Mekgregor: NATO agresija na SRJ bila je proba za Ruse

Kosovo je za SAD bila prilika za snažnije ostvarivanje američkih ciljeva na tom prostoru još od 1995. godine. Ukrajina je tu još jedno sredstvo za postizanje tog cilja. SAD su spremne da nastave da žrtvuju Ukrajinu, smatrajući da ovaj rat doprinosi propasti Rusije, rekao je u intervjuu za Večernje novosti američki pukovnik u penziji i bivši savetnik šefa Pentagona Daglas Mekgregor.

On je rekao da je Zapad još 1995. godine odlučio da ukloni Miloševića sa vlasti i da pokuša da Srbiju potčini NATO-u, a da su kosovski Albanci bili samo instrument u toj nameri. Mekgregor je dodao da se u današnjem sukobu u Ukrajini dešava slična stvar, jer su Ukrajinci takođe instrument.

"U tom sukobu pobediće Rusija, jer je to za nju odsudna bitka i borba za pravednu stvar", ocenio je Mekgregor.

On ocenjuje da važenje međunarodnog prava zavisi od toga koliko su velike sile spremne da ga poštuju i daje svoje viđenje NATO agresije na tadašnju SRJ.  

"Uvek su postojale alternative upotrebi te sile, ali Klintonova administracija koju je tada na tlu Evrope snažno podržala Blerova vlada, kategorički ih je odbacila. U retrospektivi tih događaja nije nerazumno tvrditi da je pokušaj da se Srbija bombama natera da kapitulira na mnogo načina bila svojevrsna generalna proba za ono za šta se Bajdenova administracija nadala da mi mogla da bude kapitulacija Rusije pred SAD i NATO, a sve u svetlu sukoba u Ukrajini", objasnio je Mekgregor.

"Kada bi Vašington bio spreman da prizna da Moskva ima legitimne interese za svoju nacionalnu bezbednost u Ukrajini i na Crnom moru, pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini mogli bi da se održe sutra ujutru. Nažalost, Vašington odbija da prizna bezbednosne interese Rusije. Ukrajinska neutralnost, po austrijskom modelu, uvek je bila prihvatljiv ishod za Evropljane, ali rešenost Vašingtona da uključi Ukrajinu u NATO i učini ovu zemlju neprijateljskom prema Rusiji sprečava mirni ishod", smatra Mekgregor.

On naglašava da globalističke elite, koje trenutno vladaju zapadnim svetom, vide evropske zemlje i Sjedinjene Države kao denacionalizovane kroz preobrazovanje, nekontrolisanu imigraciju i integraciju u međunarodni finansijski sistem kojim dominira američki dolar.

Rusija, kaže Mekgregor, zajedno sa Kinom, Indijom i mnogim drugim zemljama, predstavlja ozbiljan izazov za ovu politiku i zato se smatra arhineprijateljem.

On ocenjuje da će Rusija pobediti u Ukrajini, jer "drži strateški visoku poziciju" i dodaje da je "ruska stvar u tom ratu pravedna", a i primećuje da na Zapadu "nema apetita za rat sa zvaničnom Moskvom".

Mekgregor misli da je teško zamisliti da će posle sukoba u Ukrajini NATO i EU opstati. 

"Tehnički gledano, pokušaj uništenja gasovoda na severu Evrope je bio čin rata protiv Rusije i Nemačke. Rezultat toga je da se pokazuje, kako konflikt dalje odmiče, koliko se strateški interesi zemalja unutar EU duboko razlikuju, kao i u odnosu na Sjedinjene Države", smatra Mekgregor.

On je napomenuo da je uloga Rusije u bezbednosti i stabilnosti u Centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi od vitalnog značaja za buduću svetsku trgovinu i za evropsku bezbednost, dodajući kako će to vremenom i Vašington prepoznati. 

"Moderna turska država takođe gleda na svoju budućnost kroz drugačije sočivo i njena politika se kreće sada ka istoku i jugu, a ne više prema zapadu ili severu kao u ranijoj politici. Štaviše, evropske države zajedno sa Turskom žele da se uključe u trgovinu sa Kinom. Da bi se to postiglo, stabilnost i bezbednost u Centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi moraju da postoje. Evropljani razumeju da je ovo tačka preloma i na kraju će insistirati na tome", rekao je Mekgregor.