Milivojević: Nastavak dijaloga sa Beogradom ključan za evropski put Kosova

Bivši diplomata Zoran Milivojević izjavio je da su se za nastavak razgovora Brisela i Prištine o evropskoj budućnosti Kosova stekli uslovi nakon što je Evropska unija ukinula mere protiv Kosova, ali ističe da će za taj proces ključna biti deblokada dijaloga sa Beogradom.

„Time su stvoreni uslovi, što se tiče procedure na nivou Evropske komisije, da proces pristupanja može da se nastavi. Treba podsetiti da je Komisija sa Kosovom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer to ne može EU, pošto pet država ne priznaje samoproglašenu nezavisnost“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

Drugo ograničenje sa kojim se Kosovo suočava, kaže Milivojević, vezano je za politički sistem, odnosno blokade institucija prošle godine i potencijalne nove izbore, ukoliko se do 28. aprila ne izabere novi predsednik.

„Od toga zavisi da li formalno-pravno funkcioniše politički sistem i eventualno otvaranje pregovora, jer je upitnik nešto što prethodi početku pregovora i podrazumeva potpuno skeniranje političkog sistema jedne države, entiteta ili bilo čega što je kandidat. Upitnik je najvažniji proceduralni korak ka otvaranju samih pregovora“, objašnjava on.

Politički kontekst u ovoj situaciji ostaje veliko pitanje, dodaje, i naglašava da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine ključan kada je reč o pregovorima Kosova sa EU.

„Dijalog je blokiran. Stavovi su dijametralno suprotni. Srbija ostaje čvrsto na stanovištu da nisu mogući dalji suštinski pregovori ukoliko se ne ispuni obaveza Kosova u vezi sa Briselskim sporazumom iz 2013, odnosno formiranjem ZSO. Vlast Samoopredeljenja nije spremna da to ispuni, nisu bile ni prethodne, ali ova nije spremna“, kazao je Milivojević.

Podseća da Evropska unija ističe potrebu razmatranja statuta ZSO pred Ustavnim sudom Kosova, što je uslov za pristupanje Savetu Evrope, ali i za deblokadu dijaloga. Milivojević navodi da nije optimističan kada je u pitanju mogućnost nastavka dijaloga zbog nedostatka spremnosti vlasti u Prištini da se angažuju u vezi sa ZSO.

Prema njegovim rečima, postoji tendencija da se proces sa Kosovom ubrza iz geopolitičkih razloga. Dodaje da u tom kontekstu treba uzeti u obzir i procenu Marte Kos da je Kosovo ostvarilo napredak.

„To znači da postoji geopolitički kontekst koji i ovaj region i kosovsku priču uklapa u ono što su intencije za istočnu politiku, za Ukrajinu i Moldaviju, odnosno da se ti procesi nekako ubrzaju pre velikog raspleta oko rata u Ukrajini. Postoji jedna jaka struja u EU koja gura kosovsku priču, i prema Savetu Evrope i u vezi sa evropskim integracijama, i to u kratkom roku. Na čelu te grupacije su Nemci. Imaju podršku i nekih drugih zemalja, takozvanog tvrdog krila, koje je vezano za geopolitiku, za rusko pitanje i za taj politički uslov koji sada dominira“, ističe.

U tu priču, navodi Milivojević, Kurti i aktuelna vlast u Prištini pokušavaju da se uključe praveći ustupke Briselu.

„Čine ustupke raznih vrsta. Potpuno se usklađuju sa svim onim što Brisel traži i nastup gospodina Konjufce treba posmatrati u tom kontekstu. Oni pokušavaju da aktivnom politikom sklanjanja Srbije iz delokruga i korišćenjem geopolitičkog konteksta isposluju da kosovska priča bude na stolu“, napominje diplomata.

Kako je naveo, Kosovo se, u kontekstu aktuelnih dešavanja na međunarodnoj sceni, nalazi u drugom planu.

„U ovom procesu izostaje američka linija, nema te podrške kada je reč o Kosovu, i to je smetnja da ta priča bude ubrzana, bez obzira na pokušaje EU da to ubrza. Ponavljam, najvažniji kriterijum i mogućnost da se proces deblokira i ubrza jeste nastavak dijaloga Beograd–Priština, ali za to u ovom trenutku ne postoje uslovi. Druga stvar, EU je pristrasna. Gospodin Sorensen, prema svemu onome što smo do sada mogli da vidimo, kao i spoljnopolitička služba, odnosno gospođa Kaja Kalas i gospođa Marta Kos – svo troje su na liniji uvažavanja Kosova kao države i sa te pozicije nastupaju. Mislim da će to biti ključna smetnja za nastavak suštinskog dijaloga“, zaključuje Milivojević.