Nikolić: Kurti želi da nametne druge teme u dijalogu da ne bi slomio zube na ZSO

Aljbin Kurti želi da otera preostale Srbe sa Kosova i da nametne druge teme u dijalogu da ne bi „slomio zube“ na Zajednici srpskih opština, izjavila je predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Danijela Nikolić i navela da Beograd traži da ZSO bude sprovedena u punom kapacitetu sa svim izvršnim ovlašćenjima. Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić kaže da Kurti i njegova vlada nemaju nikakvu želju da krenu u proces formiranja Zajednice srpskih opština, preneo je Juronjuz Srbija.

Nikolić je ukazala da, kolika je odgovornost Prištine što do sada nije formirana Zajednica srpskih opština, tolika je i odgovornost onih koji posreduju u dijalogu.

„Kako sam ja shvatila, Priština hoće da izbegne nekakve formalne blokade, a to je da se nacrt statuta ne prosledi Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, da se možda fazno uključe, obrazovanje, zdravstvo, pitanje lokala i tako dalje. Znači, jednostavno da deo po deo uđe u nešto što se zove Zajednica srpskih opština, kako to oni gledaju, i da se kroz institucije nametne da ona nema institucionalnu težinu. To tako ne može. Mi znamo koje su obaveze“, rekla je Nikolić za Juronjuz Srbija.

Podsetila je da je ZSO deo Briselskog sporazuma i ima tačno utvrđene nadležnosti.

„Zato je ona 'suigeneris', zato je posebna. Zato ona nije ponikla iz Aktisarijevog plana, pa se mi 'kačimo' na nju. Ona je potpuna i samostalna i kao takva treba da ima svoje nadležnosti i svoju težinu i izvršna ovlašćenja“, jasna je Nikolić.

Ukazala je da je ZSO ono što Aljbin Kurti sve vreme izbegava.

„On beži od Zajednice srpskih opština. Kada god ima problem sa Evropskom unijom, on kaže: 'Da, mi tražimo ZSO, ali kakvu?'. On traži upravo onu, i sad se vraćam na ovaj Ahtisarijev plan gde se kaže - 'daje se nekakva zajednica manjinskim zajednicama koje mogu da reše svoje probleme kroz tu zajednicu'. Ali to je MVO. To nije ono što je 19. aprila 2013. godine potpisano u Briselu i to nije ono što čini sva izvršna ovlašćenja koja ona ima. Zato je ona posebna“, rekla je Nikolić.

Napominje da bi ZSO trebalo da ima predsednika, skupštinu, koju čini 10 opština sa srpskom većinom, da ima izvršna ovlašćenja.

„Obrazovanje i zdravstvo bi bili deo Zajednice srpskih opština i jasno je definisano u nacrtu statuta da naše institucije potpadaju pod budžet Republike Srbije i imaju nesmetano finansiranje“, naglasila je Nikolić.

Ona je objasnila da nikada do sada u Briselu nije bilo govora o tome da se zdravstvo i prosveta finansiraju iz kosovskog budžeta.

„Videli smo sve ovo vreme da Kurti, odnosno Priština, kad god im nešto, odgovara ili ne odgovara, oni kažu da je ZSO kao Republika Srpska i da to ne može tako i da ona mora da bude deo kosovskih institucija. Još jednom ponavljam, nikada do sad nije bilo reči u okviru dijaloga da se prosveta i zdravstvo finansiraju iz budžeta tog takozvanog Kosova“, kazala je Nikolić.

Istakla je da je veoma važno da se o Zajednici srpskih opština ponovo govori u Briselu i da je vraćena za sto u punom kapacitetu.

„Ovde je suština da se napravi neka vrsta funkcionalnosti nečeg što se zove Zajednica srpskih opština, kako oni gledaju. I da se izbegnu politički sukobi. Nije samo Kurti kriv zbog ZSO. Ne vlada on na Kosovu 13 godina. Nije bilo ni spremnosti ni političke volje u prethodnom periodu“, dodala je Nikolić.

Na konstataciju o ukidanju platnog prometa od strane prištinskih institucija, Nikolić ističe da o tome nikada nije bilo reč u dijalogu.

„Nacrt statuta Zajednice srpskih opština je pisao moj pravni tim. Nikada nije bilo reči o tome da se platni promet ukine. Nikada nije bilo reči da se dinar ukine. Ono što je Kurti pokušao i ono što je uradio jeste da ukine dinar, ukine platni promet ne zbog ZSO koju de fakto neće, nego zato što želi da zaokruži svoju suverenost. Njemu Zajednica srpskih opština smeta. I kada sam rekla da je on vidi kao Republiku Srpsku, da, on je čak i to rekao u Briselu. Suština je da Kurti hoće da završi posao, da otera to Srba što ima na prostoru Kosova i Metohije, da nametne druge teme dijaloga upravo da ne bi slomio zube na Zajednici srpskih opština. Jer svaka vlada u Prištini, i naredna, koja god bude bila, bude li to Kurti ili bilo ko, slomiće zube na Zajednici srpskih opština“, poručila je Nikolić.

Ponovila je da Beograd traži da ZSO bude sprovedena u punom kapacitetu sa svim izvršnim ovlašćenjima.

Komentarišući razgovor predsednika Francuske Emanuela Makrona i Aljbina Kurtija, istakla je da je francuski lider trenutno jedan od najmoćnijih u Evropi i da je zato Kurti išao kod njega, ali da je „loše prošao“.

