Marković: Izjava Rodea o Dečanima ostrašćena, “kosovsko kulturno nasleđe” ne postoji u naučnoj literaturi

Marko Marković
Izvor: Kosovo Online

Izjavu da je manastir Visoki Dečani „kosovski“ može dati samo neko ko je neupućen i ko neke stvari gleda sa politikantskog aspekta, ocenio je za Kosovo onlajn istoričar Marko Marković, uz pojašnjenje da se termin „kosovsko kulturno nasleđe“ ne može pronaći nigde u stručnoj i naučnoj literaturi.

Marković tvrdi da je izjava nemačkog ambasadora Jorna Rodea, u kojoj manastir Visoki Dečani naziva kosovskim, krajnje pristrasna.

„Ako znamo da su Visoki Dečani sagrađeni u prvoj polovini 14. veka, mi jasno znamo da on pripada isključivo srpskom kulturnom nasleđu. Takođe, jedan od jasnih i nedvosmislenih dokaza da Visoki Dečani pripadaju srpskom kulturnom nasleđu jeste originalna Dečanska povelja koja je sačuvana do današnjeg dana i koja se nalazi, i danas se može videti u Arhivu Srbije, a gde jasno piše kada su Visoki Dečani građeni, ko su bili neimari, ko ih je gradio i čija je to zadužbina. I svako ko pročita tu originalnu Dečansku povelju, nema ni najmanju nedoumicu ko je gradio i čije je to kulturno nasleđe. Znači, u svakom smislu te reči ovakvu izjavu može dati samo neko ko nije dovoljno upućen, ko ove stvari gleda sa političkog, bolje rečeno politikantskog aspekta, ostrašćeno i navijački, a u ovom slučaju jasni su bili dokazi koji je bio cilj nemačkog ambasadora“, rekao je Marković.

On pojašnjava da "kosovsko kulturno nasleđe" ne postoji.

„Prvo što upada u oči u javnosti jeste termin, recimo, 'kosovsko kulturno nasleđe'. Nigde u stručnoj i naučnoj literaturi ne možete pronaći taj termin. Na ovom prostoru postoji srpsko kulturno nasleđe koje je najstarije. Potom, osvajanjem ovih prostora nastaje i osmansko kulturno nasleđe, i u periodu od pre 150 godina nastaje i albansko kulturno nasleđe na ovim prostorima“, rekao je Marković.

On je podsetio i na pomeranje spomen-ploče srpskim vojnicima palim u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, na vojnom delu pravoslavnog groblja u Prištini, nazivajući taj potez necivilizacijskim i varvarskim.

„Prosto, u 21. veku, u srcu Evrope da neko izmešta nečije spomenike, to je prosto nepojmljivo zdravom razumu. Čiji god da su spomenici, sa istim poštovanjem se treba svako ophoditi prema njima, tako da, duboko verujem da to izmeštanje nije slučajnost nego nosi određenu političku pozadinu, sa ciljem da se prekroji istorija, i da se oni ljudi koji su izgarali za slobodu, ne samo svoje države, nego i saveznika, stave po strani. A da neki drugi ljudi, koji slobodno mogu reći, uopšte nisu učestvovali u Prvom svetskom ratu, pogotovu ne na strani saveznika, da se prikažu kao saveznici i kao neko ko je dao ogroman doprinos u pobedi saveznika. I ako sada taj događaj povežemo u kontekstu obeležavanja Dana primirja u Parizu, nama će biti mnogo jasnije u kom smeru ovo ide“, ocenio je Marković.

Na pitanje šta je cilj predstavnika Prištine koji gotovo svakodnevno pokušavaju da srpsko kulturno nasleđe predstave kao kosovsko, Marković odgovara:  

„Oni bi na nekim veštačkim i istorijski neutemeljenim stvarima da grade svoju državnost. Kada pogledate u prošlost, gledajući iz njihovog ugla, oni nemaju za šta da se vežu, i kada nemate svoje, vi ste jedino u situaciji da preuzimate i prisvajate tuđe, to je pre svega slučaj sa crkvama i manastirima“, zaključio je on.