Milivojević: Britanija nije više u EU koja drži banku oko Kosova, pa traži načine da se uključi u tu priču

Beograd_231122_Zoran Milivojević 02
Izvor: Kosovo Online

Ni dva meseca nije na mestu šefa diplomatije Velike Britanije, a Dejvid Kameron se već u dva navrata dotakao tema važnih za Srbiju. Najpre je rekao da će pomoći Kosovu da ga priznaju zemlje koje već nisu, a juče je otišao tvrdnjom da je Beograd posrednik preko kojeg Moskva destabilizuje Balkan, piše Blic.

Analitičari kažu da se iza ove izjave krije težnja Londona da se preko Kosova i Rusije podigne nivo aktivnosti i sedne u prvi red u novom rasporedu velikih sila.

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da su izjave Kamerona dokaz da se više ulazi u prostor političke konfrontacije, nego saradnje.

"Britanija nije više u Evropskoj uniji koja drži banku oko Kosova, pa traži načine da se uključi u tu priču. Nova je namera britanske politike da podigne nivo aktivnosti, da se legitimiše i stavi u prvi plan, i to treba imati u vidu za naše buduće odnose", kaže  Milivojević.

Kameron je 13. novembra prošle godine izabran za ministra spoljnih poslova, a juče je prvi put govorio pred Odborom za spoljne poslove Parlamenta. Dvočasovni nastup je usledio nekoliko dana nakon što je boravio na Kosovu, gde se sastao sa prištinskim zvaničnicima, predstavnicima Kfora i Srpske pravoslavne crkve.

To je bila prva poseta Kamerona sa nove pozicije, a osim Prištine nije posetio nijedan drugi grad u regionu.

Tokom podnošenju izveštaja Kameron je diskutovao sa poslanicom i predsednicom tog Odbora Ališom KernsKerns već duže vreme oštro kritikuje Srbiju, a jednom prilikom je uhvaćena u širenju lažne vesti da je "SPC švercovala oružje na Kosovo", što je demantovao i ambasador Velike Britanije u Prištini.

Diskusija Kamerona i Kerns se, bez iznenađenja, mahom zasnivala na kritici Beograda oko odnosa sa Kosovom, ali i tvrdnje da Rusija želi da uradi više kako bi destabilizovala Balkan i to "putem svojih proksija, uključujući Srbiju“.

"Mi bi trebalo da podignemo nivo naše igre kako bismo videli šta možemo da uradimo da bismo se borili protiv toga", kazao je Kameron.

Milivojević: London je zadužen za vojna pitanja na Kosovu

Milivojević kaže da sve to nije nova britanska politika na ovom prostorima i da se ona zasniva na dve pozicije: podršci nezavisnom Kosovu i antiruskoj politici.

"Britanija je oduvek smatrala da je Srbija interesna sfera Rusije i tome se snažno suprotstavljala. Od izlaska iz EU pokušava sama da nastupi i da se saradnjom sa SAD vrati na globalnu scenu i osigura mesto među globalnim silama. Ne treba zaboraviti ni da je London zadužen za vojna pitanja, za stvaranje, opremanje i jačanje kosovskih bezbednosnih snaga, sa idejom da budu vojska", kaže Milivojević.

Diplomata Srećko Đukić kaže da se za odnose Rusije prema Srbiji i Zapadnom Balkanu odavno govori da je to "linija ruske vatre, malignog ruskog uticaja".

"Dakle, originalnost Kamerona je u tome što je te odnose podveo pod "proksi" odnose u kojima se Srbija tretira kao ruska platforma, odskočna daska ili ruski server u regionu",  kaže Đukić.

Cvetićanin: Odbrana od rigidnog stava Ališe Kerns

Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, smatra da su izjave Kamerona zapravo borba za prevlast na unutrašnjoj političkoj sceni i da je data zarad pozicioniranja pred tamošnje skorije izbore.

"To je pokušaj da se odbrani stav britanske vlade od rigidnog stava Ališe Kerns, koja je poznata kao politički jastreb koja ne štedi Srbiju i nastupa po principu dobrih i loših momaka. Stav koji je izrekao je nužno izlaženje u susret članovima parlamenta i Srbija je kolateralna šteta u pozicioniranju pred sledeće izbore gde je Kameron viđen kao umerena sila", kaže Cvetićanin.

Cvetićanin smatra da je pozicija Velike Britanije prema Beogradu pragmatična i da će takva i ostati.

"Takvu politiku daje i specijalni izaslanik za Balkan Stjuart Pič i pokazalo se da pazi da ne daje prejake izjave", smatra Cvetićanin.