Na današnji dan pre 27 godina usvojena Rezolucija 1199

Na današnji dan pre 27 godina, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju 1199, kojom se zahtevao prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavak pregovora o okončanju krize na Kosovu.

Ova Rezolucija usledila je nepunih šest meseci nakon prethodne Rezolucije 1160, kojom je SR Jugoslaviji uveden embardo na oružje i ekonomske sankcije. Savet bezbednosti je tada osudio nasilje srpske policije prema mirnim demonstrantima, ali i terorističke akte Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), dok je državni vrh SRJ pozvan da traži političko rešenje sukoba na Kosovu, a kosovski Albanci da osude sve terorističke akcije i svoje ciljeve ostvaruju mirnim sredstvima.

Isti zahtev o političkom rešenju i osudi terorističkih akcija, Savet bezbednosti UN ponovio je i u tekstu naredne rezolucije 1199. Tom prilikom je izrazio i zabrinutost zbog pojačanih borbi na Kosovu i, kako se navodi, prekomerne upotrebe sile od strane policijskih snaga Srbije i Vojske SR Jugoslavije, koje su rezultirale brojnim civilnim žrtvama i izmeštanjem oko 230.000 ljudi iz njihovih domova.

Savet bezbednosti UN Rezolucijom 1199 pozvao je SRJ da obustavi sve akcije bezbednosnih snaga protiv civilnog stanovništva, kao i da naredi povlačenje svih jedinica koje su vršile represiju nad civilima.

Rezolucijom se tražilo od SRJ da obezbedi efikasan i stalni međunarodni nadzor na Kosovu od strane posmatračke misije Evropske zajednice i diplomatskih misija akreditovanih u SRJ, kao i da, u saradnji sa UNHCR-om i Medjunarodnim Crvenim krstom olakša povratak izbeglica i raseljenih u njihove domove, kao i da dozvoli nesmetan pristup humanitarnih organizacija i pomoći Kosovu.

Istaknuta je i potreba da vlasti u SRJ „privedu pravdi“ pripadnike bezbednosnih snaga koji su zlostavljali civile i namerno uništavali imovinu.

U Rezoluciji je istaknuto i opredjeljenje predsednika SRJ Slobodana Miloševića da će političkim sredstvima rešavati sukob, izbegavati represivne akcije protiv civilnog stanovništva, te garantovati slobodu kretanja međunarodnim humanitarnim organizacijama i posmatračima, kao i obezbediti siguran povratak izbjeglica.

Kao sve ostale rezolucije koje su se odnosile na Kosovo, Rezolucija 1199 je bila zasnovana na Glavi VII Povelje UN koja predviđa mogućnost upotrebe sile u cilju uspostavljanja mira i bezbednosti.

Na kraju teksta rezolucije, najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.

Ubrzo nakon usvajanja Rezolucije 1199, Savet Nato je 13. oktobra 1998. godine konstatovao da SRJ nije ispunila zahteve i izdao je naredbu o vazdušnim napadima na SRJ, koji je trebalo da počnu za 96 časova.

Istog dana u Beogradu je američki izaslanik Ričard Holbruk sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem postigao dogovor o rešavanju kosovske krize.

Na osnovu ovog dogovora, načelnik Generalštaba VJ i vrhovni komandant Nato u Evropi 15. oktobra 1998. potpisali su sporazum kojim je Nato dobio slobodan pristup vazdušnom prostoru iznad Kosova kako bi kontrolisao prekid vatre i kretanja snaga na terenu.

Dan kasnije potpisan je sporazum između SRJ i Oebsa o slanju 2.000 posmatrača na Kosovo. Posmatračka misija Oebsa je, između ostalog, imala zadatak da verifikuje ispunjenje obaveza iz Rezolucije SB UN 1199, nadgleda poštovanje prekida vatre, istražuje izveštaje o kršenju prekida vatre, nadzire izbore na Kosovu kako bi oni bili otvoreni, fer i slobodni.

Već 24. oktobra Savet bezbednosti UN je usvojio novu Rezoluciju 1203, kojom je tražio od SRJ poštovanje prethodne Rezolucije 1199.

Nakon neuspelih pregovora u Rambujeu i Nato bombardovanja SR Jugoslavije od marta do juna 1999., Savet bezbednosti je 10. juna te godine, nakon opoziva prethodnih rezolucija o kosovskoj krizi, usvojio Rezoluciju 1244, sa ciljem političkog rešenja krize na Kosovu, očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u svoj dom, koja je i danas na snazi.