Morina: Nedostaje posebna baza podataka za predmete ratnih zločina

Nedostatak međunarodne pravne saradnje, neadekvatan pravni okvir, poteškoće u obezbeđivanju dokaza i potreba za jačanjem profesionalnih kapaciteta za suđenje u odsustvu i dalje su među glavnim izazovima u gonjenju i suđenju za ratne zločine na Kosovu, rečeno je danas na panel-diskusiji koju je organizovao Fond za humanitarno pravo na Kosovu.

Na diskusiji naslovljenoj „Jačanje profesionalnih kapaciteta za procesuiranje i suđenje za ratne zločine na Kosovu“, predstavnici Specijalnog tužilaštva, Advokatske komore Kosova i civilnog društva ocenili su da su, uprkos povećanom broju optužnica i primeni suđenja u odsustvu, potrebne dodatne zakonske reforme, stručne obuke i efikasniji mehanizmi za procesuiranje slučajeva ratnih zločina, prenosi Ekonomija onlajn.

Rukovodilac Odeljenja za ratne zločine u Specijalnom tužilaštvu Iljir Morina rekao je da su institucije pokazale spremnost za rad na ovim predmetima, ali da se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze institucionalnu volju.

„Nije problem nedostatak volje, postoji spremnost da se kontinuirano radi na procesuiranju ratnih zločina, ali izazovi prevazilaze samu volju. Učinili smo maksimum u okviru kapaciteta i mogućnosti, kako budžetskih tako i institucionalnih. Aktuelni zakonski okvir nije dovoljan. I dalje radimo po starim zakonima, uključujući one iz bivše Jugoslavije, Zakonik o postupku, koji nisu dovoljno prilagođeni predmetima ratnih zločina. Kada smo ove predmete preuzeli od Euleksa, morali smo da izgradimo interne mehanizme kako bismo bili spremni da se suočimo sa izazovima“, rekao je Morina.

On je naglasio da nedostatak pravne saradnje sa Srbijom, ali i sa Haškim tribunalom ostaje jedna od najvećih prepreka u istragama.

„Veoma veliki izazov predstavlja nedostatak međunarodne pravne saradnje, posebno sa Srbijom, ali i sa drugim državama i bivšim Krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Svi dokazi nalaze se u Srbiji ili van teritorije Kosova, kao i optuženi. Nedostatak te saradnje predstavlja ozbiljan problem. Sada imamo mogućnost podizanja optužnica u odsustvu. Suđenje u odsustvu nije novina i predstavlja najbolje rešenje koje pokušavamo da primenimo. Takođe, problem je i nepostojanje posebne baze podataka za predmete ratnih zločina. Identifikacija dokaza predstavlja veliki izazov. Mnogo informacija postoji, ali su rasute. Problem nije nedostatak informacija, već njihovo prikupljanje i objedinjavanje na jednom mestu u službi Specijalnog tužilaštva“, dodao je Morina.

Naim Rudari iz Advokatske komore Kosova rekao je da je suđenje u odsustvu i dalje relativno nov institut na Kosovu i da zahteva dodatnu stručnu pripremu.

„Još uvek postoji potreba za pripremama, obukama i njegovom profesionalnom primenom. Advokatska komora se suočava i sa poteškoćama pri angažovanju advokata. Ipak, svi moramo profesionalno da obavljamo svoj posao. Bilo je potrebno ubediti advokate da, osim zaštite prava optuženih, oni doprinose utvrđivanju činjenica i pravdi“, istakao je Rudari.

Dodao je da nedostaju specijalizovane obuke, naročito one koje bi vodili međunarodni stručnjaci.

„Verujemo da će ubuduće biti organizovane obuke za advokate, jer su oni sastavni deo pravosudnog sistema“, naveo je Rudari.

Amer Aljija iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu ocenio je da procesuiranje ratnih zločina ostaje jedan od najvažnijih i najsloženijih izazova pravosudnog sistema.

„Osim pravnog značaja, ovi procesi imaju direktan uticaj na ostvarivanje pravde za žrtve rata, borbu protiv nekažnjivosti i jačanje poverenja građana u institucije pravosuđa. Poslednjih godina zabeleženi su značajni pomaci u ovoj oblasti, uključujući povećanje broja optužnica za ratne zločine i sprovođenje suđenja u odsustvu“, rekao je Alija.