Mojanoski: Od pada Berlinskog zida balkanske države stalno se vraćaju u prošlost

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski ocenio je da nedavno donetu Rezoluciju o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore treba tumačiti kroz širu sliku u kojoj se države Balkana od pada Berlinskog zida stalno vraćaju u prošlost, a da je istorija poslednjih 100 godina omiljena tema političara.

“Na Balkanu poslednjih 100 godina, možda i duže, istorija je omiljena tema mnogih političkih i državnih struktura. Nakon pada Berlinskog zida i redefinisanja geostrateških pozicija dogovorenih 1944. godine postoji potreba da se nezavisne balkanske države neprestano vraćaju u prošlost. Prošlost se koristi kao dobra prilika da se što više otvore određena pitanja sa kojima se obraćaju sopstvenoj javnosti, bez obzira što će to izazvati izvesnu nelagodu i uznemiravanje kod suseda koji se iz bilo kog razloga osećaju pogođenim”, kaže Mojanoski.

Dodaje da je tome pogodovalo i redefinisanje događaja iz Drugog svetskog rata čime su istorijki događaji, ističe, ponovo iskorišćeni u političke svrhe.

“U političkim agendama mnogih državnih i partijskih lidera na Balkanu, kultura sećanja instrumentalizovana je u političke ili partijske svrhe. U tom kontekstu, možemo smatrati da je ova rezolucija više namenjena vladajućim strukturama u Crnoj Gori nego interesima same države”, ističe Mojanoski.

Ne isključuje mogućnost da je rezolucija “poruka” biračkom telu u Crnoj Gori, ali i odgovor na Rezoluciju o Srebrenici.

“Treba istaći da se Rezolucija može posmatrati i u nameri da se relativizuje Rezolucija UN o Srebrenici što je takođe u interesu jednog od balkanskih naroda. U tom smislu verovatno i reakcije hrvatske države ili hrvatskih struktura treba posmatrati kao način na koji će ukazati na nepotrebnost aktuelizovanja tog pitanja”, kaže Mojanovski.

Upitan da li će ova rezolucija dodatno pogoršati odnose u regionu, kroz šalu odgovara da je to i do sada bilo mnoguće čak i pesmom.

“Na Balkanu, ako otpevate neku pesmu to će biti dovoljan povod da se otvore neka od pitanja vezanih za stvaranje velikih država, da dođe do nacionalističkih i raznih drugih tumačenja istorije i položaja grupa ili pojedinaca na Balkanu”, objašnjava Mojanovski.

Zaključuje da bi Severna Makedonija koja ima dobre odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana trebalo da insistira de se istorijski događaji ne koriste kako bi dodatno pogoršali ili poremetili odnose u regionu.

“Takva reakcija može biti samo dodatni motiv onima koji su inspirisani da gurnu Balkan u poziciju bureta baruta i intenziviraju te aktivnosti. Nadajmo se da će Makedonija u tom kontekstu slediti sopstvene ciljeve i interese i da će podržati one napore koji vode ka međusobnom razumevanju i poštovanju na Balkanu i među njenim susedima”, ističe Mojanoski.