Mustafa: Odlaganje postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom moglo bi da šteti Kosovu

Izvor: Lajmi

Bivši kosovski premijer Isa Mustafa u intervjuu za Gazetu ekspres kaže da sporazum koji je postigao premijer Aljbin Kurti 2023. i nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji su ponudili posrednici čine Kosovo nefunkcionalnim. Predlaže da se pristupi osnivanju ZSO prema sporazumu iz 2013. po odluci Ustavnog suda iz 2015. godine. Prema njegovim rečima, odlaganje postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom moglo bi da nanese veliku štetu Kosovu.

Mustafa, govoreći o završetku pregovora sa Srbijom, kaže da bi međusobno priznanje trebalo da bude u centru konačnog sporazuma. Prema njegovim rečima, to bi trebalo vratiti kao uslov za pregovarački sto, pošto je, kako kaže, sporazumom Kurtija i Aleksandra Vučića iz 2023. sklonjeno iz pregovora.

Govoreći o šteti koju Kosovu nanosi nepostojanje sporazuma sa Srbijom, Mustafa pominje i Rezoluciju UN iz 2010. godine koja, prema njegovim rečima, nalaže Kosovu da ne deluje u pravcu pronalaženja rešenja.

Prva šteta koja proizilazi iz toga, prema rečima bivšeg šefa DSK, jeste transformacija vlada u neefikasnu, jer umesto da se bave problemima građana, njihov fokus i posvećenost treba da budu na pregovorima.

Druga šteta je, kaže, slabljenje pozicije Kosova, dok Srbija konsoliduje svoje odnose sa SAD i evropskim zemljama.

Mustafa dodaje da Srbija apsorbuje investicije, dok se Kosovo sankcioniše ekonomski i politički.

Bivši kosovski premijer kaže da i to pokazuje zašto Srbija nije zainteresovana da se nađe konačno rešenje sa Kosovom.

Dodaje da Srbija želi da se Kosovo prećutno vrati u zemlju sa nedovršenim statusom što, kako ističe, predstavlja kolosalan rizik za Kosovo.

„To je i razlog zašto Srbija ne pokazuje interesovanje za zaključivanje dijaloga. Ovim se, ne primećujući nezavisni status Kosova, pokušava prećutno pretvoriti u privremeni, nedovršeni status, što predstavlja kolosalnu opasnost za našu zemlju“, rekao je Mustafa.

Predlaže da Kosovo primeni sporazum iz 2013. godine ratifikovan u Skupštini i presudu Ustavnog suda iz 2015. godine, a ne sporazum koji je premijer Aljbin Kurti postigao 2023. godine.

„Kompromisi sa političkom i teritorijalnom autonomijom Srba, po sporazumu iz 2023. godine, uz prihvatanje statuta koji nude posrednici, moraju biti neprihvatljivi jer državu čine nefunkcionalnom“, smatra Mustafa.

Pored izazova zatvaranja problema sa Srbijom, Kosovo se nalazi i usred teškoća u geopolitičkom pozicioniranju među svojim saveznicima, SAD i EU, koji se iz dana u dan udaljuju jedni od drugih.

Mustafa kaže da Kosovo ne treba da bira jedno od to dvoje, već da bude i sa Vašingtonom i sa Briselom.

„Sa SAD kao glavnim strateškim partnerom i sa EU kao evropskim prostorom kome pripada i zajednicom kojoj teži da se pridruži“, rekao je.

Kao neko ko je vodio kosovske institucije, kaže da su u vreme kada je Donald Tramp bio prvi put na vlasti, postojali trikovi iz nekoliko evropskih zemalja koje su sugerisale Kosovu da ne moraju da budu blisko povezane sa SAD, pošto su pripadale Evropi.

Mustafa kaže da je ta sugestija na Kosovo stigla dok su sami Evropljani maltretirali građane Kosova viznim režimom i dok su i sami bili zabrinuti zbog izjava američkih zvaničnika o mogućem povlačenju američkih trupa iz Evrope.

„Stoga moramo vratiti poverenje u dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, kao i sa institucijama i zemljama Evropske unije. Da ne nastavljamo sa praznim i čudnim predavanjima o spoljnoj politici“, rekao je Mustafa.

Pored spoljnih faktora koji određuju razvoj Kosova, politička interakcija i unutrašnje upravljanje igraju izuzetno važnu ulogu. Govoreći o tom pitanju, Mustafa kaže da put koji utire kosovska politika više liči na ćorsokak nego na put koji Kosovo vodi napred.

Ističe i nedostatak istinske demokratije, nepoštovanje rada i vrednosti, dodajući da se izbori dobijaju kroz politiku, a da se ignorišu stanovništvo i saveznici koji su oslobodili Kosovo.

„Daleko je to od prave demokratije, od sadašnjih interesa izgradnje države i od racionalnih, stručnih i naučnih pristupa. Ne poštuju se rad i vrednosti. Populacionom politikom se dobijaju izbori, a stagniraju privreda, obrazovanje, zdravstvo, a ignorišu se odnosi sa saveznicima koji su pomogli slobodu, formiranje države, ekonomski i institucionalni razvoj“, dodao je.

Kaže da na Kosovu nedostaje saradnja među partijama, dok su politički interesi stavljeni iznad „interesa države“.

Dok se Kosovo suočava sa poteškoćama da se konsoliduje i okonča probleme kojima je opterećeno, ne nedostaje upozorenja o bezbednosnim rizicima koji bi mogli da ga ugroze. Istoričar Oliver Šmit je u nedavnom intervjuu rekao da je „Kosovo jedna od najugroženijih zemalja“, a Mustafa navodi da sve dok je Nato na Kosovu preko vojnika Kfora, a posebno američkih vojnika, nema opasnosti od Srbije.

Govoreći o Srbima na Kosovu, Mustafa kaže da se, ukoliko se ne integrišu u kosovske institucije, mora razmotriti trajni rizik njihovog organizovanja na severu, slično onome što se desilo u Banjskoj, uz, kako navodi, podršku i podsticaj Srbije.

Još jedna ozbiljna pretnja koja bi mogla da ugrozi Kosovo u budućnosti, prema rečima Mustafe, jeste povlačenje američkih trupa sa Kosova. On kaže da ih o tome upozoravaju od 2020. godine, ako Kosovo ne pokaže interesovanje za mir i stabilnost.

Mustafa dodaje da je to bio razlog što je stranka koju je on svojevremeno vodio napustila koaliciju sa Kurtijevim Samoopredeljenjem.

„Poruke koje su tada stizale iz Vašingtona, a koje su se odnosile na ukidanje carina na srpske proizvode i deblokadu dijaloga, jasno su govorile da ako Kosovo nije zainteresovano za mir i stabilnost, zašto bi onda američki poreski obveznici to radili sa vojnicima na Kosovu. To je bio i razlog zašto je DSK raskinuo koaliciju sa Samoopredeljenjem“, rekao je Mustafa.