Marić: Fondu za razvoj severa odsečena sredstva

Fond za razvoj severa, dogovoren u okviru dijaloga 2013. godine, nikada nije mogao da funkcioniše kako treba zbog različitih opstrukcija iz Prištine, ali odlukom po kojoj srpska roba može da uđe na Kosovo i Metohiju samo preko Merdara onemogućeno je da se u tom fondu prikupe bilo kakva sredstva, kaže za Kosovo onlajn Ljubomir Marić koji je bio član Upravnog odbora fonda ispred srpske zajednice u periodu od 2018. do 2020. godine.

„Time što je pod izgovorom nedostatka nekih tehničkih sredstava odlučeno da je ulazak srpske robe dozvoljen samo na Merdaru Aljbin Kurti je napravio taktički performans. Jer, prikupljene carine na robu koja ulazi na Jarinju i Brnjaku i čije je odredište na teritoriji četiri lokalne samouprave na severu idu na poseban bankovni račun. To su sredstva koja treba da se koriste za kapitalna ulaganja, subvencije i privredni razvoj ove četiri lokalne sumouprave. Kada roba ne ulazi preko prelaza Jarinje i Brnjak samim tim ne može da dođe do bilo kakvog prikupljanja sredstava za fond”, navodi Marić.

On ne veruje da je Merdare odabrano slučajno, jer, kako smatra, sve što radi vlast predvođena Aljbinom Kurtijem uvek se svodi na to da Srba ne bude više na Kosovu i da se „amputira sve što je srpsko”, pa to važi i za Fond za sever. 

„Sredstva prikupljena u fondu nikada nisu izašla na više od četiri miliona evra na godišnjem nivou, mada je bilo zamišljeno da će to iznositi šest miliona evra. Od prikupljenih oko 14 miliona evra ulagalo se u infrastrukturu i subvencije privrednicima i poljoprivrednicima, u mala i srednja preduzeća i sve ono što ljudima olakšava svakodnevni život”, objašnjava Marić.

Fond je, podseća Marić, nastao kao rezultat dogovora u okviru Sporazuma o carinama u januaru 2013. godine, između Hašima Tačija i tadašnjeg predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i, kako kaže, u okviru Evropske unije fond se definisao kao prelazno rešenje za obezbeđivanje sredstava za poboljšanje života Srbima u smislu poboljšanja infrastrukture, do formiranja Zajednice srpskih opština, kada bi se ta sredstva prikupljala unutar sistema ZSO. 

Upravni odbor fonda, dodaje, odluke donosi konsenzusom, a čine ga predstavnik Evropske unije na Kosovu, kosovski ministar finansija i predstavnik srpske zajednice koga imenuju četiri gradonačelnika sa severa. 

Kako ističe, to nije funkcionisalo na najbolji način jer je uvek postojala opstrukcija iz Prištine i jer je ministar finansija imao primedbe. 

„Najveći problem je nastao za vreme Haradinaja kao predsednika privremenih institucija u Prištini, kada je nastupila blokada za uvoz robe. Dakle, nikad taj fond nije mogao da funkcioniše kako treba, zato što je uvek kroz razne vlade postojala želja da Srbi na Kosovu i Metohiji ne žive dobro. Nije postojala iskrena želja za zajedničkim suživotom, već je uvek postojao neki vid opstrukcije. A ovo sa Aljbinom Kurtijem, više nije obična opstrukcija. To je ekstremni nacionalizam koji samo ima jedan cilj, a to je Kosovo i Metohija bez Srba i velika Albanija”, ocenjuje Marić.