biti "zasnovan na striktnoj uslovljenosti“ povezujući njegovu predloženu implementaciju sa, između ostalog, napretkom u pravnoj tekovini, regionalnoj saradnji i konstruktivnom angažovanju Srbije i Kosova u dijalogu koji vodi EU“.

"Dakle, vidite da ovde postoji deo razmišljanja o posledicama. U ovom slučaju, to će uticati na finansijsku podršku EU za Kosovo i Srbiju u slučaju neispunjavanja obaveza iz dijaloga. Uzimajući u obzir ova dva poslednja zvanična dokumenta EU, dat je i kontekst zašto predsednik Makron poziva Kosovo da donese neophodne hrabre odluke, koje će mu omogućiti da napreduje na evropskoj putanji, uključujući i uspostavljanje ZSO", kazao je Lajčak.

Na konstataciju da je Kurti rekao da se neće pomeriti ni centimetar ako se ne potpiše sporazum, Lajčak ističe da se normalizacija odnosa pre svega odnosi na Kosovo i Srbiju, stabilnost regiona i njihovu zajedničku budućnost u Evropskoj uniji.

"Podržali smo strane u postizanju ovog Sporazuma, koji jasno opisuje šta je potrebno učiniti da se odnosi normalizuju i kako to učiniti. Otvara se pitanje kada. Dakle, otvorili smo jedna vrata, ali morate sami da prođete kroz njih da bi se otvorila još mnoga. Dozvolite mi da naglasim i da EU nije strana u dogovorima postignutim u okviru dijaloga, već posrednik. Odgovornost za sprovođenje i poštovanje sporazuma uz posredovanje EU leži na stranama. Dakle, strane imaju veoma jasne obaveze koje treba da ispune i svaka strana će biti procenjena na osnovu njihove implementacije u pogledu puta za članstvo u EU", naglašava. 

Ističe da je dosledan stav EU, koji je takođe više puta javno izražen, da je Sporazum u celini obavezujući za obe strane.

"Njegova implementacija biće sastavni deo njihovog evropskog puta. Da bismo dodali neki kontekst, nijedan od sporazuma o dijalogu u prošlosti nije zvanično potpisan. To ih ne čini ništa manje pravno obavezujućim i ono što nam je važno je nivo izvršenja. Ali naravno, razumemo i zabrinutost Kosova i iz tog razloga smo premijeru Kurtiju ponudili garancije ili dodatne mogućnosti za dalje jačanje statusa Sporazuma, tj. formalizacija u skladu sa prethodnim sporazumima o dijalogu, kao što je inicijalizacija, ili čak formalno podnošenje UN. Nažalost, premijeru Kurtiju to do sada nije bilo prihvatljivo. Takođe, ne smemo zaboraviti da je Sporazum o putu normalizacije korak ka sveobuhvatnoj normalizaciji, ali svakako ne i kraj. Pa zašto ne iskoristiti prednosti koje nudi sada", dodao je Lajčak.

Na pitanje kakve će posledice imati nesprovođenje Ohridskog sporazuma, Lajčak kaže da za Kosovo i Srbiju napredovanje na putu ka Evropi znači napredak u dijalogu.

"Bez postizanja napretka, a to znači implementaciju svih dijaloških sporazuma i konstruktivan angažman, u dobroj veri i u duhu kompromisa i pomirenja u dijalogu, biće vrlo malo napretka u njihovoj agendi evropskih integracija. U stvari, to znači da obe zemlje rizikuju da zaostanu, dok ostatak regiona ide napred. Proširenje EU je ponovo velika tema u EU zahvaljujući Ukrajini i EU je veoma ozbiljna po tom pitanju. Ali svi znamo da prozori mogućnosti nikada ne traju večno i da se proširenje neće desiti automatski za Kosovo i Srbiju bez napretka u dijalogu", poručio je Specijalni izaslanik EU.

Upitan da li će se preuzeti neke mere protiv Srbije nakon dešavanja u Banjskoj, naglašava da nije na njemu da komentariše mere.

