Mur: Sa Kurtijem teško do napretka u dijalogu

Kosovski premijer Aljbin Kurti neuspešan je ne samo za Kosovo, već i za odnose sa SAD, i sa njim će novom izaslaniku EU za dijalog Peteru Sorensenu biti veoma teško da postigne napredak u dijalogu, konstatuje viši saradnik Atlantskog saveta Džonatan Mur u razgovoru sa Kosovo onlajn. Kaže da bi bilo korisno da opozicione stranke, sa Srpskom listom, formiraju novu kosovsku vladu.

Komentarišući situaciju na Kosovu, pre svega jednostrane mere, kao što su zatvaranje srpskih institiucija i izostanak napretka u dijalogu, Mur kaže da je u Vašingtonu i dan danas nemoguće shvatiti kako je Kurti neuspešan ne samo za Kosovo, već i za odnose sa SAD.

Podseća na donedavnog ambasadora SAD u Prištini Džefrija Hovenijera, za kojeg kaže da je bio „sjajan“, ali  da ni on nije mogao ništa pozitivno da uradi sa Kurtijem, koji je sve odbio.

„Već pre 10 godina Kurti je bio negativan. Građani su glasali za njega, verovatno jer nije korumpiran, jer je skroman, ali rezultat je da nije bilo pozitivnog koraka kada nešto zavisi od njega. To se vidi i u dijalogu“, primećuje Mur.

Bilo je, dodaje, nade da će sa ovim izborima doći i nova vlada i premijer.

Priznaje da se nadao da će opozicija na Kosovu dobiti više glasova i da će moći da formira koaliciju.

„Bilo bi korisno da sa Srpskom listom formiraju vlast i da se dobije novi premijer. Nadam se da će opozicionari, ako žele napredak za svoje građane, naravno i na severu, da formiraju koaliciju i da vode bolju politiku prema Evropi, Americi“, smatra Mur, nekadašnji vršilac dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara.

Navodi da je pozitivna stvar što će Sorensen posredovati u dijalogu, jer je veoma pametan, ali će, ukazuje, sa Kurtijem i njemu biti veoma teško da postigne napredak u dijalogu.

Kada je reč o odnosima Kosova i SAD, ukazuje da niko u američkoj vlasti ne može predvideti uspešnu budućnost Kosova sa Kurtijem.

Podseća da je i Ričard Grenel, čovek blizak predsedniku Donaldu Trampu, koji je, kaže, igrao i još uvek igra veoma važnu ulogu i ima Trampovo poverenje i poštovanje, više puta spomenuo Kurtija sa kojim nije baš u najboljim odnosima.

„I neki drugi s vremena na vreme govore o situaciji na Kosovu. Jasan je signal bio čak i za Bajdena da niko u američkim vlastima ne može predvideti uspešnu budućnost Kosova sa Kurtijem. Ako glasači misle da je on jedini političar koji treba bude premijer, to je odluka birača da napretka neće biti što se tiče ekonomije, trgovinskih odnosa, ne samo sa EU i Amerikom. Ne može nikome da bude iznenađenje ni tajna da ni u Severnoj Makedoniji, ni u Albaniji ne mogu biti zadovoljni Kurtijevim ponašanjem“, rekao je Mur.

Navodeći da ne može da se meša u unutrašnje stvari Kosova, ipak navodi:

„Ako želite njega kao premijera, želite da isključite pozitivnu budućnost do daljeg“.

Na konstataciju da je položaj Srba na Kosovu nikada gori, te upitan da li očekuje da će Sorensen i Vašington vršiti pritisak da se konačno formira Zajednica srpskih opština, odgovara da to jeste glavni zadatak i da ZSO nakon 12 godina mora da se formira.

Smatra da neki pogrešno tumače da bi to mogla biti nova Republika Srpska, jer su nadležnosti opština nešto što je definisano Ustavom. Tu se govori o konkretnim, lokalnim pitanjima, bez spoljne politike, već samo o obrazovanju, zdravstvu.

„I vlade pre Kurtijeve nisu usvajale ZSO. Ali, ipak je bilo više pozitivnih koraka u vezi sa kontrolom na administrativnoj liniji, odnosno granici, u trgovini… Ali, onda su usledili negativni koraci Prištine, od zatvaranja banaka, institucija, postavljanje predsednika opština… Srba nema samo na severu, već i na jugu. Nadam se da će biti sve više boljeg razvoja“, rekao je Mur.

Na pitanje može li se očekivati novi Vašingtonski sporazum, s obzirom da je Tramp ponovo u Beloj kući, kaže da bi o tom pitanju mogao samo da spekuliše.

Ipak, uveren je da onog što većina u Briselu i Vašingtonu želi – priznanje – neće doći, već da je potrebno da dođe do smirenja situacije i do dijaloga.

„Menjati granice, ’trampiti’ teritoriju, mislim da nije najbolja opcija. Smiriti tenzije da, da postoji neki dijalog“, dodao je Mur.

Kaže da se i prilikom nedavne posete Tirani uverio da su u albanskoj vladi frustrirani stavovima Prištine.

