Miškeljin: Kosovski političari će pratiti evropski stav kada su u pitanju američki izbori

Kosovski političari bi morali da budu oprezni u davanju podrške Kamali Haris pre izbora, iako to do sada nije bio slučaj, kaže za Kosovo onlajn istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin i dodaje da se po tom pitanju može očekivati praćenje evropskog stava i evropske politike.

"Sam potez odlaska na konvenciju demokrata, u svojstvu privatnog lica - što je veoma bitno istaći - ne treba da iznenađuje ako imamo u vidu da su raspisani izbori i u tom svetlu treba tumačiti apsolutno svaki potez Aljbina Kurtija u narednom periodu, kao i njegovih saradnika. Teško da iz tog selfija koji je rezultat svega toga može da izađe nešto preterano korisno i mislim da reči Ričarda Grenela možda najbolje opisuju čitavu situaciju gde teško da Kamala Haris zna ko je Aljbin Kurti", ističe Miškeljin.

On dodaje da takve stvari ne daju preteranog efekta, već da su na takvim konvencijama mnogo važniji neposredni kontakti sa ljudima koji će potencijalno biti u administraciji ili jesu trenutno u administraciji, što, kako navodi, "neki predstavnici Srbije trenutno čine na konvenciji, bez nekog eksponiranja i jeftinog politikanstva, čemu svakako niti je mesto, niti je vreme, niti domaćini gledaju blagonaklono na to". 

Što se tiče toga kako će kosovski političari taktizarati u davanju podrške demokratama, ako se ima u vidu mogućnost da se Tramp vrati na vlast, Miškeljin poručuje da će, "ukoliko imaju rezona i osećaja za bavljenje politikom", kosovski političari biti oprezni u davanju podrške Kamali pre izbora.

"Sigurno bi morali biti dosta oprezniji, mada to do sada nije bio slučaj. Znamo da je Aljbin Kurti svoj prvi mandat započeo sukobom sa administracijom Donalda Trampa i to se završilo neslavno po njega, njemu je oborena ta vlada. Uopšte ne mogu da utiču na sam ishod, a sa druge strane, mogu sebi dosta da naštete. Najverovatnije, tu možemo očekivati praćenje evropskog stava i evropske politike. Vidimo da su sami političari unutar EU dosta smanjili retoriku prema Donaldu Trampu, naročito od momenta atentata, makar taj deo političara ne koristi više te termine da je on pretnja za demokratiju i pretnja za zapadni poredak što je i dalje slučaj kod njegovih suparnika", smatra naš sagovornik.

Kada se govori o spoljnoj politici SAD, tu se, podseća, nikada ne može očekivati neka nagla promena.

"I ako Donald Tramp dobije drugi mandat, ne možemo očekivati neke nagle zaokrete i promene u samoj politici, ali možemo očekivati ono što smo mogli da vidimo kod Donalda Trampa i u prvom mandatu, a to je pragmatičnost i posvećenost prvenstveno ekonomskim rešenjima, pitanjima koja su bitna za život i opstanak samih ljudi, što jeste bio duh Vašingtonskog sporazuma. Sasvim sigurno da ćemo u tom slučaju imati situaciju kad je dijalog u pitanju, da će SAD ipak imati više sluha i pragmatičnosti da saslušaju obe strane, što nije uvek bio slučaj kada je u pitanju neka demokratska administracija", navodi Miškeljin.

On podseća i na slučaj senatora Boba Menendeza koji je decenijama bio glavni albanski lobista, ko je često imao otvorenih sukoba sa Donaldom Trampom, a koji je sada pod ozbiljnim optužbama za korupciju.

"To je nešto što će ostati u sećanju sasvim sigurno i njegovoj administraciji i naravno, tu se govori o povratku Ričarda Grenela u nekom svojstvu što sasvim sigurno ne odgovara Kurtijevoj administraciji", ocenjuje.

Što se tiče izbora na Kosovu, Miškeljin smatra da Aljbin Kurti jeste dokazao da se bez jake podrške SAD može pobediti na samim izborima.

"Međutim, ako govorimo o tome da li je moguće voditi tu administraciju bez podrške ili čak sa kontrom kakvu sada vidimo - Aljbina Kurtija koji kontrira kompletnoj spoljnoj politici SAD - teško da može išta da se rukovodi i postigne. Međutim, upravo je u tome opasnost tog narativa i tog populizma koji Aljbin Kurti forsira na KiM, jer on konstantnim podgrevanjem situacije i podizanjem tenzija zapravo održava svoj rejting na nivou toga da i dalje ima tu većinu i njemu je jedini način da bi uopšte opstao na vlasti upravo to konstantno podizanje tenzija koje ne ide na ruku njegovim saveznicima, ali nemaju načina da ga zaustave što se tiče unutrašnje politike. Dokle god Aljbin Kurti lično ne oseti sankcije, dokle god on ne bude meta - ne prištinska administracija koja će možda imati nekih poteškoća sa sklapanjem budžeta, jer EU će obustaviti neka finansiranja - javnost to neće tako shvatati i to neće imati posledice po njegov rejting", zaključuje Miškeljin.