Milivojević: Srbija će trpeti pritiske da prizna Kosovo, Kamberi reafirmiše ideju Velike Albanije

Diplomata Zoran Milivojević komentarišući izjavu šefa poslaničke grupe Ujedinjena dolina-SDA Sandžak Šaipa Kamberija u Skupštini Srbije koji je naveo je da su "Albanci iz Preševske doline bili oduševljeni nakon aktiviranja ideje o razmeni teritorija između Kosova i Srbije", u izjavi za Kosovo onlajn je istakao da je je suština takvih navoda pokušaj da se otvori pitanje juga Centralne Srbije i da se to pitanje internacionalizuje.

Istovremeno je upozorio da trenutna politička dešavanja, kako u SAD i Evropi, tako i u Prištini, mogu dovesti do pritisaka na Srbiju da se napokon reši statusno pitanje Kosova.

Milivojević se upitao i u čije ime Kamberi  takvu ideju i spominje, objašnjavajući da takve teze ponovo reafrmišu tezu o Velikoj Albaniji i objedinjavanju albanskih struktura na ovim prostorima.

“To se sve naslanja na ono što se dešavalo u izbornim kampanjama na teritorijama van Albanije, kao što su izbori u Severnoj Makedoniji, i objedinjavanje albanskog faktora i na lokalnim izborima u Crnoj Gori, ali i na izbore na Kosovu i na kraju na izborima na jugu Srbije isključenjem srpskog faktora u slučaju Bujanovca”, napomenuo je Milivojević.

Prema njegovim rečima, to je deo politike Tirane u pokušaju objedinjavanja albanskog faktora na ovim prostorima, koja leži u osnovi veliko albanske ideje.

“Ideja o razmeni teritorija je samo jedan aspekt realizacije te ideje, što je apsolutno neprihvatljivo. Ono čemu govori Cakaj, aktuelni ministar spoljnih poslova Albanije i ceo taj projekat iza koga on stoji već godinu i po, dve dana,od one čuvene tiranske pltaforme vezano za Severnu Makedoniju, gde je uvek on vodio te operacije, i uvek je pred izbore boravio na tim prostorima, podsetiću vas da je boravio i na jugu Srbije dva tri dana pre lokalnih izbora. Ideja razmene teritorija je pokušaj reafirmacije priče koje je Hašim Tači ponavljao unazad godinu dana o objedinjavanju i prisvajanju juga Srbije Kosovu..ništa novo, samo pokušaj ponovnog vraćanja aktuelnosti te teme kao i da se to pitanje veže, za šta se i zalažu određene strukture u Prištini, za aktuelne pregovore na relaciji Beograd Prištine, što je apsolutno neprihvatljivo za Srbiju”, napomenuo je Milivojević.

Ipak, smatra da nije nemoguće da dođe do otvaranja te teme, jer prema njegovim rečima, ne treba da postoji sumnja da u nekim struktirama na Zapadu postoji podrška za takav pristup.

“I to pre svega iz perspektive položaja Albanaca na jugu centralne Srbije, kao i da se napravi paralela između položaja Srba na Kosovu i da se pitanje ZSO tretira kao paket sa tom idejom o razmeni teritorija. Ono što je za Srbiju jedino moguće i prihvatljivo jeste da pitanje Kosova ostane u mandatu i pod protektoratom UN, kao i poštovanje rezolucije SB 1244, što znači da se statusno rešenje za Kosovo može tretirati samo pod tim osnovama, a to je da je Kosovo deo isključivo Republike Srbije”, istakao je Milivojević.

Isto tako, dodao je Milivojević,  moguće je da se po tom pitanju podigne i tenzija, da se iscenira nešto što smo već imali 5. oktobra 2000.godine na jugu centralne Srbije.

“Pošto projekat ‘države Kosovo’ nije zaživeo i nije verifikovan, moguće je da se na nekakav nasilan način i proizvodnjom nestabilnosti ide u pravcu potvrde tog projekta i zbog nemogućnosti da se to reši na nivou politike i diplomatije i međunarodnog prava da se to reši nasilnim putem. To, nažalost nikada nije isključeno. Imajući u vidu trenutne pritiske sa Zapada, kao i u budućnosti korelacije Vašington-Brisel, koja sada sledi sasvim sigurnom dolaskom Bajdena na mesto predsednika SAD,  onda će Srbija biti suočena sa pritskom da prizna Kosovo”, napomenuo je Milivojević.

Kako kaže, interesantna je i nedavna izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona na Samitu u Sofiji da je pitanje Kosova i rešavanje tog spora, zapravo pitanje od bezbednosne važnosti za Evropu.

“Znači, takvom izjavom pitanje Kosova izlazi iz okvira kako ga mi sad tretiramo, jer sada to više nema veze sa pristupanjem Srbije EU, sada se to postavlja kao posebno pitanje čime se diže značaj tog pitanja. Makron to ne govori slučajno i to baš u ovom trenutku. Ako je statusno pitanje Kosova od posebnog bezbednosnog značaja za Evropu, to znači da to isto važi i za zapadnu transatlansku zajednicu, što znači pokušaj ubrzanja i pritisak na Srbiju da se to reši u skladu sa interesima Evropske Unije i Zapada u celini”, zaključio je Milivojević.