Murati: Kurti iskoristio proces izbora predsednika za politički manevar protiv DSK

Profesor političkih nauka Valjon Murati izjavio je da problem sa procesom izbora predsednika Kosova ne leži u imenima kandidata, već u načinu na koji se vode pregovori između političkih stranaka, prenosi Ekonomija onlajn.

Murati je kazao da je Demokratski savez Kosova trebalo da izgradi širi konsenzus i bolju unutrašnju komunikaciju između lidera stranke Ljumira Abdidžikua i poslaničke grupe u vezi sa predlozima za predsednika.

„Smatram da problem nije samo u imenima, već u samom procesu. Imamo mnogo prihvatljivih imena. Na primer, Bekim Sejdiju je mogao biti prihvatljiv kandidat. Pitanje je kako se vode razgovori, kako se rešavaju ova pitanja, a posebno kako je jedna od opozicionih stranaka, DSK, pristupila ovom problemu dok se istovremeno suočavala sa dubokim unutrašnjim podelama. Trebalo je da postoji više konsenzusa i bolja komunikacija između lidera stranke i poslaničke grupe u vezi sa predlozima, njihovim prihvatanjem i slično”, rekao je on.

Murati je dodao da je kosovski premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti iskoristio taj proces kao političku diverziju protiv DSK, čime je dodatno produbio unutrašnje podele u toj stranci.

„Kurti je vešto iskoristio ovaj proces za politički manevar protiv Demokratskog saveza Kosova, sa ciljem da ga dodatno podeli i oslabi, što predstavlja njegovu jasnu političku strategiju, bar u poslednjih šest ili sedam godina. Ja ovo prvenstveno vidim kao političku igru. Naravno, ako bude predložen kandidat kojeg podržava Kurti, dogovor bi mogao biti postignut. U suprotnom, mogli bismo se naći u ciklusu stalnih političkih zastoja sve dok se politička situacija ne promeni, odnosno dok Kurti ne obezbedi većinu potrebnu za kandidata po svom izboru”, istakao je Murati.

Murati je naveo da se dogovor o izboru predsednika mogao postići kroz dijalog između Kurtija i lidera DSK Ljumira Abdidžikua, bez nužnog učešća drugih stranaka.

„Učešće ostalih stranaka nije bilo neophodno. Naravno, ustalila se kultura bojkotovanja ovih procesa, koju je pokrenuo Pokret Samoopredeljenje, a kasnije prihvatile sve opozicione stranke kada su se našle u toj ulozi. Bilo bi idealno kada bismo se kretali ka normalnim političkim tokovima u kojima se takvi procesi ne bojkotuju. Međutim, kada se jednom ukoreni takav manjkav stil politike, on se često nastavlja čak i od strane stranaka koje su ranije trpele zbog takvog ponašanja”, dodao je on.

Ocenio je takav stil politike štetnim, dok je glavnu odgovornost za trenutnu situaciju pripisao Kurtiju i Pokretu Samoopredeljenje.

„To je loš način vođenja politike, ali takva je situacija u kojoj se nalazimo. Nema sumnje da primarna odgovornost uvek leži na dominantnoj, moćnoj stranci. U ovom slučaju, Kurti i Samoopredeljenje snose glavnu odgovornost za ovu situaciju, jer imaju parlamentarnu većinu. Sa te pozicije, trebalo je da izgrade konsenzus i saradnju sa drugim političkim strankama, kao i da obezbede njihovo uključivanje u ove procese, čak i ako bi to zahtevalo kompromise”, kazao je Murati.