Mijačić: Na šalterima pošta i Poštanske štedionice dinari više neće moći da se podižu

Dragiša Mijačić
Izvor: Kosovo Online

Završetak tranzicionog perioda za primenu Uredbe Centralne banke Kosova kojom se ukida upotreba dinara donosi to da u ekspoziturama Poštanske štedionice i na njenim bankomatima kao ni na šalterima Pošte Srbije na Kosovu dinar više neće moći da se podiže. Takve transakcije se više neće obavljati, kaže za Kosovo onlajn Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić.

On kaže da je upotreba dinara ukinuta 1. februara i da se tranzicioni period od tri meseca odnosio pre svega na period tolerancije rada određenih finansijskih institucija kao što je Poštanska štedionica i njene filijale na severu ili za upotrebu dinara u maloprodajnim objektima. Napominje da je odluka o tranzicionom periodu doneta na prilično netransparentan način, kao i odluka o njegovom eventualnom ukidanju.

"Mi ne znamo da li će Vlada Kosova krenuti sa nekim represivnim merama i da li to zavisi od Vlade ili od CBK i koja vrsta represivnih mera bi bila primenjena prema određenim entitetima. Ono što znamo je da je Poštanska štedionica, finansijska institucija vezana za Narodnu banku Srbije, prestala sa novčanim transakcijama u gotovini. Drugim rečima više ne možete da odete u Poštansku štedionicu i da podignete tih 5.000 dinara koje ste mogli da podignete do prošle nedelje. Ne možete da obavljate ni neke druge finansijske transakcije na tom nivou ali rad u maloprodajnim objektima i primanje novca u tim objektima se i dalje toleriše. To nije jednostavno ukinuti, ta transakcija se obavlja između građana i prodavaca i potreban je ogroman represivni mehanizam inspektora koji bi mogli da ukinu upotrebu dinara na taj način“, kaže Mijačić.

Kako ocenjuje, Uredba CBK o dinaru pokazala je veliku problematiku u smislu da su srpski narod, a i ostali narodi koji su vezani za dinar, mnogo vezani za novac u gotovini.

„Živimo u 21. veku i imate mogućnost različitog bezgotovinskog plaćanja putem kartica ili mobilnih aplikacija, na različite načine možete da platite račune i potrepštine, ali kod nas ljudi prosto vole da imaju novac u gotovini. Određenim ljudima, naročitio starijoj populaciji je značilo što su mogli da podignu tih 5.000 dinara i svakako njima neće biti jednostavno da odu do prvog prelaza i da podignu novac sa bankomata. Sa druge strane mnogi će to da iskoriste da odu do centralne Srbije da kupe proizvode koji ne mogu uđu na Kosovo po znatno jeftinijoj ceni i da podignu svoj novac, konvertuju ga u evre i da se sa tim evrima vrate na Kosovo“, navodi Mijačić.

Kao još jednu negativnu posledicu Uredbe CBK on navodi to što pada promet u maloprodajnim objektima u srpskim sredinama, a što se odražava na njihovo dalje funkcionisanje, od čega zavise i plate zaposlenih u tim firmama.

„Ima puno dimezija ovog problema i rešenje mora da se nađe, a da li se rešenje traži u Briselu ili u adaptilnosti naroda koji treba da pronađe načine da se snađe u ovoj situaciji, to ćemo videti. Lakše ga je tražiti na ovoj drugoj strani, jer će se u Briselu teško doći do rešenja. Narod će se snaći na neki način, biće puno ljudi koji će imati dosta problema u tom snalaženju ali i onih koji ovo neće puno osetiti“, kaže naš sagovornik.

U brzo rešenje u Briselu on ne veruje zbog političkih okolnosti.

„Možda će biti rešenja u nekom narednom periodu ali političke okolnosti sada nisu takve. Imamo dva aspekta ovog problema - na tehničkom nivou on može da se reši lako, a na drugom, političkom novou, potrebna je politička volja. Sada se više ide u fazu konfrontacije a ona neće doneti ustupke koji su neophodni da bi se ovo pitanje rešilo“, zaključuje Mijačić.