Milivojević: Postoje štapovi i šargarepe, ali nisu na dnevnom redu

Diplomata Zoran Milivojević ocenio je, po pitanju francusko-nemačkog predloga o Kosovu, da i za Beograd i Prištinu postoje i štapovi i šargarepe, ali da nisu na dnevnom redu, dok za insistiranje Zapada na formiranju ZSO kaže da su prihvatili kao činjenicu da ne mogu da se nastave pregovori bez toga, prenosi N1.

O predlogu nacrta ZSO koji je predstavila Fondacija Fridrih Ebert, Milivojević je za N1 rekao da ako nema neke ozbiljne političke pozadine, onda to treba tretirati kao dobre usluge i pomoć da se nešto uradi, jer treba imati u vidu da nemaju nadležnost za to.

Po sporazumu o principima iz 2015. kojim je razrađen osnovni Briselski soporazum, jasno je definisano ko treba, šta radi, kako treba da izgleda Zajednica. Tamo jasno stoji da je upravljački tim nadležan za izradu Statuta, on ga je izradio 2018, trebalo je da bude predat na razmatranje stranama, ali zbog činjenice da je Priština opstruirala razgovore o ZSO, on nije ni predstavljen“, navodi Milivojević.

Dodaje da je u odnosu na ono što je predviđeno 2015. godine za ZSO, u nacrtu “Fridriha Eberta” suštinski je različito to što je „upravljački tim koji je radio Statut polazio od toga da status Kosova nije rešen, da se o Kosovu razgovara kao o entitetu pod protektoratom UN, dakle ZSO na Kosovu koja je protektorat UN“.

„Ovo što  je ponudio Ebert, i ovo što nam govore Šole i Eskobar, podrazumeva ZSO u okviru Kosova kao nezavisne države“, navodi Milivojević.

Kaže i da mu je drago da Amerikanci insistiraju na tome da je Briselski sporazum međunarodni sporazum, da je stariji od bilo kog unutrašnjeg akta, tako da se Kosovo ne može pozivati ni na Ustavni sud, ni na zakone kao predominantne.

„Bilo je predivđeno po sporazumu o principima 2015. da Briselski sporazum mora da se ugradi u sistem Kosova kao entiteta, znači da se promeni ustav i da se po nalogu novog ustava u koji će se ugraditi ZSO da nalog svim ostalim zakonima da na odgovarajući zakon primene Briselski sporazum. To nikada nije učinjeno, već naprotiv, prištinska strana je dala taj Briselski sporazum na reviziju Ustavnog suda i onda imamo vakum već 10 godina“, podseća on.

Dodaje da je ZSO „prethodno pitanje“ i da se sa tim i Amerikanci slažu.

Navodi da je to pitanje odvojeno i od rasprave o evropskom planu, te će se tu ući u novu fazu pregovora, jer srpska strana insistira na primeni izvornog Briselskog sporazuma, uključujući i pravila o principima, a to znači da ZSO predstavlja na neki način treći nivo vlasti, vezana je direktno za centralnu vlast, ima zakonodavnu aktivnost i može da stavi veto na sve što nije u interesima srpske zajednice.

„Dosta je tu nekih elemenata koji će biti predmet spora. Ceo projekat na kome se sad zasniva stav SAD da razgovaramo o ZSO u okviru Kosova kao nezavisne države i pod direktonom jurisdikcijom Ustavnog suda i političkog sistema Kosova, dakle ne kao treći nivo vlasti i bez ovlašćenja koja dovode u pitanje suverenitet zvaničnih vlasti. To će biti poslednja runda pregovora“, smatra Milivojević.

Za insistiranje Zapada na formiranju ZSO kaže da su oni prihvatili kao činjenicu da ne mogu da se nastave pregovori bez toga.

„Ovaj ustupak Srbiji treba da znači ustupak Srbije prema evropskom planu i realizaciju osnovnog iz evropskog plana“, navodi Milivojević.

Povodom predstojeće sednice parlamenta o Kosovu, kaže da je Srbija suočena sa najozbiljnijim pitanjem koji se direktno tiče njenog državnog i nacionalnog interesa i za očekivati je da političke stranke i poslanici budu ozbiljni, a ne da razgovaraju o vlasti Vučića i nekim međupartijskim pitanjima.

Takođe, dodaje da mu je drago što u opoziciji ima stranaka koje shvataju značaj ovoga, poput S SP.

„Imamo problem što nećemo imati taj dokument u skupštini, ali specifični pregovori se vode van javnosti, i tek kad se definiše stav i sporazum izađe se u javnost. Ali, ima centralnog pitanja i sve stranke imaju priliku da iznesu svoj stav o tome“, ističe Milivojević.

Kaže i da do sada ništa nije dogovoreno, već je novi predlog samo platforma za pregovore.

Na pitanje šta će nam se desiti ako ne prihvatimo taj predlog, kaže da treba razumeti pretnje kao ozbiljne, ali ne kao završenu priču, „jer o tome možemo razgovarati samo ako ne bude pregovaračkog procesa“.

„Još smo na terenu prethodnog pitanja, a to je ZSO“, dodao je Milivojević.

Kaže i da misli da postoje i štapovi i šargarepe, ali nisu na dnevnom redu.

„Ne vidim šergarepu, ali, ovako kako sad izgleda, ona bi trebalo da bude da ne dođe do ovih sankcija“, smatra diplomata i dodaje da ako je nekada šargarepa bila pristup EU, to sada nije na dnevnom redu.

„Ono što nam je dostupno u perspektivi je mnogo realnije od pristupa EU – evropska politička zajednica ili pristup ekonomskoj evropskoj zajednici imao bi smisla, jer je EU 80-90 odsto ekonomska zajednica“, zaključio je Milivojević.