„Zato je on išao da prosi i traži pomoć na bilo koji način, kao što je sada bilo da traži da KBS dođe na sever i tako dalje, da se zameni sa Kforom i da on garantuje bezbednost. On na jedan perfidan način, u stvari, hoće da zaokruži svoju suverenost i da izbaci Beograd iz dijaloga, ali to neće moći. To ni Makron nije dozvolio. Sve dok je Beograd u dijalogu oni nikada neće biti ni država niti samostalni“, podvukla je Nikolić.

Zaključila je da sve vreme glavni pregovarači Beograda poručuju da su spremni dijalog i razgovor, ali da to zavisi i od Prištine, jer za dijalog potrebno dvoje.

Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Aleksandar Rapajić rekao je da se Evropkoj uniji žuri, ali samo kako bi ostvarila birokratsku pobedu.

„Mislim da se Evropskoj uniji žuri, ali ne da reši problem srpske zajednice na Kosovu ili da poboljša život srpske zajednice na Kosovu. Evropskoj uniji se žuri da reši odnose Beograda i Prištine da bi uvela Prištinu u procese evropskih integracija i da generalno ceo Zapadni Balkan malo više približi Evropskoj uniji. Ideja Evropske unije nije da treba da reši problem srpske zajednice, već samo jedna birokratska pobeda“, rekao je Rapajić za Juronjuz Srbija.

Objasnio je da Kurti i njegova vlada nemaju nikakvu želju da krenu u proces formiranja Zajednice srpskih opština. 

„To je glavna politika Aljbina Kurtija još od početka, kad je bio u opoziciji, da on ne želi nikakvu zajednicu niti nikakav specijalni status za Srbe. Naprotiv, želi da što više pogorša situaciju i život srpske zajednice na Kosovu. Mislim da je to glavni razlog što mi nemamo već skoro dve godine vladu u Prištini i zbog čega Aljbin Kurti koristi tu tehničku poziciju, na kojoj praktično vlada, koristi budžet. A sa druge strane, svim strancima koji traže neki ustupak od njega, on ima taj izlaz da kaže da je u tehničkom mandatu, da on ne može da donosi velike odluke i da mora da se sačeka da se formira neka stabilna vlada. A u suštini, upravo Kurti ne želi da formira vladu, jer zna da će onda pritisak biti samo pojačan“, objasnio je Rapajić.

Dodao je da je pritisak na srpsku zajednicu veliki u poslednje četiri godine.

„Stvari koje je trebalo da budu rešene kroz Zajednicu srpskih opština, nažalost, rešavaju se unilateralnim odlukama Prištine, totalno suprotno od onoga što je predviđeno  Zajednicom srpskih opština. Tako da smo imali upade u privremene institucije, imali smo ukidanje platnog prometa, ukidanje trgovine sa Srbijom, sprečavanje trgovine sa Srbijom. Sve suprotno evropskim vrednostima“, podvukao je Rapajić.

Ideja EU je, dodaje, da predlog o formiranju ZSO odmah bude predat Ustavnom sudu, da kasnije neko ne bi mogao sam proces da stopira.

„Moramo reći da je jedan od uslova Evropske unije da se nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji je predložila Evropska unija, koji je malo izmenjeni nacrt koji je predložila i srpska strana preda Ustavnom sudu. Ideja je da se u startu taj nacrt preda Ustavnom sudu, da kasnije ne bi došli u situaciju da negde pred kraj procesa neko kaže 'hajde da vidimo da li je ovo ustavno' i da se opet sve stopira. Znači, ideja EU je da taj nacrt odmah u startu ide na Ustavni sud na ocenu, da bi se sprečila ta kasnija blokada“, pojasnio je.

Prema njegovim rečima, Kurtijeva vlada je pokazala važnu stvar, a to je da je Zajednica srpskih opština neophodna.

„Zajednica srpskih opština treba da služi baš to, da zaštiti srpsku zajednicu, da se ne dešava ovo što trenutno vlada Aljbina Kurtija radi srpskoj zajednici, a to je jedan institucionalni pritisak kroz navodno sprovođenje zakona, kroz neke administrativne mere. Cilj ZSO je baš to, da zaštiti srpsku zajednicu od jednog nelegalnog pritiska koji bi dolazio iz centralne vlasti u Prištini“, rekao je Rapajić.

Dodao je da se iskreno nada da je sastanak Aljbina Kurtija sa Makronom pokrenuo pitanje formiranja ZSO, ali da nije optimista zbog Evropske unije.

„Mislim da smo videli u prethodnom periodu da Evropska unija navodno vrši neki pritisak na Prištinu, a taj pritisak realno i nije pritisak. Mi smo imali uvođenje sankcija Evropske unije Prištini, ali te sankcije niti su funkcionisale niti su predstavljale neki veliki problem za Prištinu“, zaključio je Rapajić.

I u nedavnoj analizi Kosovo onlajna, analitičari iz Beograda su ukazali da postoje načini kojima bi se izbeglo slanje nacrta Ustavnom sudu, ali i upozorili na nedostatak političke volje Aljbina Kurtija za formiranje ZSO, uz ocene da ključ u spremnosti EU da u punoj meri iskoriste svoje političke i finansijske mehanizme. Deo stručne javnosti u Prištini, međutim, veruje i da su prvi koraci već napravljeni.