Ministarstvo pravde se žali na nesaradnju sa Sudskim i Tužilačkim savetom

Ministarstvo pravde se žalilo da ne postoji istinska saradnja sa Sudskim i Tužilačkim savetom i zbog toga je reforma pravosuđa zastala, piše Koha.

Kosovski institut za pravosuđe saopštio je da su dve pravosudne institucije bojkotovale Ministarstvo pravde.

Sukob između organa pravosuđa najpre je počeo smanjenjem plata sudijama i tužiocima, a potom i Predlogom zakona o proveravanju.

Savetnik ministarke pravde Aljbuljene Hadžiu, Genc Nimoni, rekao je da postoji svojevrsni otpor u nemogućnosti saradnje sa Ministarstvom pravde sa Sudskim i Tužilačkim savetom.

„Ministarstvo pravde je od početka kada je krenulo u reformu naišlo na svojevrsni otpor aktera pravosudnog i tužilačkog sistema. Uprkos tome, Ministarstvo pravde je nastavilo da ih smatra ozbiljnim partnerima u inicijativama u kojima treba da postoji institucionalna saradnja od početka, nastavili smo sa razmatranjem i pozivom tako što smo bili deo posebnih sastanaka ali i zajedničkih radnih sastanaka koji su obimniji i postoji nekoliko inicijativa koje su finalizovane u saradnji sa Sudskim savetom i Tužilačkim savetom “, rekao je Nimoni.

Dodaje da ima slučajeva u nedostatku saradnje i da se to više dešava sa Tužilačkim nego sa Sudskim savetom.

„Mi zapravo ne nalazimo zajednički jezik, odnosno imamo svoja razmimoilaženja i kao ministarstvo pravde nastavljamo da se smatramo partnerima u smislu institucionalne saradnje. Mogu slobodno reći da je naša saradnja veoma konstruktivna i profesionalna mada ima i slučajeva kada nedostaje ta saradnja ili ovaj konstruktivan pristup, ne toliko sa Sudskim koliko sa Tužilačkim savetom“, rekao je Nimoni.

Nimoni je naveo i razloge koja je dovela do stagnacije procesa oko reforme pravosuđa.

„Neki imaju različita mišljenja, ne slažu se sa izjavom o opredeljenju, slali su i takve dopise, ali idemo po planu rada koji smo dogovorili na početku zajedno sa Sudskim savetom, Tužilaštvom. Saveta i na osnovu ovog plana rada planiramo da finalizujemo inicijative koje proizilaze iz ove zajedničke izjave o opredeljenjima, a to je nekih šest nacrta normativnih akata, a to radimo u saradnji sa civilnim društvom, sa međunarodnim partnerima i sa drugim stručnjacima“, rekao je Nimoni.

Međutim, i pored ovih nesuglasica, Nimoni je rekao da je glasanjem o izveštaju Komisije, u Odboru za zakonodavstvo, izglasan izveštaj sa konačnom verzijom izmena, dok je uz preporuke presude Ustavnog suda jedna od reformi izglasana.

„To su inicijative koje sam pomenuo u Inicijativi Tužilačkog saveta, mi imamo svoja kontinuirana razmimoilaženja već tri godine, ali dobra vest je da je već na jučerašnjoj sednici Odbora za zakonodavstvo, izveštaj Odbora sa konačnom verzijom izglasan u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije i takođe sa preporukama presude Ustavnog suda“, rekao je on.

Viši istraživač sa Kosovskog instituta za pravosuđe Lavdim Makšana kaže da je Tužilački savet bojkotovao sastanke radnih grupa, dok je Sudski savet bio spremniji na saradnju.

„Zapravo, sve vreme je postojao bojkot od strane Tužilačkog saveta Kosova, ali nedavno su učestvovali i u radnim grupama koje je razvilo Ministarstvo pravde, dok je Sudski savet Kosova uvek bio deo inicijativa koje je Ministarstvo pravde vodilo, ali nedavno je došlo do bojkota od strane Sudskog saveta i Tužilačkog saveta“, rekao je Makšana.

On je dodao da je tokom procesa rada u vezi sa reformom pravosuđa došlo do nesporazuma.

„Ranije je potpisana zajednička deklaracija o opredeljenju Ministarstva pravde, Sudskog saveta i Tužilačkog saveta, da se krene u reformu u pravosuđu gde je pokrenuta inicijativa za dopunu i izmenu nekih zakona u sistemu pravosuđa, ali je došlo do nesporazuma između saveta Ministarstva pravde, pa nisu našli zajednički jezik da nastave sa reformskom inicijativom za pravosuđe, a već neko vreme ni Sudski savet ni Tužilački savet ne učestvuju u radnim grupama koje su sastavljene. od strane Ministarstva pravde za reforme u pravosudnom sistemu“, dodao je on.

Jedan od ključnih problema koji dovodi do loših odnosa između ovih institucija je pristup Ministarstva pravde.

“Ministarstvo pravde ne treba da deluje samostalno, već da se konsultuje sa oba aktera kako zakoni koji se već rade ili menjaju ne bi imali naknadne posledice po sistem jer su sami akteri ti koji se svakodnevno suočavaju sa ovim zakonima“, rekao je Makšana.