Marinković: Beograd u užem krugu gradova za susret Trampa i Putina, Graovac: To bi bilo veoma važno

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković izjavio je da je Beograd u užem krugu gradova, odnosno Srbija u užem krugu zemalja u kojima može da se desi susret predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina. Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost saglasan je da bi bilo veoma važno da sastanak bude u Srbiji zbog vidljivosti zemlje u međunarodnim odnosima, prenosi RTV.

Govoreći o mogućem susretu izabranog predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u Beogradu, Marinković podseća da svi oni koji dobro poznaju trenutnu situaciju i mogućnosti za održavanje tog susreta znaju da je to vrlo moguće i da je Beograd užem krugu gradova, odnosno Srbija u užem krugu zemalja, gde to može da se desi.

„Ne kažem ja sada to zato što sam čuo to od nekoga, nego zato što se vrše ozbiljne pripreme za to i čak su novinari određenih američkih medija bili u Beogradu, tako da se Beograd ozbiljno razmatra. To nije nešto što je želja ili najava ili bilo kakav marketing“, rekao je Marinković.

Napominje da u Evropi nema mnogo mesta gde to može da se desi, s obzirom na to da Srbija ima vrlo korektne i partnerske odnose i sa jednom i sa drugom zemljom.

„Od gradova koji su još tu u opticaju, jedan je u Evropi, a jedan nije. Ali bilo bi jako dobro i jako značajno kada bi Srbija bila domaćin i kada bi Beograd bio domaćin takvog jednog sastanka“, uveren je Marinković.

Podseća da je Srbija pre nekoliko godina ugostila predstavnike američke administracije, koji su pregovarali sa predstavnicima Talibana.

„To je isto tako bio jedan zahtevan i vrlo izazovan posao za nas. I ono što je tu jako značajno jeste da ni jedna jedina informacija nije procurila o tome. Dakle apsolutno se nije znalo za taj sastanak, što je bio i zahtev obe strane. Dakle, jedna potpuna diskrecija, što govori o tome da Beograd ima i resurse, ima i energiju i snagu i volju da bude dobar domaćin takvog sastanka“, ukazuje Marinković.

Dodaje da bi to bilo značajno za Srbiju na spoljno-političkom planu i da bi dalo još jedan dobar vetar u leđa kao zemlji koja je stabilna i ima ugled kod velikih sila.

„Ovog puta, u Sjedinjenim Američkim Državama i u Ruskoj Federaciji, posebno kod dolazeće Trampove administracije i celog tog tima oko njega, koji ima jako dobre lične veze sa predsednikom Vučićem“, rekao je Marinković.

„Da li bi Beograd mogao da bude domaćin? To svakako. Jer ako gledamo ko je najneutralniji o sukobu Ukrajine i Rusije, Beograd zaista ima taj status. Neko drugi ko se spominje, da li je u pitanju Mađarska, da li je u pitanju Švajcarska, da li je u pitanju Turska… oni su članice NATO. Orban je zaista mnogo uložio u Trampovu kampanju i bio je tome veoma posvećen, tako da Mađarska i Budimpešta svakako imaju jednu stranu. I onda, to kad uzmete u obzir, mislim da bi za svet bilo najbolje da do tog sastanka dođe. Sad, gde će biti, to je manje važno“, ističe on.

Graovac dodaje da bi bilo veoma važno da sastanak bude  u Srbiji zbog međunarodnih odnosa i vidljivosti zemlje u međunarodnim odnosima.

„Već smo navikli, zbog samog autoriteta koji predsednik ima u međunarodnim odnosima, da imamo veći značaj nego što se za državu od šest miliona stanovnika očekuje. Naravno da ne bismo imali neku štetu. Da li bi propali ili ne bi propali pregovori, pa to ne zavisi od onoga ko je domaćin, to zavisi od pregovarača, na kraju krajeva“, ukazao je Graovac.

Govoreći o završetku sukoba Ukrajine sa Rusijom, Graovac kaže da nije optimista zato što, ako se pažljivo prate reči, ne samo Trampa, već i njegovog izaslanika za to pitanje, onda se vidi da ni oni nisu optimisti.

„Oni sada daju rok od nekih 100 dana da će to biti rešeno. To znači da se cela stvar značajno produžava. Druga stvar, suviše je uloženo. To je bio jedan veliki uspeh američke diplomatije. Upravo to, da se ugnjezde u Kijevu. Znate šta se u geopolitici kaže za Ukrajinu i Rusiju - da Rusija bez Ukrajine nije više velika sila. Znači, to je jedan veliki uspeh koji je Zapad postigao uspostavljanjem svoje vlasti u Kijevu. Kako se toga odreći tek tako“, pita se.

Postavlja se, kaže, pitanje šta će biti ako se SAD ne odreknu svojih pozicija, te da mora da dođe do nekog kompromisa, a kakav kompromis Rusija može da prihvati.

„Ja sam uveren da je ovo rat u kome pobednik mora da se zna. ako pobednik mora da se zna, to znači da kompromisa ne može biti. A da li možemo očekivati da će se Tramp tek tako povući? Pa, ne možemo očekivati, on nije čovek koji se tek tako povlači, u tome je suština. Meni ovo deluje i čini mi se da će ovo da se produži, samo bez tog nivoa eskalacije kojeg se svi bojimo. E to je za nas veoma bitno, zato što ne možemo očekivati da će Tramp dalje ići putem eskalacije. Da je ostala stara administracija, to bismo možda mogli očekivati. Tramp neće ići tim putem“, ističe on.

Graovac smatra da će SAD prebaciti odgovornost na Evropu, i u finansijskom i u vojnom smislu, i da će onda i Francuska i Nemačka i druge evropske zemlje morati u još većoj meri da snose odgovornost za dešavanja na istoku Evrope.

„Ne zaboravite šta je Grenel govorio uoči i iza američkih izbora: ’Da mi imamo problem na našoj južnoj granici sa Meksikom, da li bismo mi zvali evropske države da nam pomognu? Ne bismo. To je naše pitanje, mi bismo to rešavali“. Time i Evropi slao poruku“, rekao je Graovac.