Mišel uoči posete Beogradu: Potrebna nova politika proširenja EU

Šarl Mišel
Izvor: Twitter

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izneo je, uoči sutrašnje posete Beogradu, plan za reformu politike proširenja i podržao ideju o formiranju Evropske političke zajednice, istakavši da ona ne bi bila zamena za pristupanje Evropskoj uniji, prenosi RTS.

Mišel je najavio da će 23. juna u Briselu biti održan samit lidera EU i Zapadnog Balkana na kojem će glavna tema biti politika proširenja.

Kako je ocenio proces proširenja treba da bude "brži, postepen i reverzibilan", navodeći da partnerima na Zapadnom Balkanu treba ponuditi socijalne i ekonomske prednosti već tokom procesa pregovora o članstvu, umesto da se čeka na njihov kraj.

Prema Mišelovom mišljenju, proces se oduglovači već 19 godina, od samita u Solunu, "nekad iz dobrih, ali često iz pogrešnih razloga".

"Rešenje je u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja. Kada država ispuni potrebne standarde u datom sektoru, može aktivno da učestvuje sa savetodavnim glasom u radu Saveta ministara u zavisnosti od dnevnog reda", tvrdi predsednik Evropskog saveta.

Prema Mišelovom predlogu, zemlja kandidat bi se postepeno integrisala u aktivnosti EU, pošto se potvrdi njena usklađenost sa evropskim pravom, u određenim oblastima unutrašnjeg tržišta, rominga ili zajedničkog energetskog tržišta.

Istovremeno, dostizanjem potrebnih merila zemlja bi imala pristupa evropskim programima i fondovima već u fazi pristupanja. S druge strane, ako neka zemlja odustane od vladavine prava, neke od koristi stečenih integracijom mogu joj biti oduzete, navodi Mišel.

Mišel je podržao inicijativu francuskog predsednika Makrona o formiranju Evropske političke zajednice i najavio da će ovog leta pokrenuti konsultacije o tome sa zainteresovanim državama

"Želim da budem potpuno jasan: cilj ove inicijative ni na koji način nije da zameni proširenje, ili da pronađe novi izgovor za odugovlačenje. Nije ni garancija da će oni koji učestvuju jednog dana biti članovi Evropske unije", istakao je Mišel.

Predsednik Evropskog saveta navodi da bi Evropska politička zajednica okupila države na prostoru "od Rejkjavika do Bakua i Jerevana" i radila na promociji zajedničkih vrednosti i interesa, mira i stabilnosti na kontinentu.

Mišel je dodao da bi članovi ove zajednice mogle da budu zemlje Zapadnog Balkana, pridružene zemlje Istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima EU ima bliske odnose.

"Spoljna politika bi bila glavna oblast saradnje unutar ove Zajednice, a šefovi država ili vlada zemalja učesnica bi preuzeli vođstvo i sastajali se najmanje dva puta godišnje", zaključio je Mišel.