Milivojević: Debata u UN potvrdila da je Savet bezbednosti nadležan za kosovsko pitanje

Zoran Milivojević
Izvor: Kosovo Online

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je jučerašnja sednica o Kosovu i Metohiji potvrdila da je Savet bezbednosti nadležan za kosovsko pitanje i kao posebno značajno istakao zalaganje predstavnika članica ovog tela da se nastavi dijalog i pronađe formula za deeskalaciju, prenosi Juronjuz Srbija. 

"Sednica je potvrdila nešto što je naš prvorazredni interes, a to je da je Savet bezbednosti nadležan za kosovsko pitanje, da na terenu postoji eskalacija i da je potrebno da se SB, odnosno KFOR, angažuje kao i da je srpski narod na neki način ugrožen. To je bilo težište nastupa i premijerke Srbije Ane Brnabić. Sa druge strane, kada je reč o kosovskoj strani, kao i o američkoj, britanskoj, francuskoj i ostalima, težište je bilo na Banjskoj i dešavanjima u njoj. Očigledno da je Banjska bio glavni argument sa kojim su nastupali, da je to uzrok eskalacije. Skrenuo bih pažnju i na glavni strateški pristup, a to je zalaganje za to da je iscrpljen mandat Unmika", rekao je on.

Naglasio je da je u osnovi nastupa kosovske strane bila namera da se Srbija diskredituje, a da je strateški interes zapadnih zemalja da se situacija usmeri ka priznanju Kosova. Kako je ocenio, očekivano je da dve strane, Beograd i Priština, imaju drugačije stavove, ali navodi da je, po njemu, iznenađujući stav Amerike po pitanju delovanja Unmika na Kosovu.

"Opšti zaključak je zalaganje da se nastavi dijalog i da se nađe formula za deeskalaciju. To je važno, jer je to zaključak na Savetu bezbednosti. Iz toga bi onda trebalo da proizađe veće angažovanje Kfora i Unmika, što je i vrlo jasno zalaganje Rusije i Kine. To nije nešto što je neočekivano. Međutim, razlika je sada u tome što su SAD tražile da Unmik više nema potrebu da bude tamo. Ranije su to radili Britanici. Ovo nam pokazuje težište američke strane da će u narednom periodu uglavnom njeno težište biti na pokušaju da se kosovska državnost potvrdi", rekao je Milivojević.

Kako dodaje, drugi zaključak sednice je opšte zalaganje da se nastavi dijalog i da se, kako kaže, nađe formula za deeskalaciju. Kako kaže, šefica Unmika Karolin Zijade je u svom obraćanju navela da trenutna situacija oko ovog pitanja može da se reši jedino kompromisom.

"Kada je mislila na kompromis, Zijade je mislila da treba tražiti političko rešenje dijalogu. Naš stav je jasan, i EU i posredovanje u dijalogu mora biti statusno neutralno. To je formula. Ono što je premijerka rekla. Postoje tri stvari koje je premijerka rekla i koje bi mogle da vrate neko mirnije rešenje: vraćanje Briselskom sporazumu i ZSO, deeskalacija koja treba da podrazumeva sprečavanje represije na terenu i angažman Kfora na terenu", objasnio je.

Milivojević kaže da nije iznenađen stavovima međunarodne zajednice kada je u pitanju Kosovo. Kako dodaje, suština je da ukoliko bi evropski zvaničnici zaista želeli da deblokiraju dijalog onda je neophodno da se, kako kaže, EU vrati na statusno neutralnu poziciju.

"Posle posete velike petorke bilo je očekivano će oni insistirati na evropskom planu. Za njih evropski plan, odnosno Ohridski sporazum nema alternativu. Očigledno je da će težište biti na tome, ali i vraćanje dijalogu uz pritisak na Prištinu da ispuni one delove Briselskog sporazuma koje nije ispunila. To je platforma sa koje će nastupati", rekao je. 

Milivojević smatra da Srbija treba pažljivo da pristupi daljim pregovorima, da insistira na Briselskom sporazumu i da Ohridski, poznatiji i kao evropski, prihvati ali ne u celosti. 

"Mislim da će nam ponuditi neku 'šargarepu', pored onih šest milijardi koje su najavili kao učešće. Ako bi uspeli u pokušaju da mi uđemo u razgovor oko Ohridskog sporazuma na bazi da je obavezujući, da bi čak i odblokirali pristupne pregovore sa otvaranjem nekog klastera u decembru. Međutim, za nas nije evropski plan prihvatljiv u onom delu gde podrazumeva de fakto priznanje. Ako se sećamo Ohridskog sporazuma, u tački dva stoji odredba o priznanju teritorijalnog integriteta. Dakle, dva ravnopravna subjekta. To je osnov za de fakto priznanje i to je za Srbiju neprihvatljivo", objašnjava on.

Milivojević kaže da je u svakom slučaju ZSO pitanje svih pitanja, ali ukazuje i na to da vreme ne igra u prilog daljem toku dijaloga, bar kada je u pitanju uloga Evrope.

"Ono što je težište je vremenski kišobran. Posle Nove godine u Evropi su izborne kampanje, i onda će ovakve teme da padnu u drugi plan", kaže.