Euraktiv: Zloupotrebe i nasilje Kosovske policije usporavaju put ka EU

Sve češći navodi o policijskim zloupotrebama na Kosovu „pokreću neprijatna pitanja za Evropsku uniju“, kao jednog od glavnih finansijera Kosovske policije, konstatuje danas briselski portal Euraktiv u tekstu u kojem navodi da „rastuće optužbe za zlostavljanje i etničke tenzije stavljaju kosovske policijske snage – i njihove izglede za članstvo – na test“. Navodi i da policijske akcije na Kosovu nastavljaju da pogoršavaju tenzije između EU i Prištine, koje su pokrenule pitanja o tome da li će zahtev Kosova za članstvo u EU ikada biti shvaćen ozbiljno.

„Iako je Kosovo formalno podnelo zahtev za pridruživanje EU 2022, nedavni događaji su naveli neke zvaničnike u Briselu da dovedu u pitanje spremnost Kosova da poštuje vladavinu prava i zaštiti prava manjina – dva osnovna kriterijuma za pristupanje“, piše Euraktiv.

U tekstu se posdeća da je u poslednjih nekoliko nedelja više od 10 policajaca suspendovano u vezi sa nekoliko slučajeva, uključujući i smrt 27-godišnjeg Agona Zejnulahua u Lipljanu. Zbog tog slučaja, petorica policajaca suočena su sa optužbama za ubistvo iz nehata.

Kosovske policijske snage čine oko 10.000 uniformisanih i civilnih zaposlenih. Od njih, više od 15 odsto su žene, a oko 10 procenata pripada nealbanskim etničkim zajednicama, dok su ostali etnički Albanci.

Tokom proteklih pet godina, EU je uložila tri miliona evra pomoći i 1,5 miliona evra u obuku Kosovske policije, uz širu podršku putem Misije Euleksa.

U razgovoru za Euractiv jedan visoki zvaničnik EU opisao je policijsko nasilje na Kosovu kao „endemsko“.

Prema podacima Policijskog inspektorata Kosova, broj žalbi se povećao za više od 20 odsto za tri godine, uglavnom od strane albanske većine u Prištini, gde je prisustvo policije najjače.

„Javno poverenje u Kosovsku policiju opada, posebno među srpskim stanovništvom. Istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da 77 odsto etničkih Albanaca veruje policiji, u poređenju sa samo 14 procenata Srba. Prekretnica je došla u novembru 2022. godine, kada je više od 600 policajaca, etničkih Srba masovno podnelo ostavke. Ovo je usledilo nakon što je vlada odbila da sprovede Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je deo sporazuma iz 2015. godine, postignutog uz posredovanje EU, čiji je cilj bio da se Srbima da ograničena autonomija. Priština tvrdi da bi ZSO dala Srbiji previše uticaja“, navodi se u tekstu.

Masovne ostavke su ostavile veliki bezbednosni vakuum na severu sa većinskom srpskom populacijom – i umesto da zameni policajce novim srpskim regrutima, što zvaničnici tvrde da trenutno zakonodavstvo blokira, vlada je odgovorila raspoređivanjem uglavnom albanskih policajaca da popuni prazninu.

Taj potez je dodatno rasplamsao tenzije, pa je studija iz prošle godine pokazala da samo 1 procenat Srba podržava povećano prisustvo policije, dok je 35 odsto njih reklo da se zbog toga osećaju manje bezbedno, a 57 odsto nije bilo sigurno u vezi sa svojim osećajem bezbednosti.

Nasuprot tome, 93 odsto etničkih Albanaca podržalo je odluku, a 85 odsto njih je reklo da se zbog toga osećaju sigurnije.

„Ti srpski policajci nikada nisu zamenjeni, što je kršilo ustavnu obavezu Kosova da obezbedi etničku zastupljenost u javnim institucijama. Uprkos pritisku EU da se pronađe zaobilazno rešenje, zvaničnici tvrde da važeći zakon sprečava ponovno zapošljavanje onih koji su dali ostavku“, dodaje Euraktiv.

Da bi se popunila ta praznina, vlada je „ubrzala regrutovanje“ - policijska obuka je skraćena sa šest meseci na samo tri, što je čini najkraćom u poređenju sa drugim balkanskim zemljama.

Većina novih regruta bili su etnički Albanci bez znanja srpskog jezika. Neki su čak došli iz militarizovanih jedinica.

Grupe civilnog društva i međunarodni posmatrači brzo su upozorili, posebno kada su se pojavili izveštaji o policajcima koji nose etničke ili nacionalističke simbole dok su na dužnosti, što je u suprotnosti sa Ustavom Kosova.

U junu 2023. godine, EU je zamrzla finansijsku podršku i prekinula kontakte na visokom nivou, navodeći zastoj oko ZSO i upotrebu prekomerne sile na severu.

Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli rekao da, bez obzira da li će slučaj Zejnulahu rezultirati osuđujućim presudama ili ne, šire posledice ubrzane obuke su već očigledne, dodajući da se problemi sada protežu „daleko izvan severa zemlje“.

Direktor nevladine organizacije „Aktiv“ Miodrag Milićević rekao je da ga je lično napala Kosovska policija u blizini prelaza 2022.godine . Kritikovao je nedostatak raznolikosti u PIK-u, s obzirom na to da zapošljava samo tri etnička Srbina i dva Bošnjaka od 82 zaposlena.

Njegov slučaj je još uvek pod ponovnom istragom.

Kosovska policija je priznala nedostatke i u pisanom odgovoru Euraktivu navela da će osnovna obuka sada biti produžena na šest meseci u učionici i jednu godinu na terenu.

Ali problemi ostaju, konstatuje Euraktiv.

„SAD su 2023. godine donirale više od 500 telesnih kamera u pokušaju da obuzdaju zloupotrebu. Međutim, izveštaji PIK-a pokazuju da je samo 10 odsto graničnih i saobraćajnih službenika kojima su date, zapravo koristilo kamere. Telesne kamere su uvedene u specijalizovane patrole kada su se pojavile optužbe za ciljano uznemiravanje žena, etničkih Srpkinja na severu“, dodaje se.

Policija je za to krivila pravila o privatnosti, tvrdeći da su Vrhovni sud i Agencija za zaštitu podataka ograničili upotrebu kamera. Obe institucije su to negirale, navodeći da nikada nisu konsultovane van konteksta sprovođenja granica.

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) nije odgovorila na ponovljene zahteve u vezi sa uticajem nametnutih mera protiv Kosova na podršku policiji.

„Međutim, policijske akcije na Kosovu nastavljaju da pogoršavaju tenzije između EU i Prištine, što utiče na neposrednu i buduću podršku. Ove tenzije su takođe pokrenule pitanja o tome da li će zahtev Kosova za članstvo u EU ikada biti shvaćen ozbiljno. Iako je Kosovo formalno podnelo zahtev za pridruživanje EU 2022, nedavni događaji su naveli neke zvaničnike u Briselu da dovedu u pitanje spremnost Kosova da poštuje vladavinu prava i zaštiti prava manjina – dva osnovna kriterijuma za pristupanje“, zaključuje Euraktiv.