Muhadžiri: Najopasnija blokada na Kosovu od 1999. godine

Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenio je da je aktuelna politička situacija na Kosovu „najbesmislenija, najštetnija i najopasnija blokada“ od 1999. godine, navodeći da je prekoračenje ustavnog roka za konstituisanje Skupštine dovelo do situacije bez jasnog rešenja.

Muhadžiri je rekao da, uprkos prošlogodišnjem iskustvu i odluci Ustavnog suda o roku od 30 dana, kosovski političari nisu izvukli pouke iz prethodne krize.

„Bez ikakve sumnje, ovo je najbesmislenija, najštetnija i najopasnija blokada koja se dogodila na Kosovu od ’99. godine, jer dolazi nakon sve one političke katastrofe koja se dogodila prošle godine, što znači da kosovski političari nisu izvukli nikakvu pouku iz svega onoga što se dogodilo prošle godine. Sada je situacija još teža, jer imamo presudu Ustavnog suda koja precizno određuje da Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana od verifikacije izbornih rezultata. Tako da je ovo užasan politički prostor iz kojeg niko nema ideju kako da se izađe. Dakle, nema plana B i ova blokada, ova stagnacija, nastaviće se i dalje bez ikakve mogućnosti za realna, normalna očekivanja“, rekao je on za Ekonomiju onlajn.

On je optužio Pokret Samoopredeljenje za kršenje Ustava, ocenivši aktuelnu situaciju kao najteži slučaj.

„Pokret Samoopredeljenje je prekršio Ustav 16 puta, ali ovo je najteži, najsramniji slučaj, jer sada već imamo preciznu odluku Ustavnog suda o roku od 30 dana. I ovo prekoračenje Ustava, ova revnost da se ide iznad zakonitosti i da se otme čitav politički proces konstituisanja Skupštine Kosova ima veoma visoku cenu i ostaće kao crna mrlja u političkoj istoriji Kosova“, rekao je on.

Muhadžiri je rekao da ne vidi opravdanje za ovakvu situaciju.

„Ne postoji nikakvo opravdanje za ovakvo nepolitičko, antiinstitucionalno, antisistemsko ponašanje, jer su svi argumenti jasni. Dakle, nema prostora za debatu, nema prostora za raspravu, nema prostora za nagađanja. Sve je jasno, sve je precizno, a pokušaj da se ide izvan Ustava, da se Ustav podredi, jeste crno poglavlje kosovske politike“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, izostanak aktivnijeg angažmana međunarodnog faktora povezan je i sa drugim globalnim krizama, ali očekuje da će međunarodna zajednica intervenisati ukoliko se blokada nastavi.

„U prošlosti, svaki put kada je bilo blokada, postojao je kvalitetniji angažman međunarodne zajednice, ali je ovog puta problem u tome što postoje žarišta ratova širom sveta, postoje mnoga područja u kojima su angažovali svoje resurse, na primer Iran, Ukrajina i Gaza. To je razlog zbog kojeg se međunarodna zajednica aktivnije ne bavi blokadom na Kosovu. Ipak, ovo ne može da traje beskonačno i pitanje je trenutka kada će se i međunarodna zajednica, čak i uz pretnju oštrim sankcijama, obratiti kosovskom političkom spektru, jer je Kosovo, pored toga što je izraz volje građana Kosova i države Kosovo, takođe i međunarodni projekat. Zbog toga neće dozvoliti da dođe do potpuno besmislene blokade ili stagnacije, jer ne postoji plan, ne postoji normalna, pozitivna ideja koja bi vodila ka rešenju, već se tvrdoglavo insistira na rigidnim pozicijama, a to ne daje nikakvu nadu za konstruktivno rešenje“, rekao je on.