Latinović: Pri izboru generalnog sekretara Oebsa prevagnuli dobri odnosi Putina i Erdogana

Nekadašnji ambasador Srbije pri Oebsu Branka Latinović kaže za Kosovo onlajn da izbor kandidata Turske Feriduna Sinirlioglua za generalnog sekretara Oebsa i kandidata Grčke Marije Telalijan za direktora Odihra vidi u funkciji dogovora između zapadnog kluba i Rusije, jer je dugo vremena bilo sporno ko će biti generalni sekretar ove organizacije, pošto je bilo potrebno da ga prihvati i ruska strana.

„Turska jeste članica Natoa ali mislim da su u ovom slučaju prevagnuli dobri odnosi i lični odnosi između ruskog predsednika Putina i turskog predsednika Erdogana. Možda je bilo i nekog ubeđivanja između njih, to ne znamo, ali u svakom slučaju to jeste jedan važan element koji je pomogao da se izabere turski kandidat za generalnog sekretara pred kojim je puno posla. Verovatno je taj izbor i u funkciji postizanja dogovora o budžetu Oebsa koji je već godinama na privremenom finansiranju, a što znači da su sredstva 30 do 40 odsto manja od neophodnih“, navodi Latinović.

To što je grčka predstavnica izabrana za direktorku Odihra, kako smatra, takođe treba gledati kroz prizmu odnosa Rusije prema toj funkciji, ali i odnosa između Grčke i Rusije koji nisu tako loši.

Latinović, međutim, primećuje da iako su Sinirlioglu i Telalijan diplomate sa bogatom praksom, da se iz njihovih biografija ne vidi da su iz porodice Oebsa, odnosno da su u svojoj diplomatskoj karijeri službovali u Oebsu. 

Povodom komentara da dogovor o novom rukovodstvu Oebsa signalizira približavanje u tursko-grčkim odnosima, naša sagovornica kaže da to sigurno jeste bio deo dogovora Turske i Grčke i rezultat njihovog međusobnog rivalstva jer Grčka verovatno nije htela „da vidi“ da je samo Turska dobila tako značajnu funkciju, nego da i ona u nekom „dilu“ dobije svoje mesto.  

„To može da se razume u ovom trenutku koji je vrlo bitan za Oebs da bi se prevazišla paraliza organizacije, međutim do sada nije bila praksa da se vodi računa o međusobnim bilateralnim takmičenjima i da se to odražava na izbor unutar organizacije jer to onda može biti loš presedan“, ukazuje Latinović. 

Generalni sekretar Oebsa, kao i direktorka Odihra, kako objašnjava, nemaju političke nadležnosti i ne mogu da usmeravaju rad Oebsa vezano za region Zapadnog Balkana, već je to u okviru nadležnosti Stalnog saveta Oebsa i predsedavajućeg, a to će od 1. januara biti Finska.

„Generalni sekretar kontroliše rad velikog broja misija koji postoji u regionu - u Albaniji, Crnoj Gori, BiH, Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Severnoj Makedoniji i u drugim zemljama van našeg regiona i njegov zadatak je da obezbedi uslove za nesmetan rad misija, da su kadrovski osposobljene, da imaju finansijska sredstva za rad i da se prate njihovi zadaci i obaveze. Dok je direktor Odhira usredsređen na praćenje izbornih aktivnosti, stara se da one budu pokrivene na kvalitetan način, da izveštaji budu pravovremeno dostavljeni Stalnom savetu, kao i na implementaciju preporuka, ako ih ima“, navodi Latinović. 

Imajući u vidu da je Albanija imala svog kandidata za generalnog sekretara Oebsa, ministra spoljnih poslova Igljija Hasanija, Latinović kaže da on jeste iz porodice Oebsa, ali da su pri izboru prevagnuli drugi kriterijumi. Pri izboru funkcionera na ovako značajna mesta u jednoj međunarodnoj organizaciji, kako kaže, vodi se i računa o ukupnom kapacitetu zemlje i njenom doprinosu radu određene organizacije.

„Albanija jeste bila predsedavajuća Oebsom ali je imala peh da je to bilo za vreme pandemije zbog čega nije bilo nekih naročitih aktivnosti s obzirom na ograničene mogućnosti. Sticaj okolnosti je učinio da ona nije bila u situaciji da učini nešto više, što je sigurno htela ako se ima u vidu programski govor premijera Rame na početku otvaranja njihovog zasedanja. Ali, takođe treba da imamo u vidu i to da je Albanija postala članica Oebsa tek 1991. godine i da nije bila među originalnim potpisnicima Finalnog akta iz Helsinkija“, kaže Latinović.