Miškeljin: Kurti zbog izbora namerava da „kontroliše štetu“ jednostranih akcija

Istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin izjavio je da je cilj Aljbina Kurtija da do izbora „kontroliše štetu“ i javnosti predstavi kako jednostranim akcijama na severu Kosova nije pokvario odnose sa Zapadom.

„Čini mi se da je prvenstveno želja upravo Aljbina Kurtija i ljudi unutar njegove administracije da se to tako prezentuje, da pred kosovskom javnošću nekako uspe da se opravda za zaista oštre osude koje smo mogli čuti, prvenstveno od Stejt departmenta. To su reči koje najviše odzvanjaju u javnom diskursu na Kosovu i svakako su one koje mogu najviše da zabole“, kazao je Miškeljin za Kosovo onlan.

Ističe da u tom kontekstu treba posmatrati izjavu ministra  administracije i lokalne samouprave Eljberta Krasnićija da su „međunarodni partneri Kosova bili obavešteni o akciji Kosovske policije i zatvaranju srpskih institucija na severu“.

„Sve izjave i svi postupcije Aljbina Kurtija od ovog trenutka pa praktično do februarskih izbora će biti uglavnom u tom kontekstu i uglavnom sa željom da se tu nekako poboljša rejting. S tim u vezi je i izjava Krasnićija iako je to u suprotnosti sa onim što je i sam Stejt department tvrdio“, rekao je Miškeljin.

Tvrdnju Krasnićija ocenjuje kao pokušaj da se „kontroliše šteta“ nastala saopštenjima predstavnika međunarodne zajednice.

„Nije to bila samo kolokvijalna osuda. Mi smo zaista, naročito od Stejt departamenta mogli da čujemo da ovo što se dešava u kontinuitetu ozbiljno ugrožava i dalje partnerstvo SAD i prištinske administracije. To su mnogo ozbiljnije kritike da bi mogli da ih uzmemo zdravo za gotovo“, naglasio je Miškeljin.

Upitan da li bi oštre reakcije na jednostane poteze Prištine mogle da proizvedu i konkretniju reakciju SAD ili EU, Miškeljin kaže da je to nerealno očekivati i da je ključan problem što EU nema mehanizme kojim bi kaznila one koji ne poštuju postignute dogovore.

„Ne postoje razlozi da verujemo da će pritisci od strane EU biti jači. Ali, tu se postavlja sada već dosta ozbiljnije pitanje da li Evropska unija zaista ima mehanizme da utiče. Ne treba zaboraviti, upravo je Evropska unija garant Briselskog porozuma koji se flagrantno krši već više od jedne decenije. O formiranju ZSO se više uopšte ne govori, a da ne pričamo o ostalim tačkama koje se svakodnevno krše. Vidimo da oni koji su garanti i posrednici u pregovorima izgleda nemaju dovoljno snage da prekore stranu koja očigledno radi na eskalaciji“, zaključuje Miškeljin.