„Nadam se da će SAD moći da igraju pozitivnu ulogu. Ali, ima toliko izazova i prioriteta na radnom stolu američkog predsednika, ne znam kakva će biti sledeća faza. Nema ambasadora u Prištini i Beogradu, niti stalnog pomoćnika državnog sekretara za Evropu. Nadam se da će sa novim ljudima u ambasadama i Stejt departmentu, sa Sorensenom i drugim partnerima rešavati situaciju“, naveo je Mur.

Sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova o saradnji u oblasti odbrane ne vidi kao opasnost po stabilnost regiona i i ističe da to nije pretnja nikome u Srbiji, niti drugima.

Navodeći da ne može biti iznenađenje da postoje takvi kontakti, ukazao je da taj sporazum ne predviđa član, poput člana 5 Ugovora o Nato alijansi, koji podrazumeva da članice imaju obavezu međusobne odbrane.

Dodaje da je zapravo korisno govoriti na međunarodnom nivou o nekom vidu saradnje, ali i konstatuje kao bivši diplomata - da mnogo toga ostane na praznim rečima.

„Ovakva saradnja nije nova stvar, ali koliko je bitno za budućnost, ne želim da komemntarišem“, rekao je Mur.

Na pitanje šta Balkan može da očekuje od drugog Trampovog mandata, pojašnjava da su sada i brzina svega što radi predsednik i prioriteti mnogo drugačiji, jer Tramp, znajući da po Ustavu ne može imati i treći mandat, želi što brže da uradi što više, a posebno imajući u vidu mogućnost da bi na narednim izborima za Senat, republikanci mogli da izgube većinu.

Ocenjuje da Balkan sada nije u fokusu, jer je mnogo međunarodnih i domaćih izazova, poput Ukrajine, Bliskog istoka, Kine, taksi, migracija…

„Tramp i Putin su obavili razgovor, što je korak napred iako nije sve rešeno, ali je važno da je došlo do promene pristupa, jer je Bajden, na početku rata, rekao da će on trajati do daljeg. Došlo je vreme da se barem postigne primirje. Što se tiče Balkana, Marko Rubio je državni sekretar, koji je u Senatu pratio dešavanja na Balkanu Sada je 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan u državi Ohajo, odakle je potpredsednik Džej Di Vens. Videćemo kakve će biti mogućnosti za obeležavanje te godišnjice. Balkan ima podršku i pažnju, ali nije na vrhu spiska“, sumira Mur.

Povodom situacije u BiH, kaže da je ona veoma komplikovana, sa mnogo otvorenih pitanja.

Napominje da Republika Srpska nema pravo na nezavisnost i da je ta opcija isključena.

„Godinama čujemo retoriku Milorada Dodika da nije zadovoljan ulogom visokog predstavnika, ni bivšeg, ni sadašnjeg, i da neki ljudi u RS sanjaju o nezavisnosti, ujedinjenu sa Srbijom. Ta opcija je isključena u Sporazumu i Ustavu. Republika Srpska nema pravo na nezavisnost. Dobro znam kontekst i van BiH. Što se tiče prava na nezavisnost može biti komplikovana tema. Po Dejtonu nema šanse za to. Kada se pogleda geografska karta vidi se i da je RS podeljena na dva dela, a između se nalazi Brčko koje ne pripada nikome“, objašnjava Mur.

Ipak, kaže da razume frustracije, jer je veoma žalosno što političari u BiH, ne samo iz Banjaluke,  već iz Sarajeva i Mostara nisu našli sporazum, konsenzus.

Podsetio je da je pre više decenija postojala težnja da se promeni Ustav BiH, da su to prihvatili Milorad Dodik, Bakir Izetbegović i Dragan Čović, ali su Haris Silajdžić i neki drugi to sprečili, pa se nije došlo do novog ustavnog poretka.

Dejtonski sporazum je uspeh, ali i kavez, konstatuje Mur, jer onemogućava političare da se kandiduju na celom prostoru BiH, zbog čega rastu nacionalizam i nespremnost na kompromis.

Zato bi želeo da vidi više bošnjačkih političara u Banjaluci, kao i srpske političare u drugim delovima BiH.

„Ali, nažalost, lakše je ostati odvojen. Svi tvrde da su oni dobri, a drugi loši. Za Dodika, ali i za Bošnjake i Hrvate nacionalizam igra važnu ulogu. Svi se vade na druge što ne rade svoj posao. A, to je loše opravdanje za nesposobnost“, podvukao je Mur.

Šta će se desiti narednih dana, priznaje – ne zna, jer je po Ustavu obaveza poštovati ulogu suda na državnom nivou.

„Koji će biti sledeći korak, ne znam. Za one koji tvrde da će sigurno biti sukoba ili rata, sumnjam u to. Nije uopšte odgovoran stav pretiti tako nečim. Ljudi na Balkanu odlično znaju šta znači rat. Nije rat rešenje ni za koga. Nadam se da će doći do nečeg boljeg“, zaključio je Mur.