Marković: Presuda liderima OVK imaće veće posledice na samospoznaju Kosova nego na njegov međunarodni položaj

Istoričar Vukan Marković mišljenja je da osuđujuća presuda Specijalnog suda u Hagu bivšim liderima OVK neće bitno uticati na način na koji međunarodna zajednica gleda na ovu organizaciju i da će veće posledice biti na samospoznaju Kosova nego na njegov međunarodni položaj.

„Ovo suđenje neće bitno uticati na način na koji međunarodna zajednica gleda OVK, makar onaj njen većinski deo koji se u većini slučajeva ne bavi detaljima“, smatra Marković.  

Presuda bivšim liderima OVK, kako dodaje, liči na vrstu šoka koji je imala Hrvatska nakon inicijalne presude Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. 

„Nadamo se, naravno, da se u slučaju Tačija neće desiti ono što se desilo sa Gotovinom i da će u drugostepenoj presudi biti oslobođen. Ali, taj epski, pobedonosni, trijumfalistički narativ, koji je suštinski osnivački narativ Republike Kosovo, doveden je u pitanje ako se ispostavi da je pobeda u tom ratu prljavija nego što su oni spremni da prihvate. Pogotovo zašto što se ova presuda paradoksalno najviše odnosi na albanske žrtve Hašima Tačija“, navodi Marković.

Proterivanje Srba s Kosova i uništavanje srpske istorijske baštine, napominje, nije tema ove presude. 

„Presuda je njihov obračun sa onim što bi oni rekli domaćim izdajnicima. I to je onda posebno neprijatno za njihovu samospoznaju i zato oni ne mogu da je prihvate na način na koji bi sad mogli lagano da nastave da grade mit OVK kako su to radili do sada. U tom smislu presuda donekle izaziva krizu legitimiteta, odnosno položaja OVK u formiranju Kosova. A, da li će promeniti išta politički? Teško“, ocenjuje Marković. 

Prema njegovom mišljenju, bilo ko, ko bi da preispita priznanje Kosova, neće se voditi Hašimom Tačijem, ni Aljbinom Kurtijem. 

„Otpriznavanje Kosova je prilično komplikovan proces koji je u različitim situacijama imao potpuno različite logike. Negde su to bili bilateralni direktni odnosi između Srbije i pojedinačnih aktera u tim zemljama koje su ga otpriznavale, negde su bili interesi u smislu da i te države imaju sličnu secesionističku situaciju sa svojim delovima, a negde su bile inspirisane time da proces iz 2008. zapravo ništa nije rešio. To razočaranje u kosovsku državnost donekle doprinosi otpriznavanju“, kaže on. 

Ako Srbija bude nastavila sa kampanjom otpriznavanja Kosova, kako dodaje, ona će možda koristiti ovu presudu kao adut za pojedine aktere.

„Ali treba imati u vidu da nijedan jedini narod na Balkanskom poluostrvu ne podnosi bilo koju hašku presudu. Zvaničan narativ i kod Srba, i kod Bošnjaka, kod Hrvata, a sada i kod Albanaca, je da je to suštinski nepravedan i nepravičan sud. Tako da će teško bilo ko koristiti hašku presudu kao adut, a pogotovo Srbija kao adut za otpriznavanje Kosova. Ako se ta kampanja nastavi, koja je u jednom trenutku bila prilično uspešna, nastaviće se u onim delovima sveta gde se otvara prostor za manji pritisak sa Zapada“, smatra Marković.

On ističe da treba imati u vidu da se ova haška presuda razlikuje od presuda koje su se takođe donosile u Hagu, u drugom sudu, a ticale su se sukoba u ostalim delovima bivše Jugoslavije. 

„Ovaj sud je formalno-pravno deo ustrojstva takozvane Republike Kosovo. Potpuno je nezavistan i autonoman, ali je deo kosovskih struktura. Između ostalog, protesti u Prištini ‘Nije u moje ime’ se tiču toga što su te presude donete u ime kosovskog naroda“, kaže on. 
Prema njegovim rečima, to je važno jer je međunarodna zajednica pokrenula ovaj haški proces u vreme kada nije mogla da ucenjuje aktere na Balkanu na način na koji je to mogla ranih 2000-ih sa Srbijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom. 

„Njima je moralo da bude omogućeno da postoji to pravno rešenje da će ti sudovi ipak biti u okviru kosovskog pravosuđa i da će na taj način oni uspeti da popuste. To je već indikator toga da međunarodna zajednica ne može da menja i da utiče na način na koji je to mogla ranije“, kaže ovaj istoričar.

Ukazuje i da je proces „postajanja Kosova državom“ stao.

„Kosovo ima ozbiljne institucionalne i ustavne probleme, a i u Beogradu se već nalazimo u političkoj i društvenoj krizi, tako da se ta statusna pitanja neće ni na koji način rešavati. Svim akterima odgovara da ona budu zamrznuta“, kaže naš sagovornik.