Milić: Sporazum o putu normalizacije važna tačka Makronovog nasleđa

Programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić kaže za Kosovo onlajn da je Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije, koji je postignut na današnji dan pre dve godine, ostao u najvećem delu nesproveden jer ni Beograd ni Priština nisu videli neki vid nagrade za sebe ukoliko bi ispunili dogovorene nepopularne stvari.

„Pretpostavljam da nijedna ni druga vlada nisu bile spremne da žrtvuju svoj politički kapital, a nisu videle neki vid brzo ostvarive nagrade i lakši za komuniciranje ka domaćim javnostima, da bi se sprovele kapitalne kontroverzne stvari, koje nisu naročito popularne, kao što je Zajednica srpskih opština u slučaju Prištine ili dozvoljavanje ulaska Kosova u međunarodne organizacije u slučaju Beograda“, navodi Milić.  

Politički element je, kako ističe, bio veća prepreka nego sam sadržaj sporazuma.

„I jedna i druga strana su mogle da koriste različite političke razloge da objašnjavaju zašto određeni elementi nisu sprovedeni. Ono što je problem je što se politička atmosfera nije poboljšala u odnosima između dve etničke zajednice u prethodne dve godine, već je čak u nekom smislu eskalirala u više okolnosti u prethodnih godinu i po dana. To je najveća prepreka“, ukazuje Milić. 

On kaže da bez obzira na to što strani partneri nisu bili odlučni u pritisku na strane da se sporazum sprovede, EU jeste uključila elemente ovog sporazuma u pregovaračko poglavlje 35. 

„Jeste barijera to što nisu insistirali na sporazumu, ali to je i razumljivo zbog problema koji postoje u Evropi i svetu, naročito sa izbijanjem ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, pa sad i sa ovim aktuelnim kontekstom dolaska Trampa i haotičnim globalnim okolnostima koje i dalje traju“, ocenjuje naš sagovornik.

Govoreći o tome kakav pristup EU u kontekstu sporazuma treba očekivati u budućnosti, Milić podseća da su u praksi iza ovog sporazuma stajali bivši nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron koji ima mandat do 2027. godine. 

„Makronu to stoji kao važna tačka njegovog nasleđa i verovatno će delovati u tom smeru u narednim godinama, Šolc više nije tu. Videćemo do kog nivoa će nova vlast koja je oličena u kancelaru Mercu biti zainteresovana za sprovođenje sporazuma“, kaže Milić.

Stvari po pitanju primene sporazuma, kako dodaje, malo komplikuje i to što SAD i EU sada imaju probleme u odnosima sa dolaskom Donalda Trampa.

„Ne zbog pitanja Balkana, nego zbog širih pitanja. Zapadni Balkan je možda mesto gde im se interesi čak i poklapaju, ali ne mora da znači da će delovati sinhronizovano kao što su delovali tokom četiri godine Bajdenove administracije“, ocenjuje naš sagovornik. 

On podseća da je 90-ih godina, kada zapadne države nisu imale nekih velikih problema u smislu globalnog konteksta i izazova, Zapadni Balkan bio jedna od njihovih glavnih preokupacija, ali da je i tada bilo potrebno više godina da bi se rešio rat u Bosni i više godina da bi se konačno stabilizovali odnosi u regionu i prestala ratna dejstva. 

„Sada, kada ima mnogo više problema u svetu, uključujući i neke vidove unutrašnjih izazova i nestabilnosti u tim društvima, postoji jedan vid rasejane pažnje i kapaciteta i pitanje je do kog kalibra kadrovi mogu da budu preusmereni za bavljanje našim regionom“, kaže Milić. 

Imajući u vidu da se za isplatu sredstava iz evropskog fonda Plana rasta za Zapadni Balkan od Beograda i Prištine očekuje konstruktivnost u dijalogu, Milić navodi da to teoretski može da bude mehanizam kojim bi se uticalo na strane da ispune svoje obaveze.

„Videćemo do kog stepena će evropske države insistirati u tom smeru. Ono što je malo otežalo celokupne okolnosti je što još ne znamo kako će u smislu formata i snage izgledati vlada u Prištini u kontekstu koje će biti njene pozicije, jer je to jedan element koji je dosta uticao na nesprovođenje barem dela dogovorenih tačaka i to već u kontinuitetu. Ali, sada u nekom oslabljenijem formatu ili formatu koji ne poduzumeva jednu partiju koja sama može da vlada, može da se promeni i celokupna dinamika u tom smislu“, kaže Milić.