Međunarodni dan nestalih obeležen u Gračanici: Istina je tu, ali se prikriva

Međunarodni dan nestalih u Gračanici
Izvor: Kosovo Online

Predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova okupili su se danas u Gračanici, na Međunarodni dan nestalih, noseći slike svojih najmilijih, kako bi podsetili na njihove nerasvetljene sudbine.

Okupljeni su sa skupa poslali zajedničko pitanje: „Gde su nestali?“.

Predstavnica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Silvana Marinković poručila je da posle 24 godine porodice svakodnevno misle o svojim nestalim članovima i da su im oni prvao misao svakoga jutra. Njen suprug Goran, kidnapovan je na auto-putu Priština-Gnjilane 1999. godine. Puno je krivaca, tvrdi ona, što sudbina nestalih i dalje ostaje nerasvetljena.

"Krivi su pre svega političari, međunarodna zajednica, Euleks i svi oni koji su bili ovde u tom periodu kao mirovna misija, a pokazalo se da su oni bili tu, kao što mi jedan od oficira rekao, da zaštite albanski narod. To su oni ovde i pokazali. Oni, ne da su njih štitili, oni su njima pomagali u zločinima koji su počinili, za to imamo dokaze i to znamo sigurno. Znamo da ih posle toliko godine štite, skrivaju sve te zločine, i nije im u interesu da se ovo klupko razmotava, jer pored Albanaca koji su počinili zločine, normalno da bi bila osuđena i međunarodna zajednica i Kfor koji je bio 1999. na Kosovu", ističe Marinković.

Ona je dodala da je jedino što je Priština uradila, to da je zabrnaila rad Radne grupe za rasvetljavanje sudbine nestalih, koja je, kako kaže, počela da daje rezultate.

"Zahvaljujući radu Radne grupe dobili smo iz mnogih arhiva Kfora, koji je 1999. godine bio na Kosovu, informacije koje bi mnogo pomogle u istrazi. Priština, takođe, zabranjuje ulazak Veljku Odaloviću na Kosovo, i time je najviše ugrožen proces u rasvetljavanju sudbine nestalih", rekla je Marinković.

Predsednica Udruženja nestalih u Štrpcu Jasmina Živković, kojoj je 1999. godine nestao otac, kaže da već 24 godine pokušava da dođu do istine.

„Otac je nestao 28. septembra 1999. godine dok je bio u pratnji Kfora u Uroševcu, u školi, u sred bela dana. Prosto, mislim da je ceo grad video šta se desilo mom ocu i čika Marku koji je nestao zajedno sa njim, ali da ceo grad ćuti. Ja se nadam da će kad tad neko progovoriti i reći nam šta se desilo“, rekla je Živković.

Krivica je, ističe Živković, prvo na počiniocima, ali, kako dodaje, ima i posrednih krivaca.

"Ja sam prilično ubeđena i verujem da su mnogi članovi porodica ubeđeni da je istina tu, ali da se skriva. Ko to skriva istinu? Svako ko ima moć da skriva istinu. Pored počinioca, tu su i međunarodne organizacije koje su bile prisutne", rekla je Živković.

Saša Perenić traga za bratom Rankom, novinarom Radio Prištine, koji je nestao zajedno sa kolegom Đurom Slavujem 21. avgusta u blizini Velike Hoče. Poručuje da je posle 25 godina, jedino nada ostala.

"Svi oni koji su krivi za sve ono što se nama dešava, svi su nemi na naše molbe, na naše zahteve. Ranije su bili voljni da čuju, ali nažalost, bili su voljni da čuju samo onoliko koliko su hteli i koliko im je trebalo. Jednostavno, vršili su test nad nama da saznaju koliko mi u stvari znamo o našim najmilijima, da li imamo neke podatke, da li imamo potencijalne kidnapere i sve to. Kada su sklopili svoj veliki mozaik, kao što ste i svi svedoci, danas ih nema", rekao je Perenić.

I on, kao i ostali članovi porodica nestalih, tvrdi da je velika krivica na međunarodnoj zajednici koja nije zaštitila srpski narod.

"Svi oni koji su odgovorni za sve to, nemi su, nevoljni da nam pomognu, da nam kažu šta se sve dešava. Pa naravno, zato što su mnogi od njih bili i sami učesnici tih događaja, kao što se to i dan danas dešava, što manje Srba, manje glavobolja", rekao je Perenić.

U ime Crvenog Krsta Srbije i Kosova i Metohije prisutnima na skupu obratio se Darko Gvozdenović koji je poručio da nestali ne smeju pasti u zaborav.

"Niko ne sme biti zaboravljen. Rasvetljavanje sudbine nestalih lica je civilizacijska, pravna i moralna obaveza prema njihovim porodicama. Ova obaveza vremnom nije i ne može biti manja. Porodice nestalih lica su pored očiglednih emotivnih problema, izložene brojim socijalnim i ekonomskim poteškoćama. U rešavanju sudbine nestalih važno je imati celokupni humanitarni aspekt ovg problema. Crveni krst Srbije, a time i Kosova i Metohija poklanja posebnu pažnju pitanju nestalih lica u oružanim sukobima, kao humanitarnom pitanju od neprocenjivog značaja za porodice, ali i čitave zajedenice. Rešavanje sudbine nestalih jeste prioritet službe Crvenog krsta", poručio je Gvozdenović.