Srbija ponovo u Izvršnom savetu Uneska - jači bedem za srpsku kulturnu baštinu na Kosovu

Ponovni izbor Srbije u Izvršni savet Uneska, osim što je potvrda ugleda Srbije u ovoj organizaciji, biće dodatni oslonac Beogradu u nastavku borbe protiv pokušaja Kosova da postane član ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Takođe, prisustvo u ovom telu Uneska značajno je i zbog neskrivenih namera Prištine da srpsku kulturnu baštinu na Kosovu prevede u "kosovsku".

U Izvršni savet na glasanju održanom 15. novembra izabrana je i Albanija, a po objavljivanju rezultata, albanska ambasadorka pri Unesku Besiana Kadare izjavila je da je "Kosovo projekat na kojem će se raditi", da ono "ima svoje mesto" u Unesku i da će se njegovo članstvo u toj organizaciji pre ili kasnije desiti.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, međutim, ima drugačije viđenje. On je za Kosovo onlajn rekao da iako će mnoge zemlje u svetu nastaviti da forsiraju prijem Kosova u Unesko, da su glasovi koje je Srbija dobila jasan pokazatelj da do toga "nikada neće doći".

Takođe, i ambasadorka Srbije pri Unesku, Tamara Rastovac Siamašvili izričita je da Kosovo unutar Uneska nema podršku za učlanjenje. 

Prilikom izbora članova Izvršnog saveta, Srbija je bila u istočno-evropskoj grupi zemalja i dobila je najviše glasova - 137. Izabrane su i Albanija (134 glasa), Slovačka (117) i Češka sa 99 glasova.

"Za nas je veliko priznanje što smo dobili najviše glasova unutar naše grupe. U uslovima kada je bilo više kandidata dobili smo 137 glasova. To je veliko priznanje za Srbiju", smatra Dačić.

Šef srpske diplomatije rekao je za naš portal i da je izbor Srbije u Izvršni savet, treći put zaredom, veliki diplomatski uspeh i priznanje za spoljnu politiku koju vodi, jer se trudi da ima uravnotežen pristup kada je reč o svim problemima u svetu.  

"To je veliko priznanje i za dosadašnji rad Srbije u Unesku zato što je Srbija bila predsedavajuća Izvršnim savetom u prethodnom mandatu. Naša šefica misije Tamara Rastovac Siamašvili je bila predsedavajuća i njen rad je ocenjen i od strane generalne direktorke i od svih država članica kao izuzetno uspešan", kaže Dačić.

Kako ukazuje, članstvo u Izvršnom savetu, znači i veću sigurnost da će Srbija uspeti da zaštiti svoje prioritete kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima.

"Za nas je veoma bitno naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji oko čega se vodi bitka svih ovih godina jer albanska strana pokušava da to premesti, da to ne bude više srpsko nasleđe i da to nasleđe bude tzv. kosovsko. Sa druge strane, moći ćemo da se uspešno borimo i protiv eventulanog pokušaja da Kosovo dobije članstvo u Unesku. Mislim da to u ovom trenutku apslutno nije realno. Pobedili smo na glasanju 2015. godine, bio je još jedan njihov pokušaj 2017. godine, a nakon toga su i odustali, jer znaju unapred kakav će biti rezultat. Ovo je garancija da će, kada je reč o KiM, pristup Uneska biti u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima. To naročito ističem jer su i dalje naše kulturno nasleđe na KiM, naši spomenici pod zaštitom Uneska pre svega srpski manastiri i crkve iz 12, 13 i 14. veka definisani kao kulturno blago u opasnosti. U opasnosti od koga? Od albanskih separatista i terorista koji uništavaju srpske crkve i spomenike na KiM. Reč je o četiri spomenika kulture – Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i Bogorodica Ljeviška", rekao je Dačić.

Povodom reizbora Srbije u Izvršni savet Uneska, ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili rekla je za Kosovo onlajn da je to signal ugleda, težine i uticaja koji Srbija ima, a koji će koristiti u angažmanu zaštite svoje kulturne i istorijske baštine na Kosovu. 

„Naše članstvo u Izvršnom savetu, koje ćemo koristiti za dalje promovisanje vidljivosti Srbije, neminovno će pomoći i u daljim aktivnostima zaštite naše kulturne i verske baštine. Podsetila bih da je ovaj poslednji Komitet za svetsku baštinu apsolutno bez diskusije doneo odluku da se naša kulturna i verska baština na KiM zadrži na listi opasnosti, gde smo dobili ogromnu podršku članica Komiteta, i to je još jedna potvrda ugleda koji Republika Srbija uživa u Unesku“, navela je ambasadorka.

Govoreći o izjavi albanske ambasadorke pri Unesku Besiane Kadare o Kosovu, Rastovac Siamašvili kaže da se Unesko ne bavi statusom teritorija i da snažno insistira na depolitizaciji. 

"Ako se ističe i potencira teritorijalni integritet i suverenitet nekih država, nemoguće je prevideti i ne isticati potrebu zaštite integriteta i suvereniteta Republike Srbije. U smislu nekog budućeg zahteva Prištine mogu sa apsolutnom uverenošču da kažem da u ovom trenutku oni nemaju podršku članstva Uneska, i toga su svesni“, poručila je Rastovac Siamašvili.

I predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom profesor Goran Milašinović ukazuje da je ponovni izbor Srbije u Izvršni savet Uneska značajan zbog očuvanja srpske kulturne baštine na Kosovu. 

"Rezultat je veoma ubedljiv i kada uzmete da je od više od 190 država njih 137 glasalo za Srbiju, onda to zaista znači podizanje ugleda. Naši interesi će biti bolje osigurani", rekao je Milašinović za Kosovo onlajn. 

Dodao je da se nada da se neće doći u situaciju da se glasa o članstvu Kosova u Unesku.

"Nadamo se do tog scenarija neće doći, ali svi pamtimo 2015. godinu kada je došlo do glasanja i kada smo sa vrlo 'tesnim' rezultatom uspeli da zadržimo našu poziciju", rekao je Milašinović, ističući da bi ova organizacija trebalo da bude apolitična.  

"Ona to u praksi svakako nije i vidimo to svaki dan, to smo videli na prošloj Generalnoj konferenciji. Mi se borimo protiv toga, ali veliki broj država, budući da svaka država ima jedan glas želi da zadrži svoj značaj tako što će tim svojim glasom uticati na svetsku politiku odnosno svetsku pravdu, a tako i na aktivnosti Uneska koje se tiču ovih segmenata kulture, nauke i obrazovanja. Jedan izbalansiran i neutralan stav unutar Uneska je uvek cenjen. Mislim da smo upravo takvim stavom uspeli, ne samo sada, nego u poslednjih 10 do 15 godina, da steknemo ugled koji obezbeđuje da su sve države koje su dobronamerne informisane ako ništa drugo o problemima koje mi imamo kada je reč o KiM, o zaštiti naših manastira koji su na listi ugroženih dobara, a svi znamo zašto", navodi Milašinović.

Kako dodaje, nije stvar u tome samo da podignemo ugled "da bi to svi znali".

"Nego smo time napravili neku garanciju da bar ova generacija neće dozvoliti da naša kulturna baština, verovatno najznačajnija, pređe u ruke nekog drugog i bude prenominovana, da bude svrstana u nečiju tuđu kulturu. Taj scenario teško možemo da zamislimo", poručio je Milašinović.