Milutinović o Odboru za mir: Pozivnica upućena Kosovu ima pre svega simbolički karakter

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Milutinović izjavio je da ukoliko se inicijativa za formiranje Odbora za mir posmatra u širem kontekstu Trampovog dosadašnjeg delovanja na međunarodnoj sceni, ona se pre svega uklapa u njegovu dugogodišnju sklonost ka personalizaciji spoljne politike i stvaranju paralelnih formata koji zaobilaze postojeće multilateralne institucije. 

„U tom smislu, teško je govoriti o bilo kakvom realnom pandanu Ujedinjenim nacijama. UN su proizvod decenija institucionalne izgradnje, pravno utemeljene Povelje i složenih mehanizama legitimiteta, dok bi jedan ovakav odbor, čak i u najambicioznijoj varijanti, ostao neformalna i politički zavisna platforma. Pre bih rekao da je reč o kombinaciji političkog performansa i pokušaja da se spoljnopolitička agenda SAD dodatno personalizuje oko samog Trampa, nego o ozbiljnom pokušaju stvaranja nove arhitekture globalnog upravljanja”, kazao je Milutinović za NIN.

Prema njegovom viđenju, spisak država koje su prihvatile učešće, kao i onih koje su poziv odbile ili ga ignorisale, više govori o trenutnim odnosima snaga i percepcijama Trampa kao političkog aktera nego o samom odboru. Milutinović navodi da zemlje koje su se odazvale najverovatnije procenjuju da im bliskost sa Trampom može doneti bilateralne koristi ili bar da mogu izbeći potencijalne troškove zatezanja odnosa sa Vašingtonom.

„To su često države koje već imaju pragmatičan ili transakcioni odnos sa SAD, ili pak one koje žele da se simbolički svrstaju uz inicijativu koja dolazi iz Bele kuće. One koje su odbile učešće, s druge strane, verovatno polaze od procene da odbor nema realnu težinu, da bi učešće moglo narušiti njihovu poziciju u postojećim multilateralnim okvirima, ili da ne žele da legitimišu format koji vide kao politički improvizovan”, objašnjava Milutinović.

Upitan da li te države mogu računati na Trampov gnev odgovara da iskustvo iz njegovog prvog mandata sugeriše da Tramp pamti političke „uvrede“, ali i da njegov pristup nije dosledno kažnjavajući.

Na pitanje ko je bolje prošao, Srbija, koja nije pozvana u Odbor za mir ili Kosovo, koje je dobilo pozivnicu, Milutinović odgovara da pitanje Srbije i Kosova otvara zanimljivu dimenziju simbolike i percepcije i dodaje da to što Srbija eventualno nije pozvana ne mora nužno biti loša vest. 

„Učešće u telu nejasnog statusa i ograničene težine nosi i reputacione rizike, naročito za državu koja insistira na poštovanju međunarodnog prava i centralnoj ulozi UN u rešavanju otvorenih pitanja. Sa druge strane, pozivnica upućena Kosovu ima pre svega simbolički karakter i uklapa se u dugogodišnju praksu SAD da jačaju njegovu međunarodnu vidljivost, bez obzira na ograničeni međunarodnopravni subjektivitet. U praktičnom smislu, teško je zamisliti da takav poziv donosi opipljive političke koristi”, ocenjuje Milutinović. 

Zaključuje da u zbiru, Srbija verovatno nije ništa izgubila time što nije deo ovog formata, dok Kosovo dobija još jedan simbolički gest podrške, ali bez realne promene svoje međunarodne pozicije. Milutinović poručuje da ključno pitanje ostaje ne ko je pozvan u ovakav odbor, već koliko on uopšte može da utiče na realne mirovne procese - a za sada, razlozi za ozbiljan optimizam deluju prilično ograničeno.

Latinović: Dobro je što Srbija nije pozvana u Odbor u prvom krugu

Nekadašnja ambasadorka Srbije pri Oebsu Branka Latinović ocenjuje za NIN da su uopšte poređenje i mogućnost da Trampov Odbor za mir zameni Ujedinjene nacije jednostavno neodrživi. Pre svega, Latinović podseća da UN ima 193 članice, dok je Tramp do sada uputio poziv na 61 adresu, od kojih se odazvalo dvadesetak predsednika država i vlada. Latinović navodi da je Odbor za mir sastavni deo plana za mir u Gazi i dodaje da Odbor ima striktno definisan mandat za rešavanje kriza, što odudara od onoga što je mandat definisan u Rezoluciji 2803 Saveta bezbednosti UN, kojim je potvrđen plan za mir u Gazi. 

„Već smo svedoci da su pojedini državnici, kao što su grčki premijer Micotakis, nemački kancelar Merc i još nekoliko njih, u osnovi odbili učešće u tom odboru, sa obrazloženjem da oni mogu učestvovati samo u telu koje ima mandat saglasno rezoluciji 2803“, skreće pažnju Latinović.

