Mesić: Srbija mora da prihvati da je Kosovo realnost

Poslednji predsednik Predsedništva SFRJ i bivši predsednik i premijer Hrvatske Stjepan Mesić poručio je da ima onih koji nisu zadovoljni rezultatima rata koji se vodio u bivšoj Jugoslaviji, koji bi opet hteli da menjaju granice, ali da je nemoguće da se rat u Ukrajini prelije na Balkan, prenosi N1.

Jedno u nizu otvorenih pitanja u regionu je, kako navodi, dijalog Beograda i Prištine i problem nepriznavanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Ali, Mesić ističe da Srbija treba da prihvati realnost da je Kosovo činjenica.

"Već sam puno pričao o tome. Mislim da svet mora da shvati, a onda i Srbija, da je Kosovo činjenica, Kosovo je realnost i to se ne može promeniti. Malo je u zaostatku akcija oko priznavanja Kosova. Jedno vreme je to išlo dosta brzo, onda je delovala srpska diplomatija, pa su neke države čak povukle priznanje, što nije dobro", ističe Mesić. 

Dodaje da treba napraviti kampanju i da bi najlakše bilo kada bi Kosovo moglo da pošalje stručnu delegaciju koja će posetiti zemlje Južne Amerike, Azije i Afrike i da tumači zašto Kosovo treba priznati, jer Kosovo je bilo sastavni deo jugoslovenske federacije.

"Moramo razumeti šta je federacija. To je lanac. A kad su sve karike u lancu, onda je to federacija, ali ako lanac pukne, onda više lanca nema i svaka karika ostaje za sebe. Prema tome, tako je i sa Kosovom, doduše moralo je u ratu da dokazuje svoje pravo na nezavisnost", kaže Mesić.

U intervjuu za agenciju Anadolija govorio o ratu u Ukrajini i njegovim regionalnim i globalnim posledicama, odnosu Evropske unije prema zemljama Balkana, kao i otvorenim pitanjima među državama u regiji.

"U Ukrajini nije trebalo da bude rata, postojala je mogućnost diplomatskog rešenja, jer je Rusija insistirala da Ukrajina ostane neutralna. Zapravo, da spreči Ukrajinu da uđe u NATO pakt i da može da uđe u EU, tako da rakete sa nuklearnim oružjem ne mogu da dođu do ruske granice. Pregovaralo se o tome, međutim aktuelni predsednik Ukrajine smatrao je da je moguće da Rusi pristanu na ulazak u NATO, a onda je sve to izazvalo ovaj sukob za koji ne znamo kada će i kako završiti", ocenjuje Mesić.

Smatra da su posledice rata u Ukrajini katastrofalne i da najviše pogađaju građane Evrope.

"Očekujem da ova ruska akcija u Ukrajini ne bude takva da će Rusija ostvariti sve svoje ciljeve, ali je takođe verovatno da ni Zapad neće postići sve svoje ciljeve. Kaže se da i najtvrđe stablo puca u sredini, pa će i ovde pući u sredini", poručuje Mesić.

Nadigravanje između Amerike, Kine i Rusije

Dalje navodi kako su se odnosi svetskih sila promenili u odnosu na prošlost.

"Sada postoji veliko nadigravanje između Amerike, Kine i Rusije. Ali, isto tako svi zaboravljaju da se radi i o nadmetanju između Amerike i Nemačke u ekonomskom smislu. Ono što je sada najteže je propagandni rat. Jedan žestoki, brutalni, propagandni rat. Građani teško mogu da shvate šta se sve događa, jer svaka strana tumači svoju sliku sveta. Ko onda strada? Strada objektivnost, jer ljudi ne mogu da se orijentišu ako nemaju potpune podatke o tome šta se događa", govori Mesić.

Podvlači kako rat u Ukrajini ne može da naruši bezbednost Balkana, uveravajući da je još jedan rat na Balkanu nemoguć.

"Postoje spekulacije o tome, ali mislim da je to nemoguće. Nemoguće je da se rat iz Ukrajine prelije na neki drugi prostor, a pogotovo ne na Balkan. Ima onih koji nisu zadovoljni sa rezultatima onog rata koji se vodio u bivšoj Jugoslaviji, koji bi opet hteli da menjaju granice, to imate kod onih koji su na čelu Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Ti ljudi misle da se granice danas mogu menjati, ali granice se nisu promenile ni nakon 100.000 mrtvih. Kome pada na pamet da će ponovo menjati granica Balkana? To je jednostavno nemoguće", ističe Mesić.

Dileme EU oko proširenja i Balkana

Upitan da li očekuje da Severna Makedonija i Albanija dobiju datum za početak pregovora sa EU, Mesić ističe kako treba ubrzati proces evropskih integracija.

