Milašinović: Ostankom srpskih manastira na KiM na Uneskovoj listi baštine u opasnosti sigurniji smo da će opstati

Komitet Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa koji zaseda u Nju Delhiju doneo je odluku da četiri srpska srednjovekovna spomenika na Kosovu zadrži na Listi svetske baštine u opasnosti, a predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, profesor Goran Milašinović tim povodom kaže za Kosovo onlajn da je time, što su srpski manastiri ostali na listi dobara u opasnosti, Srbija sigurnija da će oni barem opstati u obliku u kojem trenutno jesu.

Unesko je, podsetimo, 2006. godine na listu Listu svetske baštine u opasnosti upisao tri manastira - Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane i Gračanicu, kao i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Milašinović ističe da Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom svake godine ulaže velike napore da ova dobra ostanu upisana na svetskoj listi Uneska u nepromenjenom obliku, odnosno na listi ugroženih dobara.

“Dve su strane problema koje su svake godine pred nama. Jedna je da ta dobra i dalje budu na listi onih koja su opasnosti. Na listi Svetske baštine je nešto više od 1.100 dobara, ali je samo 50-ak na listi ugroženih dobara, dakle, veoma mali broj”, ističe Milašinović.

Kako pojašnjava, čim je nešto na listi dobara u opasnosti, Unesko time govori “ovo je briga nas, celog sveta, a ne samo vas koji ste tamo lokalno za to zainteresovani”.

“U tom smislu, onog trenutka kada je nešto na listi dobara u opasnosti, monitoring čitavog sveta je značajno bolje usmeren i rekao bih da smo onda sigurniji mi i ti manastiri da će bar opstati u ovom obliku u kojem sada jesu. Naravno da bi moglo i mnogo bolje od ovoga, ali bar neka bude ovako kako sad jeste”, kaže predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom.

Kao drugo važno pitanje on ističe izveštaj koji Srbija šalje Unesku, kako bi se sa njim upoznali svi eksperti, ali i značaj toga da se o ovom dokumentu ne glasa, kako se ne bi potezala statusna pitanja.

“Nama je vrlo važno da taj izveštaj koji sastavljamo bude primljen u Unesku i da se s njim poznaju svi eksperti, ali da se istovremeno o njemu ne glasa, da se ne stavlja na dnevni red glasanja zbog toga što ne želimo da izazovemo nikakve eventualne polemike o statusnom pitanju koje bi takav izveštaj mogao da proizvede. Mi izveštaj pišemo kao punopravna članica Uneska, Republika Srbija, a ne podnosi ga nekakva takozvana država Kosovo”, ističe Milašinović.

U izveštaju koji je Unesko prihvatio, kako navodi, taksativno je navedeno da se dobra koja su na listi ne održavaju na adekvatan način.

“Navedeno je da ona zapravo nemaju ispunjenu punu misiju Uneska a to je da su slobodna za posetu svim građanima celog sveta, a takođe i iz Srbije, a navodi se i niz nepravilnosti koje se mogu suzbiti i koje mogu da se izbegnu ako se bolje upravlja tim dobrima. U izveštaju koji je sastavljao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture taksativno su navedene sve nepravilnosti u koje takođe spada i politička nestabilnost na ovom delu teritorije i jasno je navedeno da se nisu stekli uslovi da se ova četiri dobra skinu sa liste u opasnosti, bez obzira na to što su iz Prištine pre nekoliko godina stizali drugačiji glasovi. Vidimo da je pitanje manastira i naše opšte kulturne baštine izrazito politizovano i da tu zapravo ima malo brige od strane Prištine o kulturi i o zaštiti spomenika, a mnogo više o političkoj konotaciji svega toga”, kaže Milašinović.

Kako ukazuje, po ovoj temi Beograd nikada ne treba da smanji oprez i stalno treba da se radi kao da će već sledeće godine doći “neki signal takozvanom Kosovu da se ponovo kandiduje za prijem u Unesko bez obzira na to što objektivne parametre za prijem nema”.