Ona dodaje da misli da se preteruje u značaju tog odbora, pa sve i da se svih šezdesetak pozvanih zemalja odazvalo, uzevši u obzir uski mandat njegovog rada. Latinović pojašnjava da se, u poređenju sa Odborom, Ujedinjene nacije bave pitanjima poput međunarodnog mira i bezbednosti, potom održivog razvoja, ljudskih prava kao i mnogim drugim. Prema njenom viđenju, ukoliko bi Odbor za mir bio formiran u okviru broja zemalja koji Tramp predviđa, on bi mogao da bude neka konkurencija Savetu bezbednosti UN, gde su SAD stalna članica. 

Branka Latinović ocenjuje da u momentu kada su pozivi za članstvo u Odboru za mir upućeni, čini se da je bolje što je Srbija u grupi zemlja u Evropi i regionu koje taj poziv nisu dobile. Ona podseća da je sama spoljnopolitička služba Evropske unije izdala saopštenje u kojem je rekla da taj koncept da je Tramp doživotni predsednik Odbora nije u skladu sa evropskim standardima. 

„Što znači i da smo dobili taj poziv, imali bismo jedan dobar izgovor da se ne pridružimo, jer bismo sledili ono što je pozicija Evropske unije, odnosno njenih vodećih članica”, smatra Latinović. 

Ona pojašnjava da, s obzirom na reagovanja evropskih zemalja, koje su članstvo odbijale, sve i da smo dobili poziv, imali bismo dobru izlaznu strategiju. Latinović vidi kao vrlo problematično to što je Donald Tramp u Odbor pozvao predsednicu Kosova Vjosu Osmani, jer je reč o teritoriji, po mandatu Ujedinjenih nacija. 

Na pitanje da li će, shodno karakteru koji je do sada u javnosti pokazivao predsednik Amerike, zemlje koje su ljubazno odbile njegov poziv snositi posledice, te da li je, između ostalog, on na ovaj način hteo da prebroji one koji su uz njega, nekadašnja ambasadorka odgovara da Tramp jeste zlopamtilo, narodski rečeno. 

„To smo već videli. Tramp, ako neko ne prihvati ono što on predlaže, odmah preti sankcijama, carinama i drugim alatima koje ima i koje koristi, a to je odgovarajući vid ucene. Sam ovaj odbor i preimenovanje njegovog mandata po meni je rezultat pre svega njegove opsesije da dobije Nobelovu nagradu i jedne vrste revanša za to što je nije dobio. On je to, u stvari, napisao u pismu koje je uputio norveškom premijeru Stjoreu, gde je rekao ‘toliko sam ratova završio’ - to da ne komentarišemo da li je završio - ‘a niste mi dali Nobelovu nagradu za mir, što me ne obavezuje da više radim na miru’”, navodi primer Latinović. 

Ona dodaje da je u slučaju kanadskog premijera, koji je odbio da pristupi Odboru, Tramp reagovao tako što je poručio da «povlači poziv», što pokazuje koliko u njegovom ponašanju ima hirovitosti. Latinović pominje i to što je Tramp sam sebi namenio funkciju doživotnog predsednika Odbora. 

„Povelja predviđa određenu proceduru, ali na kraju je on taj koji odlučuje ko će biti pozvan na sastanak, šta će biti dnevni red... I njegova je konačna, bez obzira kako će neka odluka biti izglasana - što znači da je to baš apsolutizam, u onom najgorem smislu reči. Teško je očekivati da će Putin ili kineski predsednik tako nešto prihvatiti”, smatra Latinović. 

Prema njenim rečima, svi su znali da je Donald Tramp nepredvidiv, te da je to zajednička karakteristika njegovog prvog i aktuelnog drugog mandata na mestu predsednika Sjedinjenih Država. Latinović navodi da kada se pogleda ono što Tramp radi na unutrašnjem planu, u odnosu prema migrantima, univerzitetima, zdravstvenom osiguranju, kao i spolja, prema međunarodnim organizacijama, gde vrši demontiranje Ujedinjenih nacija - suviše toga se desilo za prvih godinu dana njegovog drugog mandata. 

„Znamo da je Tramp, u stvari, jedan rijaliti igrač koji to proizvodi i na međunarodnom planu. Setimo se šta je radio sa Elonom Maskom, vezano za smanjenje zaposlenih u državnoj administraciji, pa je na kraju pod pritiskom ipak sam Mask morao da se povuče. Tramp stalno proizvodi krize, on stalno proizvodi odgovarajuću napetost, što nije dobro, ni za samu Ameriku, ni za odnose u svetu», ocenjuje Latinović i zaključuje da će Trampom morati da se pozabavi Amerika, pre svega njihov kongres, senat i odgovarajuće strukture u SAD. A nama Srbima dobro je došlo da bar oko jedne svetske teme ne moramo da se izjašnjavamo. Bilo bi dobro da tako i ostane, da poziv i ne dobijemo u skorije vreme. Jer većini onih koji su poziv dobili nije prijatno da odgovore - ni da, ni ne“, zaključuje Latinović.