Nakon što je jedan datum za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU pušten u etar, usledila dva hladna tuša

Obećavajuća izjava Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, data u ponedeljak na Bledu, da EU mora biti spremna da 2030. godine primi nove članove, izbledela je posle svega 48 sati. Naime, nedugo zatim oglasila se Evropska komisija diplomatskom porukom kako "ne želi da spekuliše datumima", jer je "proširenje zasnovano na zaslugama". Predsednik Francuske Emanuel Makron je potom bio još oštriji u odbrani svog starog stava da se EU pre proširenja mora prvo reformisati, dok je Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, poručio da potencijalne članice ne očekuju od EU da ga integriše, već da na tome mora da rade same, piše Blic.

Kad se sagledaju sve poruke iz EU u prethodna tri dana primetna je razlika između poruka briselskih diplomata koje učestalo borave u ovom regionu i čija je službena dužnost evrointegracija Zapadnog Balkana i stavova institucija i lidera najmoćnijih evropskih zemalja koji razmišljaju pre svega o interesima zajednice i svog biračkog tela.
 
Potreban "buster" za države - kandidate?

Đorđe Trikoš, stručnjak u oblasti komunikacija, objašnjava za Blic zbog čega je Mišel na Bledu spomenuo 2030. godinu kao potencijalni datum proširenja EU.

"Moguće da se radi o proceni u vrhu EU administracije da je potrebna nova injekcija motivacije, "buster" za države koje žele da postanu članice. Procenjeno je da entuzijazam opada, a pritom se uviđa i da je dosadašnji odnos prema kandidatima bio previše jednostran. Političari u zemljama kandidatima su počeli da zauzimaju tvrđi stav, da se žale na to da EU ima samo očekivanja, ne dajući mnogo zauzvrat. To se odrazilo na raspoloženja javnosti u zemljama kandidatima", navodi Trikoš.

Kako kaže, izjave Mišela i Lajčaka predstavljaju pokušaj EU da pokaže više razumevanja za probleme država koje žele da postanu članice.

"U tom smislu, za tango je zaista potrebno dvoje. Međutim, treba zadržati oprez kada su ove izjave u pitanju. Jednim delom se one verovatno tiču upravljanja očekivanjima Ukrajine, a tek posledično Zapadnog Balkana. Međutim, pod pretpostavkom da se tiče svih podjednako, Mišelova i Lajčakova izjava deluju usaglašeno", ocenjuje Trikoš.

"Makron zavisan od društvene klime u Francuskoj"

S druge strane, Makronov stav "treba interpretirati nešto drugačije".

"Prvo, njegova pretnja ukidanjem viza ako ne bude implementacije Ohridskog sporazuma je prirodna ako se uzme u obzir pokroviteljska uloga Francuske i EU u tom procesu. On je u nekoj meri prinuđen da plasira te pretnje, jer ukoliko Francuska i EU nisu u stanju da obezbede poštovanje sporazuma čiji su pokrovitelj, onda je to signal nesposobnosti EU i glavnih članica, i podsticaj zemljama Zapadnog Balkana, pa i svim drugim zemljama koje mogu biti vinovnici bezbednosnih kriza, da se ogluše o reč ili potpis na sporazum", analizira Trikoš.

Trikoš nalazi još jedan razlog za Makronov konzervativan stav prema proširenju EU.

"Drugo, Makron, za razliku od Mišela i Lajčaka koji nisu izabrani na izborima, jeste politički zavisan od društvene klime u Francuskoj, koja sve više trpi uticaje s desna. On u svojim izjavama mora da pokazuje oštrinu kako bi odobrovoljio desničarski deo francuske javnosti, koja je neprijateljski usmerena ka daljim integracijskim procesima i imigraciji",  kaže Trikoš.

"Mora da pokaže zube tamo gde može"

Stručnjak u oblasti komunikacija ističe da "svemu tome verovatno treba dodati i akutni problem za Francusku u Africi".

"Makron mora da pokaže zube tamo gde može. U Nigeru još uvek nema dovoljno jake zube", ističe Trikoš.

"Dobar policajac, loš policajac" strategija

Kako kaže, to je stvar razlike u kontekstima u kojima se daju izjave.

"Portparol komisije mora da iznosi prethodno usaglašen i odobren stav, pogotovo na konferenciji za štampu. Mišel i Lajčak su svoje izjave davali u nešto manje obavezujućem formatu i kontekstu. Pomalo je to stvar implicitnog dogovora, "dobar policajac, loš policajac" strategije", navodi Trikoš.

I podseća da su i Mišel i Lajčak diplomate.

"To je prirodno. Nije prirodno očekivati da portparol komisije izjavi nešto poput "trebalo bi do 2030". I sasvim je prirodno da to kažu Mišel ili Lajčak, čiji spoljnopolitički uspesi zavise od odobrovoljavanja sagovornika",  zaključuje Trikoš.

Grubješić: Mišel preuzeo Junkerovu ulogu

S druge strane, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku se vraća u bližu prošlost.

"Prethodna godina koja je figurirala za ulazak Zapadnog Balkana u EU bila je 2025. godina, ali taj predlog Žan Klod Junkera države članice u Evropskom savetu nisu ni razmatrale. Sada je tu ulogu o određivanju datuma preuzeo predsednik Saveta Šarl Mišel, ali ga je Komisija dan posle demantovala, a Makron ponovio staru tezu o Evropi u više brzina i potrebi da se Unija reformiše pre nego što primi nove članice", podseća Grubješić.

Rat u Ukrajini vratio temu proširenja EU

Kako kaže, nema nikakve dileme da je od početka ruske agresije na Ukrajinu proširenje vraćeno na sto kao tema o kojoj se mora razgovarati, ali još "nema konkretnog dogovora ni kada ni kako će ići pristupanje budućih članica".

" Geopolitika diktira čvršće vezivanje Ukrajine, Moldavije, potencijalno Gruzije i Zapadnog Balkana za EU, pa je izvesno da će se fokus staviti na tešnju ekonomsku i bezbednosnu saradnju i da će pristupanje ići u fazama. Samit EU-Zapadni Balkan krajem godine možda donese i neka konkretnija rešenja, uključujuči i datum", navodi Grubješić.

Sagovornica Blica vidi odugovlačenje procesa evrointegracija kao izvor evroskepticizma u regionu.

"Već više od decenije proširenje EU je praktično zaustavljeno, a istovremeno je povećan broj samita, foruma, događaja koji se bave ovom temom, koja može da bude interesantna za neke krugove u EU i na Zapadnom Balkanu, ali koja nažalost ne doprinosi povratku poverenja građana u čitav proces", zaključuje Grubješić.