Nemačka: Ne trebaju nam tenzije na Balkanu, Priština i Beograd da se vrate za pregovarački sto

Glavni fokus Samita NATO-a, koji sutra počinje u Litvaniji, biće podrška Ukrajini, ali i pitanje Kosova i bezbednosti na Balkanu biće tema razgovora, preneo je Dojče vele, pozivajući se na neimenovanog visokog zvaničnika nemačke vlade.

"Verujem da je ovaj Samit dobra prilika da se svi sete geopolitičke situacije: Rusija je vratila rat Evropi i zato se NATO povećava. Ono što nam trenutno zaista nije potrebno jeste da u ovoj veoma napetoj geopolitičkoj situaciji imamo takve tenzije na Balkanu za koje verujemo da se mogu izbeći", rekao je ovaj nemački zvaničnik.

Uoči Samita, iz Berlina istakli značaj deeskalacije između Kosova i Srbije, kao i to da razmatraju mogućnost mera protiv Beograda.

Tokom sastanka sa novinarima u glavnom gradu Nemačke, u susret NATO Samitu, visoki zvaničnik nemačke vlade rekao je za Dojče vele i da bi Priština i Beograd trebalo da se vrate za pregovarački sto:

"Naš fokus je da obe strane sprovedu ono što su obećale, posebno u Beogradu, ali i na Kosovu", rekao je zvaničnik, misleći na francusko-nemački plan i sporazum o njemu u februaru i martu ove godine.

Sledeći korak je da obe strane budu prisutne u razgovorima koje vodi EU i da potom konstruktivno pregovaraju za Zajednicu opština severa Kosova.

Nemačka je prošle nedelje pojačala pritisak na Kosovo time što je privremeno ukinula prva tri projekta saradnje, u skladu sa odlukom Saveta EU o kaznenim merama, a iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za Dojče vele su rekli da je reč o tri projekta koja još nisu počela.

"To su konsultacije i formati saradnje u oblastima bezbednosne saradnje i saradnje za razvoj", saopštilo je nemačko Ministarstvo i dodalo da kazne ne utiču na "projekte sa sektorom civilnog društva, kao ni projekte koji su već počeli da se realizuju".

"Svi pogođeni projekti mogu se ponovo pokrenuti u bilo kom trenutku. Preduslov za to je sprovođenje neophodnih mera za stabilizaciju situacije u severnim opštinama", naveli su iz Berlina.

Na pitanje da li Nemačka namerava da preduzme kaznene mere protiv Srbije, u odgovoru Ministarstva se navodi da "kao i Kosovo, očekuju da Srbija aktivno doprinese deeskalaciji situacije".

"Srbija mora jasno da se posveti primeni Ohridskog sporazuma, na koji je pristala na početku ove godine i više ne bi trebalo da dovodi u pitanje njenu valjanost i obavezujuću prirodu. S obzirom na napetu situaciju – kao što smo uradili sa Kosovom – ispitujemo, dakle, ne samo unutar EU, već i na bilateralnom planu, koje mere se mogu preduzeti prema Srbiji, na primer obustavljanjem projekata i formata saradnje", saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

Bivši nemački diplomata i stručnjak za Balkan Volfgang Išinger je na sastanku sa akreditovanim stranim novinarima u Berlinu izrazio skepsu prema ovoj metodi.

"Nisam za takve kaznene akcije. Mislim da EU treba da vodi računa da naše odluke o sankcijama, kao što je to ranije rađeno protiv Poljske ili Mađarske, ne budu kontraproduktivne", rekao je Išinger i dodao da bi to moglo da unese nepotreban antagonizam u saradnju sa EU.

Rekao je da je i sam za nagradu, umesto za kaznu, zbog čega predlaže Đuzepu Borelju ili Miroslavu Lajčaku da naprave "spisak nagrada" za one koji sarađuju, a da oni koji ne sarađuju ne dobijaju ništa".

Išinger je rekao i da zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU pre Ukrajine.

"Ne možemo dalje da narušavamo kredibilitet (koji je već narušen) regiona prema Evropskoj uniji", rekao je Išinger, koji je podsetio da je pre tačno 20 godina za šest zemalja Zapadnog Balkana rečeno da pripadaju EU.

"Sada im je prošlo 20 godina, a ništa se nije desilo. Razočarenje je veliko", rekao je Išinger za Dojče vele.