Mitić: Nemačka poslednjih godina destabilizovala region, SAD pokušavaju da balansiraju

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenjuje da bi dolazak republikanca Donalda Trampa na čelo SAD mogao da doprinese promeni politike prema Kosovu u korist srpske strane, dok bi eventualno jačanje uticaja Nemačke i EU na prostoru Zapadnog Balkana, posle izbora u SAD, značilo nastavak podrške kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, koji, ističe, vrši konstantan pritisak na srpski narod.

Mitić ukazuje da analiza Nemačkog saveta za spoljne poslove, u kojoj se navodi da će uloga SAD na Zapadnom Balkanu biti smanjena, bez obzira na ishod izbora, naglašava nameru SAD da se povuku sa Zapadnog Balkana, ali i ulogu Nemačke, kao faktora koji bi mogao da stabilizuje region.

„Ono što znamo je, i tu se slažem sa analizom, da nakon izbora nećemo imati administraciju Džozefa Bajdena koji je bio povezan sa ovim regionom, nažalost, na jedan negativan način. Činjenica je da je tokom njegove administracije na KiM došlo do jedne vrlo ozbiljne destabilizacije na štetu srpskih interesa, što nije samo njegova odgovornost, već je najveća odgovornost upravo nemačke administracije“, rekao je Mitić za Kosovo onlajn.

Nemačka je, ukazuje, bila ta koja poslednjih godina kroz podršku nekadašnjem premijeru Kosova Ramušu Hradinaju, i aktuelnom premijeru Aljbinu Kurtiju, najviše destabilizovala region, i situaciju na Kosovu, na štetu Srba, a u interesu Albanaca. 

Napominje da je Nemačka isto učinila u BiH po pitanju Republike Srpske, putem visokog predstavnika Kristijana Šmita i raznih drugih pritisaka.

Mitić konstatuje da nemačkoj administraciji nikako ne bi išlo u prilog da na predstojećim predsedničkim izborima u SAD pobedi Donald Tramp.

„Izvesno je da se računa u toj analizi na eventualni dolazak administracije Trampa, to svakako ne bi odgovaralo Nemačkoj, jer znamo kakav je istorijat imala Trampova administracija sa Nemačkom, znamo kakav je istorijat imao Ričard Grenel sa Nemačkom i činjenica je da su mnogi sukobi između Nemačke i SAD po pitanju politike na Balkanu u vreme Trampove administracije bili ti koji su išli preko sukoba Nemačke sa Grenelom kao bivšim ambasadorom SAD u Berlinu“, pojašnjava Mitić.

Grenel, kao predstavnik Trampove administracije, ističe, nije bio idealan, ali je ipak uvažavao donekle i neke srpske interese i doprineo je da dođe do određene stabilizacije odnosa i normalizacije makar po pitanju ekonomije.

„To je nešto što nakon odlaska ove administracije nismo videli, dakle u vreme Bajdenove administracije gledamo samo jednostrano ugrožavanje interesa Srba, jednu politiku podrške prema Kurtiju, koju on zaista uživa, u kojoj profitira i u kojoj čini sve što hoće“, ukazuje on.

Nemci, dodaje, igraju ulogu aktera koji u potpunosti podržava Kurtija, dok SAD pokušavaju da balansiraju da ne bi u potpunosti „izgubile“ vezu sa Beogradom.

Međutim, ako se gledaju preporuke iz izveštaja Nemačkog saveta, Mitić izražava bojazan da ne postoje neki posebni razlozi za optimizam.

„Ono za šta se oni zalažu, tu je čitav jedan set mehanizama kojim bi se vršio dodatni pritisak na Beograd. Dakle, način kako da upotrebimo Kaju Kalas, kao zamenika Borelja, za što agresivniju politiku prema Beogradu, kako da iskoristimo Plan rasta za Zapadni Balkan kao oružje za pritisak na Beograd, kako da se iskoristi Berlinski proces u tom smislu, kako da se iskoristi specijalni izaslanik, odnosno naslednik Zaracna, kako da se primora Beograd na što veće ustupke nego što je već činio“, naveo je Mitić.

Jedini pozitivan razvoj događaja za srpsku stranu, u trouglu - jedna i druga američka administracija i Nemačka, bi bila, kako ocenjuje, eventualna pobeda Donalda Trampa koja bi donela drugačiju dinamiku u politici SAD prema regionu.

„Ova dinamika sada sa eventualnim kontinuitetom Bajdenove administracije sa administracijom Haris tu neće biti nekih prevelikih pomeranja bez obzira što Haris nema iskustva i interesovanja za region. Sama administracija SAD i Stejt department neće odustati od Balkana i pritiska na Srbiju čak i da dođe do tog smanjenja interesovanja u Beloj kući“, kazao je Mitić.

On zapaža da je politika i SAD i EU u celini bila negativna prema Beogradu.

„Dakle to je u neku ruku izbor između dva zla, jer ako pogledamo situaciju na KiM i kada pogledamo nedostatak interesovanja da se poboljša situacija za Srbe na KiM i ta politika skrivene, a nekad i neskrivene podrške Aljbinu Kurtiju za sve što radi i brutalan pritisak i ultimatum na Beograd po pitanju Ohrida od strane Kvinte, zaista je pitanje šta je bolje“, naglasio je Mitić.

Činjenica je, dodaje, da je izuzetno loše za Beograd ako Nemačka bude ta koja bude vodila politiku EU. 
Sa druge strane, primećuje, i aktuelna američka politika je takva da su se „igrali čas dobrog, čas lošeg policajca“.

„Promena u smislu dolaska Trampove administracije bi možda promenila tu dinamiku i možda bi s tog aspekta uloga SAD bila važna zbog pritiska na Kurtija, jer ko će da izvrši pritisak na Kurtija. Poslednji koji je vršio pritisak na Kurtija je bio Grenel i Trampova administracija. Posle toga svi ga puštaju da radi šta god hoće i jednostavno, ako gledamo sa tog aspekta, tu bi recimo ta veća uloga američke administracije, kao načina pritiska na Kurtija, bila nešto što bi moglo da bude korisno“, smatra Mitić.

Međutim, neizvesno je kakvi će da biti rezultati izbora. 

Prema Mitićevim rečima, izvesno je da SAD može sebi da priušti da ne bude na Balkanu i da se ne bavi toliko Kosovom, odnosno da smanji svoj intenzitet delovanja.

„EU to ne može, Nemačka ne želi, ona želi da igra tu ključnu ulogu i ima te određene mehanizme, ali ako Nemačka ne promeni pristup i nastavi sa politikom koju smo imali pod dvojcem Šolc-Berbekova to je izuzetno loše za srpske nacionalne interese i svakako da bi trebalo da učinimo sve da ne dođe do tog kontinuiteta, odnosno da se takva politika promeni koliko je god to moguće“, zaključio je Mitić.