Miškeljin: Poruke Osmani iz SAD politički marketing bez pokrića

Poseta predsednice Kosova Vjose Osmani Sjedinjenim Američkim Državama imala je za cilj prvenstveno stvaranje političkog kapitala koji bi mogao da joj koristi u domaćoj političkoj areni, smatra saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin. Za Kosovo onlajn ocenjuje da su realne šanse za ekonomsku saradnju sa Vašingtonom ograničene pre svega zbog nedostatka političke stabilnosti.

„Vjosa Osmani želi da iskoristi posetu SAD u svrhu stvaranja političkog kapitala, imajući prvenstveno želju da kroz njega potpomogne svoju političku karijeru - da kroz predstavljanje tobože jako dobrih odnosa sa novom administracijom predstavi i neku svoju političku težinu“, kaže Miškeljin.

Veruje da se pre radi o predizbornim obećanjima, naročito ako se ima u vidu i sama politička situacija na Kosovu.

„Privremene institucije imaju velike probleme da se formiraju. Za bilo kakve dogovore tog tipa potreban je širi politički konsenzus, potrebna je i politička stabilnost između ostalog, tako da u ovim momentima to prvenstveno treba tumačiti kao političke poruke koje lepo odjekuju među glasačima“, kaže Miškeljin.

Komentarišući pokušaje Prištine da se približi Vašingtonu putem ekonomije, ističe da je teško proceniti koliko oni imaju realnu osnovu.

„Ali, ne treba previše očekivati, jer pored one političke stabilnosti o kojoj smo govorili, teško je da postoje bilo kakvi drugi ekonomski kapaciteti koji bi interesovali Sjedinjene Američke Države, izuzev eventualno smeštajnih kapaciteta za ilegalne migrante, o čemu se spekulisalo u prethodnih nekoliko meseci“, navodi on.

Kaže da bi Kosovo moglo da zainteresuje potecijalne investitore određenim rudnim resursima, ali da se to ne može porediti sa ekonomskom ponudom Srbije.

„Ako govorimo o zainteresovanosti SAD za Srbiju i za privrednu saradnju, tu postoji dosta širi spektar – bilo da govorimo o energetici, rudnim bogatstvima, kapacitetima za ozbiljniju proizvodnju ili mogućnostima za kreiranje veće i ozbiljnije ekonomske razmene sa SAD. Resursi poput visoko obrazovanih kadrova su nešto što je veoma potrebno američkim kompanijama, tako da tu zaista postoji širok spektar potencijala“, ističe Miškeljin. 

Na pitanje kako bi ekonomsko pozicioniranje Prištine moglo da utiče na dijalog sa Beogradom, on podseća na Vašingtonski sporazum.

„Ukoliko se setimo Vašingtonskog sporazuma, tu praktično imamo odgovor. U pitanju je bila prvenstveno ekonomska stvar i fokus u njemu jeste bila sama ekonomija. Međutim, od perioda kad je on potpisan, mi smo sa prištinske strane imali konstantno neko podizanje tenzije, konstantnu eskalaciju situacije na samom terenu, dok se i sam garant u Vašingtonu promenio i tokom Bajdenove administracije nije se insistiralo na njemu“, navodi on.

Zaključuje da bi, ukoliko zaista postoji iskrena spremnost Prištine da se fokusira na miran suživot kroz ekonomsku saradnju, to moglo da bude pozitivan signal, ali da u to ne veruje.

„To bi trebalo svima da bude prvenstveni cilj, ali u ovim trenucima, i po onome što vidimo na terenu, to za sada deluje samo kao poruka u puke političke svrhe“, zaključuje on.