Latinović: Americi ne odgovara da se bezbednosni rizik na Balkanu poveća

Branka Latinović
Izvor: Kosovo Online

Izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je doveo u vezu bezbednosnu situaciju u Ukrajini sa mogućim nestabilnostima na Zapadnom Balkanu, je vrlo ozbiljna i mora da bude detaljno analizirana, smatra potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović.

Bajden je nedavno u obraćanju u Beloj kući rekao da bi ukidanje finansijske pomoći Kijevu moglo da dovede do krize u zemljama Balkana, odnosno da bi ruska pobeda u Ukrajini "promenila dinamiku" u Evropi. 

"Treba imati u vidu uslove i kontekst u kojem je izjava data i to da je to poručio američki predsednik, koji ne bi to tek tako izjavio. Verovatno da je to rezultat ne samo procena situacije na terenu nego i procena njihovog viđenja, američkih i zapadnih krugova, kako bi se stvari mogle razvijati na evropskom kontinentu u situaciji ukoliko bi Rusija bila pobednik rata u Ukrajini", kaže Latinović za Kosovo onlajn. 

Naglašava da treba imati u vidu da se evropski reljef promenio, da više nije isti kao što je bio 2022. godine, pa ni 2023, i da ne samo da se neke stvari menjaju u Evropi, nego i u njenom okruženju. Dodaje da tu pre svega ima u vidu rat na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa i potencijal koji sa sobom nosi u vezi sa širenjem rizika i ratova u tom delu sveta. Taj rizik, kaže Latinović, i dalje postoji, iako nije u onakvom obimu kao što je bio, ali ne znamo kako će se stvari razvijati. 

"To sve pokazuje da Balkan zadržava svoj geostrateški značaj koji je oduvek imao. Možete imati vlast levu, desnu, prozapadnu, istočnu, ali Balkan kao geostrateški prostor uvek zadržava svoje mesto, jer to je prostor koji vodi prema Grčkoj, Turskoj i Bliskom istoku. Verovatno se imalo u vidu da Zapadni Balkan nije konsolidovan, ne samo sa stanovišta da nisu sve države regiona članice Natoa i EU, već tu imate i dve neuralgične tačke - Kosovo i Bosnu i Hercegovinu. I to pre svega u vezi sa onim što je političko delovanje Milorada Dodika, njegovi nastupi i izjave koje daje. Većina analitičara danas smatra da je veći rizik BiH, nego Kosovo, s obzirom na to da je Kosovo pod međunarodnim bezbednosnim snagama, pre svega snagama Natoa, da je pod kontrolom i da je ta pažnja prema KiM povećana nakon svega onoga što se desilo prošle godine. Tu mislim na povećanje broja pripadnika Kfora, ali i neke druge aktivnosti", navodi Latinović.

Ona ne misli da je Zapadu i posebno SAD stalo da se taj rizik, bezbednosni i politički, povećava na Balkanu, jer bi to značilo neuspeh njihovog postkonfliktnog modela rešavanja sukoba, u šta su uložili puno, uključujući finansijska sredstva, ali i ljudske živote, jer je veliki broj njihovih građana bio angažovan u mirovnim misijama na prostoru bivše Jugoslavije.

Latinović nije saglasna ni sa ocenama, poput one predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da Bajden priziva rat na Balkanu. Podseća i da je Dejtonski sporazum bio američki projekat, da su SAD uložile autoritet i druge kapacitete da bi se taj rat okončao mirovnim sporazumom i kako bi se taj mir održao. Ističe i da je činjenica da je Rusija svoj status kao svedoka u Dejtonskom sporazumu "iskoristila da poveća svoj politički i geostrateški uticaj u BiH, i to pre svega preko RS i Dodika".

Na pitanje da li se može dovesti u vezu namera SAD da Kosovo naoruža raketama "džavelin" sa izjavama Bajdena u kojima povezuje Ukrajinu i situaciju na Zapadnom Balkanu, Latinović odgovara - "na neki način, da". 

Podseća na ono što se dešavalo na terenu, na Kosovu tokom protekle godine, sukobi sa pripadnicima Kfora tokom protesta na severu i događaji iz Banjske, kao i stacioniranje većeg broja pripadnika Vojske Srbije i naoružanja u području Kopnene zone bezbednosti, što očigledno, smatra Latinović, nije bilo sinhronizovano sa glavnim međunarodnim akterima i onda je dovelo do određenog podozrenja.  

"Ta odluka je, u stvari, jedna vrsta opomene. To je najava, mi ne znamo da li će se to stvarno desiti i u kom obimu, ali u svakom slučaju, ona je kao takva saopštena i treba dobro razmisliti koje su sve njene posledice. Metode međunarodne zajednice nisu iste kao što su bile 90-ih ili, ako hoćete, i pre nekoliko godina. Nema više toliko upozorenja, jakih saopštenja, već ona idu postepeno, ali onda imate iznenađenja. Kao što su letovi F-16 iznad Banjaluke za vreme proslave Dana RS, pa sada najavu prodaje 'džavelina' KBS zatim otvaranje Nato baze u Bugarskoj, u blizini naše granice, pa ovo što se dešava u Belom Manastiru. Stvara se jedan sasvim novi pristup, novi metod koji je prilagođen ovome što je današnji evropski vojni, bezbednosni i politički reljef", zaključuje Latinović.