"Da naglasim da nema apsolutno nikakvog opravdanja za nasilje i najoštrije smo osudili nasilni napad u Banjskoj u septembru i nasilje nad vojnicima Kfora u maju 2023. godine. EU nije videla dovoljan napredak u pogledu odgovornosti za oba događaja. Ovo se pažljivo prati u Briselu jer predstavlja jasnu eskalaciju bez presedana i EU očekuje pune i trenutne istrage. Svi počinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde bez daljeg odlaganja", istakao je Lajčak.

Dodaje da u skladu sa izjavom visokog predstavnika od 3. juna u ime EU, Brisel sprovodi reverzibilne mere protiv Kosova zbog izostanka odlučnih akcija za deeskalaciju tenzija na severu Kosova.

"Pozdravili smo što je Kosovo preduzelo neke korake ka ispunjavanju nekih zahteva EU, ali oni nisu u potpunosti ispunjeni. U decembru 2023. godine, zemlje članice EU podsetile su da je Brisel spreman da ukine mere u slučaju daljeg napretka u ispunjavanju postojećih zahteva. Dakle, diskusije su u toku. Moja neposredna reakcija posle Banjske je bila da pozovem na ukidanje mera radi solidarnosti. Imao sam mnogo diskusija o ovoj temi u strukturama EU, ali i sa državama članicama i nisu svi delili moje mišljenje, pošto je osećaj koji dele mnoge članice da EU želi da vidi jasan pozitivan signal od Vlade Kosova", poručio je Lajčak. 

Naglašava da je jedna od opcija koja bi se svakako smatrala pozitivnim signalom mogućnost novih brzih lokalnih izbora na severu Kosova, a najbrži put i dalje je ostavka aktuelnih predsednika opština.

"Još jedan pozitivan signal bilo bi slanje Nacrta evropskog statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na pravnu reviziju Ustavnom sudu. Nažalost, ništa od ovoga se nije dogodilo. Jer, na kraju krajeva, Kosovo želi u Evropsku uniju. Ako je vaš strateški cilj da budete deo tima, morate biti timski igrač. Pošto dolazim iz male zemlje i kao deo članstva moje zemlje u EU i Natou, savet bih vam dao da slušate svoje prijatelje i ako imaju predloge, preporuke ili nedoumice, pokušajte da im udovoljite", rekao je.

Na pitanje da prokomentariše navode da su Kurti i Vučić u žestokim svađama tokom sastanaka, Lajčak  neće da poriče da postoje trenuci kada je situacija veoma vruća.

"Razgovaramo o pitanjima koja su osetljiva i za Kosovo i za Srbiju. Ali kao opšte pravilo, i Đuzep Borelj i ja uvek podsećamo strane da ne tolerišemo uvredljive izjave i da je zvanični jezik Dijaloga engleski. Pre zaključivanja Sporazuma o putu normalizacije atmosfera se značajno popravila i imali smo veoma iskrene, ali i dobre razgovore. Naravno, i predsednik Vučić i premijer Kurti ne vide stvari isto, ali su direktno razgovarali jedni sa drugima i obrazložili svoje stavove. Od prošlogodišnjih incidenata i kriza koje su u toku, atmosfera se, nažalost, ponovo pogoršala, što ne pomaže normalizaciji. Podrazumeva se da je nemoguće razgovarati o osetljivim pitanjima normalizacije u atmosferi stalne konfrontacije", poručio je Lajčak.

Upitan o tome "kako objašnjava“ Rezoluciju 12 44 kao referencu u Preambuli sporazuma o ZSO, kao i "arbitražnu komisiju“ koje su primljene sa velikom zabrinutošću na Kosovu, Lajčak kaže:

"Svaki sporazum je zasnovan na kompromisima i u najvećoj mogućoj meri poštuje crvene linije svake strane. Nacrt Evropskog statuta odražava ovaj uravnotežen pristup. S jedne strane, ona je snažno podržana u zakonskom i stoga ustavnom okviru Kosova. S druge strane, to se odnosi na Rezoluciju 1244 SB UN, koja je i dalje na snazi, kao formalni izraz mišljenja ili volje organa Ujedinjenih nacija”, navodi on.