Ministar Čeku odgovorio Rodeu: Restauracija Devine kuće nije istorijski revizionizam

Ministar kulture Hajrulah Čeku reagovao je na izjavu nemačkog ambasadora na Kosovu Jorna Rodea povodom restauracije kuće Džafer Deve u Južnoj Mitrovici i kazao da se restauracija spomenika radi u službi zajednice, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti.

Rode je u ponedeljak na Tviteru napisao da je zabrinut zbog planova da se Devina kuća restaurira i da ne treba da se izvrće istinu o holokaustu ili o ratnim zločinima koji su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti.

Prema rečima Čekua, spomenik je javno vlasništvo, ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera prelaska na modernu evropsku arhitekturu na Kosovu.

On je dodao da je to deo "kolektivnog sećanja Mitrovčana" i odnedavno "simbol građanskog otpora betoniranju".

"Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao 'Kuća Džafera Deva' iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, između ostalog i kao Dom zdravlja. Zato se ne kaže da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Godinama je bila na meti pojedinih interesnih grupa, osim što je zapaljena, sa svih strana su je gušile nove višespratnice", napisao je Čeku na Fejsbuku.

On je istakao da je objekat  2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa, a da je 2010. godine prvi put izrađen projekat restauracije, dok je isti revidiran 2017.

"Poslednja inicijativa za restauraciju ovog spomenika bila je leta prošle godine (druga i poslednja faza, funkcionalizacija), a deo je zajedničkog programa Ministarstva kulture sa Evropskom unijom i UNDP, koji obuhvata i druge spomenike (džamija, crkva, kuća, kula, muzej). Izbor ovih spomenika obavljen je u saradnji sa međunarodnim partnerima. O tome smo vest objavili prvo u junu prošle godine, a potom i u nekoliko drugih slučajeva, dok je ova tema uveliko medijski propraćena", napisao je Čeku.

Prema njegovim rečima, neverovatno je kako se mesecima kasnije odjednom ovo pretvorilo u "zabrinjavajuće pitanje".

"U toj galeriji mogu biti izložene fotografije i dokazi o prošlosti Džafera Deve ili bilo koje druge istorijske ličnosti (sviđalo se to nekome ili ne), ili o pričama Jevreja koji su se doselili na Kosovo i Balkan da bi izbegli Holokaust. Muzejski prostor može biti posvećen ubistvima tokom Drugog svetskog rata. Ali prošlost dotične ličnosti ne može biti odlučujući faktor da li taj spomenik zaslužuje da bude obnovljen. Neka restaurirani spomenik posluži i kao prostor za suočavanje s prošlošću, gde se može dokumentovati i razotkriti mračna strana naše istorije", napisao je Čeku.