"Mislim da to treba ubrzati. Moramo priznati da u EU postoji trend da Unija treba da se širi, a sa druge strane postoji trend koji kaže da stvari ne treba ubrzavati. Zapravo, potreban nam je Balkan koji će biti deo EU, a drugi misle ’Da, da, sve je u redu, samo ne treba to raditi brzo’. To nije dobro za ove zemlje koje još nisu ušle u EU. Možda će ovaj sukob u Ukrajini pomoći da se ubrza ulazak celog Zapadnog Balkana u EU", naglašava Mesić.

U kontekstu aktuelnih odnosa Severne Makedonije i Bugarske i bugarske opstrukcije Severne Makedonije na putu ka EU, Mesić kaže da je to pitanje diplomatije.

"To je pitanje koje će se rešavati u hodu, ali to ne bi smelo biti pitanje koje će zaustaviti ulazak Makedonije u evroatlantske integracije", naglasio je.

Bezbednost zavisi od odluka velikih sila

Bivši hrvatski predsednik Mesić ističe da će, ako sve zemlje regije budu deo EU, bezbednost u samoj EU biti veća, ali ne zavisi samo od zemalja regiona.

"Bezbednost će svakako biti veća, ali neće zavisiti samo od odnosa spomenutih balkanskih zemalja, nego od odluka velikih sila. Na njima je da pronađu ’modus vivendi’ i tako osiguraju mir u svetu", kaže Mesić.

Upitan koliko je EU poštena prema zemljama Balkana, odgovara kaže da tu nema puno iskrenosti i da je to stvar interesa

"A interes je i dalje da zemlje komuniciraju, da Evropa bude sigurna, a Evropa je sigurna kada sve njene zemlje međusobno dobro komuniciraju", smatra.

O Otvorenom Balkanu: Trebamo se plašiti zatvaranja, a ne otvaranja

Mesić takođe govori o još jednom aktuelnom pitanju u regiji, a to je ispravnost inicijative za regionalnu saradnju Otvoreni Balkan, u kojoj su Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Mesić to smatra dobrom idejom.

"Možda je to dobra ideja, Otvoreni Balkan, ali otvoreni jedni prema drugima i otvoreni prema drugima, to može biti korak i širi prostor da se uključimo u naš balkanski prostor i da na neki način komuniciramo jedni s drugima. Nije loše da se prostor otvara, da kapital može da cirkuliše, da građani mogu slobodno da prelaze granice, to bi bilo dobro za sve. Prema tome, ne treba se plašiti. Trebamo se plašiti zatvaranja, a ne otvaranja", uverava Mesić.

Prednosti ekonomske saradnje na Balkanu sa Turskom

Što se tiče uticaja Turske na Balkanu, Mesić smatra da je to dobra ekonomska snaga za Tursku da bude prisutna u regionu.

"Ja mislim da nije nekakav posebni uticaj Turske na Balkanu. Turska je jedna ozbiljna sila. Turska vojska je najjača vojska u NATO i Turska je ekonomski moćna zemlja, dobro je da se s njom komunicira, da se na neki način u ekonomskom smislu pojavljuje u bivšoj Jugoslaviji, odnosno na Balkanu. To je dobro", smatra Mesić.

Vezano za nesuglasice Turske i Grčke, Mesić navodi da je „među njima uvek bilo nesuglasica, ali su obe članice NATO saveza“.

Zahtev Finske i Švedske da budu deo NATO

Finska i Švedska rekle su da žele da uđu u NATO. Turska se tome protivi, ističući svoju zabrinutost za sigurnost zbog podrške dve zemlje terorističkim organizacijama, posebno PKK.

"Da nije došlo do ruske invazije na Ukrajinu, pitanje neutralnosti Finske i Švedske uopšte se ne bi postavljalo kao pitanje. Ovo je sada jedan novi izazov i očigledno su oni smatrali da bi im bilo sigurnije da budu članovi NATO", kaže Mesić.

Tri velike sile i novi svetski poredak

Odlučan je da se u svetu uspostavlja novi poredak, ističući da je činjenica da je reč o prestrojavanju sveta.

"Teško je proceniti šta će se dogoditi, ali činjenica je da se radi o prestrojavanju, o svetskom prestrojavanju. Ništa neće biti kao što je bilo. Teško je predvideti kojim smerom će to ići. Sada je sigurno da nemamo jednog hegemona, kao što su SAD, nego imamo tri velike sile, a to su Kina, Amerika i Rusija i očito je da se među te tri velike sile mora iskomunicirati nastavak mirnog razvoja sveta na svim delovima zemaljske kugle", zaključuje Mesić.